Pogled u svet

Koliko su bezbedne bolnice?

Mogu li bolnice i lekari biti opasni za vaše zdravlje? U stvari, ne treba ni reći da oni čine više dobrog nego štetnog. Međutim, istraživanje na univerzitetu Harvard u Sjedinjenim Američkim Državama pokazalo je da je od preko 2 500 000 pacijenata koji su bili pušteni iz bolnica u državi Njujork samo u jednoj godini skoro 100 000 njih pretrpelo „negativne posledice“, ili ozlede prouzrokovane medicinskim postupkom a ne samom bolešću. U 27 179 slučajeva bila je uključena nemarnost. Rizik takvih nezgoda udvostručuje se kod 65-godišnjih ili starijih pacijenata. Istraživači u Nemačkoj ispitali su 780 autopsija izvršenih između 1977. i 1990; ustanovili su da su u 25 posto tih slučajeva pacijenti umrli od uzroka koje lekari nisu dijagnozirali. Stopa takvih grešaka nije se smanjila tokom 13 godina istraživanja, uprkos naučnom napretku.

Veća uloga za UN?

Pariške novine Le Figaro izveštavaju da je sedam najjačih industrijskih nacija sveta izdalo službenu deklaraciju pozivajući da Ujedinjene nacije igraju veću ulogu pri održavanju mira u međunarodnoj zajednici. Deklaracija delimično glasi: „Obavezujemo se da ćemo ojačati Ujedinjene nacije i učiniti ih efikasnijima, s ciljem da se zaštite ljudska prava, održava mir i bezbednost i spreči agresija.“ Deklaracija ističe potrebu promene tradicionalnog shvatanja nacionalne suverenosti i zastupa intervenciju UN u zemljama u kojima kršenje ljudskih prava ugrožava svetski mir.

Avet side progoni hemofiličare

Sida desetkuje u Španiji broj hemofiličara. Prema jednom izveštaju u madridskim dnevnim novinama El País, umrlo ih je već preko 200 od side; daljnjih 300 zaraženo je tom strašnom bolešću. Situacija će se verovatno još pogoršati. U Španiji ima oko 2 730 registrovanih hemofiličara i kod skoro 90 posto onih koji imaju nedostatak faktora VIII — najrašireniji oblik hemofilije — rezultat testa virusa side bio je pozitivan. Medicinski stručnjaci pripisuju krivicu za tu tragediju zaraženim krvnim proizvodima. Na jednom kongresu o hemofiliji data je pozitivna najava da će u Španiji uskoro biti na raspolaganju sintetički sastojak krvi faktor VIII.

Oprez kod sunčanja

Ozonski sloj iznad Evrope brzo se stanjuje. Prema časopisu New Scientist, grupa istraživača koja istražuje ozon stratosfere objavila je izveštaj koji pokazuje da se ozonski sloj iznad Evrope između 1979. i 1990. smanjio za 8 posto. To je dvostruko brže od stope koju su predskazali naučnici. Očito se ozon iznad Evrope smanjuje čak više nego iznad zemalja kao što su Novi Zeland, Australija i Južna Afrika, koje su bliže ozonskoj „rupi“ koja se godišnje stvara iznad Antarktika. Mnogi ljudi u tim zemljama južne hemisfere koriste redovno losione za zaštitu od Sunčevih zraka, jer tanji sloj ozona propušta više Sunčevih smrtonosnih ultraljubičastih-B zraka. Prema engleskim novinama Guardian Weekly, neki britanski naučnici preporučuju da i Britanci preduzimaju slične mere opreza prilikom sunčanja.

Epidemija prevara čekovima

Južna Afrika se, prema novinama The Natal Witness, suočava s najgorom epidemijom prevara čekovima u svojoj istoriji. Izgleda da se broj poziva na sud protiv pojedinaca i preduzeća zbog izdavanja neispravnih čekova u prošloj godini povećao za 22 posto, od 4 600 na 5 600 mesečno. Te brojke pokazuju samo delić problema, pošto ne odražavaju one koji kradu čekove; osim toga, stručnjaci za finansije procenjuju da se od četiri trgovca na malo koji su primili neispravan ček samo jedan obrati sudu za nadoknadu štete. Drugi jednostavo pretrpe gubitak.

Večni đonovi

Od svih ljudi, kojima najviše trebaju dugotrajni đonovi na svojim cipelama? To je pitanje bilo nedavno postavljeno u rubrici Dedalus britanskog naučnog časopisa Nature. Spekulisalo se o primeni određenih monomera koji mogu, teoretski, dovesti do proizvodnje „automobilske gume koja bi se sama obnavljala i nikad se ne bi istrošila“. Časopis je naveo da bi se takvom tehnologijom, ako bi se dalje razvila, mogle čak proizvoditi sprinterice s đonovima koji se sami obnavljaju! Međutim Nature napominje da „većinu sprinterica poseduju modom omamljeni zapećkari koji retko idu čak i u šetnju“. Zato časopis dolazi do zaključka da bi takvi „večni“ đonovi bili korisniji na „cipelama ljudi koji zaista koriste svoje noge — domaćice, trgovački putnici i Jehovini svedoci“.