Utiranje puta beskrvnoj hirurgiji na jehovinim svedocima
Utiranje puta beskrvnoj hirurgiji na jehovinim svedocima
JEHOVINI SVEDOCI su u proteklim godinama često bili u novinskim naslovima zbog neprihvatanja transfuzija krvi. Iako je razlog njihovog odbijanja biblijski, oni su uvideli i telesne opasnosti (Postanje 9:3, 4; Levitik 17:10-12; Dela apostola 15:28, 29). Njihov stav je doveo do konfrontacija sa lekarima, bolnicama i sudovima. Odraslim Svedocima su bili uskraćivani hirurški postupci zato što su odbijali transfuzije; njihova deca su prisiljavana da se podvrgnu odluci suda.
Sada su se dogodile neke promene u vezi stanovišta o transfuzijama krvi. Zalihe krvi često su zaražene. Preko transfuzija se prenose bolesti, od kojih su neke smrtonosne. Važan faktor je postala pohlepa, budući da je krv postala unosan posao, te se podsticalo na njenu rutinsku upotrebu — dodajući daljnji nepotrebni rizik hirurgiji. a Zbog tih i drugih razloga, mnogi osim Jehovinih svedoka ponovo razmatraju prihvatljivost rutinskih transfuzija krvi.
Jehovini svedoci su odigrali važnu ulogu u svemu tome. Hiljade njih su bili operisani i u mnogim slučajevima oporavili su se čak brže od onih koji su primili transfuzije. Iskustvo Svedoka pokazuje da hirurzi mogu obaviti hirurški zahvat sa mnogo manjim gubitkom krvi i da u nekim slučajevima krvna slika pacijenta može biti mnogo niža od ranije prihvaćene sigurnosne granice. Osim toga, njihovi slučajevi su pokazali da su sada dostupni mnogi alternativni pristupi, čime se smanjuju troškovi i otklanja rizik transfuzija. I njihove pobede na sudovima vratile su pacijentima pravo da prihvate ili odbiju određene medicinske postupke.
Jehovini svedoci su mnogo toga postigli sarađujući sa lekarima i bolnicama. Proteklih godina u svojoj svetskoj centrali oformili su odeljenje nazvano Služba za bolničke informacije. Članovi tog odeljenja putovali su u zemlje u mnogim delovima sveta, vodeći seminare u nekim podružnicama Društva Kula stražara i formirajući Odbore za kontaktiranje s bolnicama koji kontaktiraju s bolnicama i lekarima kada se pojavi potreba. Kada su bili u poseti većim podružnicama, predstavnici Službe za bolničke informacije takođe
su osnovali iste Službe da se brinu za delo nakon njihovog odlaska.Na seminarima se ti odbori poučavaju kako da razgovaraju s lekarima i bolničkim osobljem, razmatrajući odgovarajuće zamene za transfuziju krvi i objašnjavajući da se pomnom hirurškom veštinom može znatno smanjiti gubitak krvi. Konačno, gostujući članovi Službe za bolničke informacije konkretno su poučili nove odbore za kontaktiranje vodeći ih na razgovor s lekarima i bolničkim službenicima.
Za početak je održano 18 seminara u Sjedinjenim Američkim Državama. Nakon toga, četiri su održana u području Pacifika, po jedan u Australiji, Japanu, na Filipinima i na Havajima, što je poslužilo za osam podružnica Društva Kula stražara u tim područjima. b U novembru i decembru 1990, tri člana Službe za bolničke informacije vodili su deset dodatnih seminara u Evropi, Latinskoj Americi i na Karibima. Sledi izveštaj o rezultatima tih seminara.
Pet je održano u Evropi — po jedan u Engleskoj, Švedskoj, Francuskoj, Nemačkoj i Španiji. Tih pet seminara poslužili su za 20 podružnica Društva Kula stražara i poučili su više od 1 700 starešina za rad u Odboru za kontaktiranje s bolnicama.
Jedan francuski hirurg je priznao da su Jehovini svedoci, svojim čvrstim stavom u vezi krvi, pomogli medicinskoj službi da napreduje na području beskrvne hirurgije. Rekao je da nijedna druga religija ne ulaže takve napore da pomogne svojim pripadnicima da se suoče sa teškim pitanjima.
Najnaprednija bolnica u Madridu, Španija, bila je dosta neprijateljski nastrojena prema Svedocima po tom pitanju. Jednoj Svedokinji kojoj je trebao hirurški zahvat na kičmi bilo je uskraćeno lečenje jer je odbila transfuziju krvi. Kada je odbila da napusti bolnicu, oni su je prisilili uskraćujući joj hranu i piće. Međutim, članovi Službe za bolničke informacije dobili su dozvolu za dvočasovni sastanak sa medicinskim direktorom i glavnim hirurgom. Rezultat? Složili su se da obave hirurški zahvat, te su telefonirali isteranoj Svedokinji da se vrati na operaciju.
Svedoci u Italiji su se odmah nakon povratka sa seminara suočili sa pokušajem da se jednoj prevremeno rođenoj bebi na silu da transfuzija krvi. Oni su izvestili: „Sa informacijama koje smo dobili na seminaru, bili smo u stanju da smirimo situaciju, a dete je uspešno lečeno bez krvi.“
U Latinskoj Americi i na Karibima
Sledećih pet seminara održano je u Meksiku, Argentini, Brazilu, Ekvadoru i Portoriku. Tih pet seminara poslužilo je za trideset dve podružnice Društva Kula stražara.
Direktor banke krvi u Meksiko Sitiju rekao je da su Jehovini svedoci predvodili u beskrvnoj hirurgiji i da danas na tom području ima dovoljno ekspertiza tako da drugi mogu izvući koristi od tih pionirskih napora. On je pregledao popis Službe za bolničke informacije koji nabraja alternativne postupke u lečenju slučajeva krvarenja. c Zatim je rekao: ’Želim napraviti kopije ovoga za oglasne table svih bolnica u Meksiko Sitiju. Tražiću od lekara da je kopiraju za svoju informaciju. Zatim, ubuduće, kad nazovu ovu banku krvi za krv, najpre ćemo tražiti da uzmu ovaj popis i zatim ćemo ih pitati: „Da li ste upotrebili ovo? Da li ste pokušali to?“ Ako najpre nisu pokušali te zamene, neće dobiti krv od nas dok to ne učine!‘
Direktor banke krvi u severnoj Argentini takođe je bio od pomoći. U tom području vlada politika da se svako ko dođe u državnu bolnicu mora pobrinuti da rođaci ili prijatelji unapred poklone bar dve
jedinice krvi ili će mu biti uskraćeno lečenje. Svedoci se nisu mogli složiti s time, pa su im bili uskraćeni hirurški zahvati. Nakon što smo objasnili naša iskrena uverenja u vezi krvi, direktor je pripremio promenu u toj politici kod sledeće revizije. U međuvremenu, Svedoci koji pokažu svoju karticu Medicinskog uputstva kada se primaju u bolnicu biće izuzeti od zahteva da poklone krv.U Ekvadoru živi istaknuti i uticajni hirurg koji je bez krvi obavio više od 2 500 hirurških zahvata na Svedocima i osobama koje nisu Svedoci. On je rekao da planira da započne akciju podsticanja na beskrvnu hirurgiju u toj zemlji zbog mnogih opasnosti za pacijenta iz zaliha krvi.
Nakon seminara u Ekvadoru, hirurg koji je prisustvovao izlaganju rekao je: „Ako su ovi ljudi u stanju da izvrše istraživanje takvog kalibra u medicini, to govori nešto o njihovom proučavanju Biblije što me navodi na pomisao da njihovu religiju vredi ispitati.“
U Portoriku se naišlo na ugodnu promenu stava. U prošlosti su odrasli Svedoci ponekad bili vezani i silom im je data krv; neki od njih kasnije su umrli. Predstavnici Službe za bolničke informacije sastali su se i sa potpredsednikom i zakonskim savetnikom Bolničkog udruženja Portorika; drugi gospodin je bio i bolnički službenik. Odmah nakon formalnog upoznavanja i pre nego što su predstavnici Službe za bolničke informacije započeli, advokat je rekao da želi nešto reći. Na iznenađenje Svedoka, on je započeo opis plana za poboljšanje prava pacijenata u bolnicama na tom ostrvu, a to je obuhvatalo ključne tačke izlaganja! Takođe je upitao za dozvolu da kopira neke informacije koje su mu ostavljene; želeo je da ih uključi u članak koji se pripremao za časopis bolničkog udruženja.
Rezultati koji su postignuti u Sjedinjenim Američkim Državama
Jedan lekar — Džejms Dž. Rili (James J. Riley), šef hirurškog odeljenja u svojoj bolnici — saopštio je značajnu izjavu lokalnom odboru za kontaktiranje: „Koliko primećujem, vi ste u prvim redovima medicinskih i pravnih informacija u vezi upotrebe krvi.“
U velikoj bolnici u području Vašingtona, Odbor za kontaktiranje s bolnicama sastao se s grupom administrativnog i medicinskog osoblja koje je dalo svoju podršku i posebno izrazilo svoje cenjenje za „pristanak Društva Kula stražara da pomogne svojim pripadnicima u vreme potrebe pripremom za podršku kao što je ova“.
Predstojnica odeljenja za brigu o pacijentima u bolnici u Viskonsinu izjavila je kako je bila pogrešno obaveštena u vezi Jehovinih svedoka. Ona je ohrabrila Odbor za kontaktiranje s bolnicama da se „napreže da saopšti tu poruku svima koji pružaju medicinsku zaštitu“.
Jedno obeležje rada Službe za bolničke informacije je slanje medicinskih i zakonskih predmeta određenim lekarima, bolnicama i bolničkim i medicinskim udruženjima. Jedan rukovodilac za utvrđivanje rizika u bolnici u Baltimoru, Merilend, SAD, u odgovoru je rekao: „Hvala vam za obiman materijal kojim ste mi skrenuli pažnju na transfuzije krvi i Jehovine svedoke. Te informacije biće od najveće koristi u pomaganju našoj bolnici da promeni naše stanovište s obzirom na lečenje Jehovinih svedoka.“
Samo u Sjedinjenim Američkim Državama na popisu onih koji su spremni da vrše beskrvne hirurške zahvate na Jehovinim svedocima nalazi se skoro 10 000 lekara.
Pomoću dosada održana 32 seminara, odbori za kontaktiranje postavljeni su u 62 podružnice da bi udovoljili potrebama Jehovinih svedoka u različitim delovima sveta. Oni su sada spremni da se brinu za milione Jehovinih svedoka. Rezultati pokazuju da Jehova zaista blagosilja nastojanja Službe za bolničke informacije.
[Fusnote]
a Za detalje vidi Probudite se! od 22. oktobra 1990, strane 2-15 (engl.).
b Za izveštaj u vezi tih zemalja, vidi Probudite se! od 8. marta 1991, članak pod naslovom „Premoštavanje jaza između lekara i pacijenata Svedoka“.
c Taj popis je reprodukovan na 22. strani ovog časopisa.
[Okvir na 22. strani]
Sprečavanje i kontrola krvarenja bez transfuzije krvi
1. Hirurška sredstva:
a. Elektrokauter
b. Laserska hirurgija
v. Argonski koagulator
g. Radiohirurgija gama zracima
2. Tehnike i sredstva za lociranje i zaustavljanje unutrašnjeg krvarenja:
a. Endoskopija za lociranje mesta unutrašnjeg krvarenja
b. Fleksibilna sukcijska elektroda za koagulaciju
(Papp, J. P., JAMA, 1. novembar 1976, strane 2076-2079)
v. Arterijska embolizacija (JAMA, 18. novembar 1974, strane 952, 953)
g. Kontrolisana hipotenzija (sve dok se krvarenje može zaustaviti)
d. Adhezivno tkivo (Dr S. E. Silvas, MWN, 5. septembar 1977)
3. Operativne i anestezijske tehnike:
a. Hipotenzivna anestezija (sniženje krvnog pritiska)
b. Hipotermija (sniženje telesne temperature)
v. Intraoperativna hemodilucija
g. Aparati za intraoperativnu štednju krvi, npr. „spasilac ćelija“
d. Precizne hemostaze i operativna tehnika
đ. Povećanje broja članova hirurškog tima da bi se skratilo vreme
operacije
4. Kontrolna sredstva:
a. Transkutani monitor za kiseonik
b. Oksimetar
5. Sredstva za zamenu volumena:
a. Kristaloidi
(1) Ringerov laktat (Eichner, E. R., Surgery Annyal, januar 1982,
strane 85-99)
(2) Soni rastvor
b. Koloidi
(1) Dekstran
(2) Gelatina (Howell, P. J., Anaesthesia, januar 1987,
strane 44-48)
(3) Hetastarh
6. Hemijski hemostatici:
a. Avitene
b. Gelfoam
v. Oxycel
g. Surgicel
d. Mnoga druga sredstva
7. Terapijska sredstva za nizak hemoglobin:
a. Kiseonik
b. Hiperbarička oksigenacija (Hart, G. B., JAMA, 20. maj 1974,
strane 1028, 1029)
v. Dekstran sa gvožđem (Dudrick, S. J., Archives of Surgery, jun 1985,
strane 721-727)
g. Folna kiselina
d. Eritropoetin — stimuliše koštanu srž na stvaranje krvi
đ. Anabolni steroidi, tj. Decadurabolin ili sintetski hormon rasta
e. Intramuskularne injekcije vitamina B-12
ž. Vitamin C
z. Vitamin E (posebno kod novorođenčadi)
8. Spoljašnje mere:
a. Za krvarenje:
(1) Primena direktnog pritiska
(2) Vreće s ledom
(3) Nameštanje tela (tj. podizanje povređenog uda da bi
se smanjilo krvarenje)
b. U slučaju šoka:
(1) Primena pritiska manžete na noge
(2) Antišok pantalone
(3) Podizanje obe noge da bi se održao krvni pritisak
9. Lekovi za pacijente s problemima u vezi krvi:
a. DDAVP, desmopresin (Kobrinsky, N. L., Lancet, 26. maj 1984,
strane 1145-1148)
b. Epsilon aminokaproička kiselina (Schwartz, S. I., Contemporary
Surgery, maj 1977, strane 37-40)
v. Vitamin K
g. Bioflavonoidi (Physician’s Desk Reference)
d. Karbozohromički salicilat
đ. Traneksamična kiselina (Transfusion Medicine Topic Update, maj 1989)
e. Danazol
10. Ostale tačke:
a. Umeren pad krvnog pritiska na približno 90-100 mm hemoglobina može
pomoći da se zaustavi krvarenje prirodnim zgrušavanjem u povređenoj
arteriji
b. Stav o minimum 10 g hemoglobina za operativni zahvat nema valjanu
naučnu podlogu
v. Hirurški pacijenti preživeli su sa hemoglobinom do 1,8 (Anaesthesia,
1987, sveska 42, strane 44-48)
g. Niži hemoglobin dovodi do manje viskoznosti krvi, čime se smanjuje
opterećenje srca i poboljšava perfuzija tkiva i oksigenizacija