Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Brak ili zajednički život — šta?

Brak ili zajednički život — šta?

Šta kaže Biblija

Brak ili zajednički život — šta?

„KADA ćemo se venčati?“ Još pre manje od 35 godina o ovom pitanju mogli su razmišljati zaljubljeni parovi koji su hteli da se zaruče. Međutim, danas je velika verovatnoća da bi takvo pitanje mogle postaviti dve osobe koje već žive zajedno. Vremena su se promenila, pa tako i stavovi prema braku. Šta je bolje: Venčati se ili živeti zajedno s osobom po svom izboru?

Studije pokazuju da je zajednički život bez braka moderan u Brazilu, Francuskoj, Švedskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i mnogim drugim zemljama. To može biti u skladu sa savremenim moralnim stavovima, ali to nije ništa novo. Novi su samo stavovi prema tom običaju. Što se nekad smatralo življenjem u grehu, sada mnogi ljudi opraštaju ili odobravaju kao nešto savršeno prikladno.

Zajednički život — ima li prednosti?

Neki ljudi tvrde da je uređenje zajedničkog života razumno, pošto to omogućuje paru da se dobro međusobno upoznaju pre nego što stupe u trajniju vezu braka. Druge prednosti koje neko ističe su sledeće: zajednički život omogućava paru da smanji troškove deljenjem stanarine; to im pruža nezavisnost od roditelja; omogućava im potrebno prijateljstvo, uključujući i polni odnos. Stariji nevenčani parovi kažu da zajedničkim životom ne gube državne isplate socijalnog osiguranja.

Ipak, jedan jak razlog protiv zajedničkog života bez braka je ovaj: Bilo koja strana može jednostavno prekinuti dogovor u bilo koje vreme i otići. U stvari, francuske dnevne novine Le Monde su izvestile da u Švedskoj i Norveškoj polovina veza zajedničkog života, ne traje više od dve godine, a 60 do 80 posto se prekine za manje od 5 godina.

Brak — bolji način

Oni koji zastupaju uređenje zajedničkog života, možda venčani list smatraju samo jednim „komadom papira“, nečim što nema praktičnu vrednost. Ovaj stav je izražen i u sentimentalnim televizijskim serijama i filmovima, kao i u privatnom životu slavnih ličnosti. Zato, razmotrimo sada istinsku vrednost tog „komada papira“.

Kad sklapate neko poslovno partnerstvo ili kupujete deo poseda ili nekome pozajmite novac, zašto zapišete uslove, pa ih čak i overite? Jedan od razloga je taj što su se dve strane obavezale i za oboje je korisno da imaju uslove u pismenom obliku. Na primer, ako jedna strana umre, nestane ili jednostavno izgubi pamćenje, uslovi zakonski još uvek obavezuju. Isto je i s brakom. U slučaju smrti jednog ili oba supružnika, zakon u većini zemalja čini pripremu za ostale članove porodice. Ovo obično nedostaje dogovoru o zajedničkom životu. Ova obaveza čini razliku između zajedničkog života i braka. A venčani list je ono što podseća par na obavezu međusobne ljubavi, iskazivanja časti i cenjenja, i na ono što zakonski podrazumevaju bračne zakletve.

Jedna udata žena ovako se izrazila: „Možda sam staromodna, ali obaveza prema braku omogućuje mi da se osećam sigurnijom.“ Ona ponavlja ono što je Bog rekao kada je spojio prvi ljudski par u brak: „Za to će čovek ostaviti oca svoga i mater svoju i prionuće uz ženu svoju i biće njih dvoje jedna pȕt“ (Postanje 2:24). a Jedinstvena ujedinjenost! Dakle, „jedna pȕt“ je moguća samo u potpunom, isključivom, zakonskom, doživotnom odnosu — nigde drugde.

Međutim, neki tvrde da poznaju parove koji žive zajedno bez braka a ipak su čvrsto vezani.

„Neka se venčaju“

Biblija daje najbolji razlog parovima da ne žive zajedno bez braka. „Brak neka bude častan među svima i bračna postelja neokaljana, jer će Bog suditi bludnicima i preljubnicima“, navodi se u Hebrejima 13:4 (NW). Biblija jasno i jednostavno kaže da je zajednički život van braka blud. Šta se u stvari podrazumeva pod ’bludom‘? Jedan rečnik ga objašnjava kao „ljudski polni odnos koji nije između supruga i njegove supruge“. Da bi imali dobru savest, moramo slediti ovaj biblijski savet: „Božja je volja da... se čuvate od bluda“ (1. Solunjanima 4:3).

Ali pretpostavimo da neko ima problem obuzdavanja svog seksualnog nagona? Apostol Pavle je napisao: „Ali ako nisu uzdržljivi, neka se žene i udaju, jer je bolje ženiti se nego upaljivati se.“ I ponovo: „Ali ako ko misli da nedolično postupa sa svojim devičanstvom... neka se venčaju!“ (NW) (1. Korinćanima 7:9, 36). Zapazimo da Pavle nije rekao da ’čine što žele i žive zajedno‘ već „Neka se venčaju“.

Na brak ne bi trebalo gledati samo kao na sredstvo zadovoljenja seksualnih želja. Parovi treba međusobno da se upoznaju pre nego što se venčaju. Ali kako to možete učiniti ako ne živite zajedno? Period časnog udvaranja pruža za to dobru priliku. Treba da znate šta očekujete od braka i vašeg bračnog druga. Kakve su vaše fizičke, emocionalne i duhovne potrebe? Hoće li vam osoba koju imate u mislima kao mogućeg bračnog druga pomoći da ih zadovoljite? (Matej 5:3).

Nakon razmatranja gore navedenog, bez sumnje ćete se složiti da je od dva načina — živeti zajedno ili venčati se — ovaj drugi bolji. Parovi koji žive zajedno u braku, žive bez osećanja krivice ili straha, i uživaju poštovanje prijatelja i rođaka. Njihova deca neće nositi emocionalne ožiljke zato što su rođena van braka. A što je najvažnije takvi parovi ugađaju Bogu pokazujući poštovanje prema njegovom uređenju braka.

[Fusnota]

a Hebrejska reč davak („prionuti“) „ima smisao prianjanja uz nekoga u naklonosti i lojalnosti“ (Theological Wordbook of the Old Testament). Na grčkom jeziku to je izvedeni oblik od reči koja znači „zalepiti“, „učvrstiti“, „čvrsto spojiti zajedno“.

[Slika na 28. strani]

Svadba iz 16. veka

[Izvor]

Seljačka svadba, od Pitera Brugela st. (Pieter Bruegel), 16. vek

Uz ljubaznu dozvolu Kunsthistorisches Museuma, Beč