Posmatranje svemira

Od dopisnika Probudite se! sa Havajskih ostrva

AKO ste želeli zaviriti u prošlost, da li vam je to pošlo za rukom? Odgovor glasi da!

U stvari, svaki put kad pogledamo zvezdano nebo, zavirujemo u prošlost. Ali, kuda bismo mogli poći da bismo doživeli tako očaravajući pogled na vreme koje je prošlo? Kao drevni Polinežani koji su sledili zvezde da bi otkrili Havaje, i danas mnogi koji žele slediti ili posmatrati zvezde dolaze u ovu ostrvsku zemlju. Međutim, tamo otkriju najrazvijeniju astronomsku tehnologiju — tehnologiju koja ljudima omogućava da gledaju mnogo dalje u prošlost.

Otputujmo zato na ostrvo Havaji, ili Veliko ostrvo. Tamo ćemo se popeti na  vrh ugašenog vulkana koji se zove Mauna Kea. Na visini od 4 205 metara posetićemo neke od najboljih opservatorija na svetu, koje su namenjene posmatranju svemira.

Uspinjanje na Mauna Kea

Naša vožnja do vrha Mauna Kea koja počinje rano ujutro duga je i vijugava. Krećemo iz tropske klime donje uzvisine, gde godišnje padne više od 500 centimetra padavina i uspinjemo se prema pustim gornjim strminama tog ugašenog vulkana, gde nekoliko meseci u godini može ostati sneg. Dok vozimo napred, ostavljajući iza sebe granicu šumskog pojasa, dolazimo na strmi, neosigurani meki put. Sada shvatamo zašto nam je trebalo vozilo s pogonom na četiri točka.

Konačno stižemo na vrh i zapažamo da se tu nalazi nekoliko opservatorija. Atmosfera je ovde sveža, čista i istinski prozirna. Parkiramo vozilo i izlazimo. Zbog oštrog, ledenog vetra odmah zadrhtimo od zime. Ali, dok gledamo oko sebe, obuzima nas zanosno veselje. Stojimo na vrhu pustog vulkana, visoko iznad pokrivača oblaka koji ga okružuje, čini se kao da smo odsečeni od drugog kopna i pogleda na more!

Zašto ovde?

U ranim 1960. godinama astronomi su počeli graditi svoju prvu opservatoriju na Velikom ostrvu da bi posmatrali svemirski prostor kao i prošlost. Ali, zašto ovde, na vrhu ostrvskog vulkana, daleko u Tihom okeanu?

Postoje četiri osnovna razloga zašto je upravo ovo mesto tako pogodno za istraživanje zvezdanog neba: (1) visoki procenat vedrih noći u godini; (2) bistrina i stabilnost vazduha, što omogućava neometano posmatranje; (3) krajnje nizak stepen osvetljenosti noću, uslovljen gradskim odredbama o osvetljenju na Velikom ostrvu; i (4) vrlo niski procenat vlage. Zašto je poslednji faktor tako važan? Jer vlaga ometa neke instrumente.

Čak golim okom možemo lako primetiti neobična atmosferska svojstva zbog kojih je ovo mesto tako izvanredno za posmatranje svemirskog prostora. Nije nikakvo čudo što se Mauna Kea smatra skoro savršenim mestom za posmatranje zvezda.

U opservatorijama

Srećemo se s našim vodičem i zajedno idemo prema opservatoriji W. M. Keck. U njoj se nalazi najveći i kudikamo najjači teleskop koji je ikada izgrađen.

Kad uđemo, ubrzo primetimo da astronomi više ne gledaju golim okom kroz teleskop. Ne, ta vremena su prošla! Danas se naučnici poslužuju teleskopima pomoću jakih kompjutera i druge visoko razvijene opreme. Ta kompjuterska oprema može videti milijarde puta više nego golo oko.

Zapanjujuće, zar ne? Pomoću te tehnologije astronomi mogu za samo nekoliko dana prikupiti dovoljno informacija da bi nakon toga mesecima bili zaposleni procenjivanjem onoga što su prikupili.

Naš vodič obraća našu pažnju na ono što observatoriju W. M. Keck čini vodećom u astronomskoj tehnologiji — jedinstvenu konstrukciju njenog teleskopa. Vidimo 36 šestougaonih delova ogledala, svaki s prečnikom oko 1,8 metara. To odgovara jednom ogledalu s prečnikom od 10 metara.

U objavi za štampu koju je dalo California Association for Research in Astronomy (Kalifornijsko udruženje za astronomsko istraživanje) opisuje se delovanje teleskopa: „Sa svojim položajima  koji su elektronski kontrolisani do preciznosti od desethiljaditog dela milimetra — hiljadu puta manje od prečnika ljudske kose“, iako je nameštena tek četvrtina svih ogledala, „već odgovara snazi 5 metara velikog Hejlovog teleskopa u opservatoriji Maunt Palomar“ u Kaliforniji.

To nije sve. Naš vodič nas obaveštava da su upravo odobrena sredstva za drugi teleskop koji treba da bude pored ovoga, a koji je još uvek u izgradnji. Ta dva teleskopa radiće zajedno kao jedan ogromni svemirski dvogled, gledajući dalje u svemirski prostor nego što se ikada smatralo mogućim. Zaista je uzbudljivo biti ovde!

Međutim, na ovoj velikoj nadmorskoj visini ne želimo se suviše uzbuđivati, jer očigledno postoji mogućnost da dobijemo hipoksiju, nedostatak kiseonika u tkivima tela. Osećamo da naša sposobnost razmišljanja nije najbolja, pošto se moramo naprezati da bismo se koncentrisali i formulisali reči. U stvari, prebrzo kretanje ili naprezanje na ovoj visini može izazvati glavobolju, mučninu i nesvesticu. To sigurno nije mesto za nekoga sa slabim zdravljem.

Zato je vreme da se, nakon što smo pet sati proveli na vrhu, spustimo na visinu od 2 800 metara. Do sada je to bilo prepodne puno događaja.

Šta nam govore zvezde?

Na visini od 2 800 metara su stambeni i drugi objekti za oko 50 astronoma i pomoćno osoblje. Na toj visini se takođe nalazi centar za posetioce u kome možete slušati predavanja o Mauna Kea opservatorijama.

Uz to, kao poslastica za one koji žele ostati, mogu se noću gledati zvezde teleskopom od 28 centimetara, uz tumačenje osposobljenog naučnika s havajskog univerziteta. Ako ostanete kao i mi, nećete biti razočarani. U najmanju ruku to je izvanredna prilika da saznate koje svedočanstvo mogu dati zvezde i da zaokružite jedan krajnje neobičan dan.

Možda se čudite zašto smo ranije rekli da možemo zaviriti u prošlost. Možda će vam jedan primer pomoći da razumete to. Uzmimo, na primer, Andromedinu galaksiju. U vedroj noći može se njena svetlost videti golim okom. Znajući koliko je to svemirsko ostrvo zvezda udaljeno od Zemlje, te da svetlost putuje brzinom od 299 792 kilometara u sekundi, naučnici su ustanovili da je svetlo koje vidimo od Andromedine galaksije 1,5 miliona godina staro! Da, gledajući zvezdanu svetlost, u stvari gledamo u prošlost.

Ovim novim, usavršenim teleskopima na Mauna Kei može se sada gledati još dalje u prošlost i dalje u svemirski prostor. To je moguće jer su savremeni teleskopi mnogo jači od golog oka. Čak se procenjuje da astronomi savremenom tehnologijom mogu gledati zvezdanu svetlost koja je osam milijardi godina stara! Nadaju se da će sakupljanjem takvih informacija bolje moći da razumeju kako su nastale zvezde i kako se razvio svemir.

Za nas posetioce to sigurno nije bio dan kao svaki drugi. To što smo videli dugo će ostati urezano u našem sećanju. To što astronomi gledaju i što će još ugledati izaziva u nama divljenje prema čudima stvaranja. Više nećemo samo baciti letimičan pogled na noćno zvezdano nebo i okrenuti se. Od sada ćemo se sećati ovog doživljaja i lepote ove na brdu smeštene opservatorijske stanice.

Neka takvi doživljaji podstaknu svakoga od nas na cenjenje Onoga koji je stvorio svemir koji predstavlja takav izvor divljenja za nas (Isaija 40:26; 42:5).

[Izvor slike na 27. strani]

California Association for Research in Astronomy