Čileanska drama podstiče hrišćansku ljubav

Od dopisnika Probudite se! iz Čilea

SEVERNI ČILE je poznat po svojoj suvoj pustinji Atakama, s dugim nenastanjenim prostranstvima koja nestaju u daljini. Kiše su tako retke da se ono što bi većina ljudi označila kao maglu klasifikuje kao kiša u ovom opustošenom prostoru između Tihog okeana i Anda. Zbog ovakvih klimatskih uslova, većina kuća nije pripremljena za kišu, pa čak i tamo gde postoje povremene padavine — možda jednom u pet godina — većina ljudi se ne opterećuje time da proveri da li im prokišnjava krov sve dok ne dođe kiša. Ova činjenica verovatno je sačuvala živote mnogih ljudi u Antofagasti, gradu sa oko 250 000 stanovnika.

U ponedeljak uveče, 17. juna 1991. mnogi ljudi su se pripremali za počinak kada su obilne kiše počele da pljušte. Krovovi mnogih kuća su prokišnjavali i tako su ljudi, umesto da idu u krevet, pokušavali da poprave rupe ili smanje oštećenje — ne očekujući da će se za nekoliko sati dogoditi nešto daleko gore.

Rano sledećeg jutra, tri ogromna klizišta blata, koja su nosila milione tona zemlje brzinom od 30 kilometara na sat, prouzrokovala su smrt oko 85 ljudi, povredila oko 700 i uništila ili oštetila domove više od 30 000 ljudi!

Teskoba u moru blata

U Antofagasti ima deset skupština Jehovinih svedoka, sa oko 1 400 članova, tako da je postojala istinska zabrinutost za njihovu dobrobit. Kako smo samo bili srećni kada smo čuli da niko nije izgubio život, iako je jedna sestra bila ozbiljno povređena dok ju je blato nosilo skoro 3 kilometra. Kada su je spasilačke ekipe pronašle, mislili su da je mrtva sve dok jedna medicinska sestra nije primetila da diše i približavajući se čula njeno dozivanje „Jehova,  Jehova“. Progutala je prilično veliku količinu  blata, zato su je brzo odvezli u bolnicu da je leče od infekcije.

U skupštini Orijente, oko 70 posto porodica izgubilo je svoje domove ili su bili ozbiljno oštećeni. I domovi drugih porodica iz skupština Kostenera i Korvalis pretrpeli su teža oštećenja, kada je blato u nekim područjima došlo do visine krovova ili je procurilo u kuće, puneći sobe do visine od 1,5 metara. U jednom domu su majka i njeno dvoje male dece plutali na krevetu po moru od blata, blato ih je polako guralo do plafona; spasao ih je ženin otac jer je uspeo da probije krov. Drugi koji su bili na relativno sigurnim mestima mislili su da je blizu kraj dok su slušali tutnjavu klizišta blata koja su rušila sve na svom putu i slušali krike bola negde daleko u hladnoj tamnoj noći.

Nešto mnogo vrednije od posedâ

Iako su izgubili mnogo svojih posedâ, Svedoci su ispoljili izvanredan duh. Jedna Svedokinja je komentarisala kako su prijatelji i kolege s posla bili iznenađeni gledajući njen radostan duh uprkos velikom materijalnom gubitku. Rekla im je da bi materijalne stvari, kad bi ih svrstala u azbučni red po važnosti, zauzimale mesto slova š. Bila je srećna što je preživela i što je sa čitavom svojom porodicom.

Druga majka, koja je bila otrgnuta od svojih kćeri i skoro izgubila dve od njih kao i svoj život, usrdno je molila Jehovu da ako bi mogla biti vraćena u život rano u uskrsenju, ona bi volela da služi kao kuvarica dok drugi rade na obnavljanju Zemlje! Preživela je i šta mislite gde je bila zamoljena da služi u danima nakon klizanja blata? Da, u kuhinji koju su podigli Svedoci, pripremajući stotine obroka Jehovinim svedocima i porodicama suseda koji su izgubili svoje domove!

Hrišćanska ljubav u akciji

Svedoci puni ljubavi u Kalami i Ikiku napravili su pripreme za slanje hleba, vode, odeće i drugih neophodnih stvari u Antofagastu. I podružnica Društva Kula stražara je pripremila pomoć, te je uskoro počela pristizati ćebad, odeća, kreveti, kuhinjska oprema, hrana i druge stvari. Kako je dirljivo bilo videti da mnoge poklonjene stvari nisu bile korišćene stvari i ostaci, već novo kupljena roba! Uskoro su dva kamiona Društva i treći iz Rankagve bili na putu za Antofagastu, oko 1 400 kilometara severno, sa oko 14 tona robe. Iako je bilo rečeno da više nije potrebno poklanjati stvari, one su i dalje stizale. I kao rezultat, morali su iznajmiti dodatni kamion da vozi drugih 16 tona! Te zalihe podeljene su velikodušno sa susedima koji nisu bili Svedoci.

Iako je kuća jedne porodice Svedoka bila smeštena na jednom od najugroženijih područja, ostala je u dobrom stanju. Oni su brzo pokazali svoju ljubav prema bližnjima, primajući u svoj dom 9 porodica Svedoka kao i 70 drugih suseda koji nisu bili Svedoci, mnogi od onih koji su stigli bili su prekriveni blatom i bez odeće. Svedoci su stavili na raspolaganje svu odeću i ćebad koje su imali.

Mnogi su uložili svoje vreme, sredstva i snage da bi pomogli. Iako je to za Čile bila tragedija velikih razmera, Jehovin narod je još jednom pokazao svoje jedinstvo i bratsku brigu, šaljući novčane poklone čak iz velike daljine kao što je Teksas u Sjedinjenim Američkim Državama. Jedna osoba je ovako ukratko opisala dve sedmice oporavka od nesreće u Antofagasti: „Nikad nismo imali kongres od 13 dana, s tako mnogo pravih drama, s tako mnogo manifestacija ljubavi, s tako mnogo davanja samog sebe kao što je to bilo očigledno tokom nekoliko proteklih dana.“