Radovali su se u Istočnoj Evropi

PROŠLOG leta su se desetine hiljada ljudi sjatile u veće gradove Istočne Evrope. Ulice divne Budimpešte, Praga, Zagreba i više od 20 drugih gradova vrvele su ljudima koji su nosili plavo-bele značke. One su ih označavale kao ljubitelje božanske slobode koji prisustvuju kongresima Jehovinih svedoka.

Po prvi put u istoriji su slobodno održani kongresi u evropskim republikama Sovjetskog Saveza, kao i u dalekom Sibiru i sovjetskoj azijskoj republici Kazahstanu. Ukupno, više od 370 000 posetilaca kongresa radovalo se srdačnom druženju u Češko-Slovačkoj, Mađarskoj, Jugoslaviji, Poljskoj, Rumuniji i Sovjetskom Savezu.

Oni koji nisu bili prisutni teško mogu sebi predstaviti tu radost kada ih se 74 252 sastalo u Sovjetskom Savezu da bi otvoreno i bez straha obožavali Jehovu Boga. Ipak, njihova neizmerna radost jedva je mogla nadmašiti radost 74 587 prisutnih u Pragu i 40 601 prisutnog u Budimpešti koji su se okupili na najvećim stadionima u Češko-Slovačkoj i Mađarskoj, ili radost 14 684 onih koji su se sastali u Zagrebu, u Jugoslaviji.

To je zaista vredno spomena, pošto su Jehovini svedoci samo nekoliko godina ranije bili pod zabranom u većini zemalja Istočne Evrope. Za vreme hladnog rata bili su odsečeni od Zapada. Čak je i sastajanje u malim grupama da bi se obožavao Bog bilo ilegalno. Nije čudo što su se toliko radovali da se mogu slobodno sastati na velikim kongresima!

Jedna 59-godišnja češka Svedokinja, koja je pre 40-ak godina zbog svoje vere u Boga provela osam meseci u samici, rekla je: „Mnogi od nas koji smo živeli u Pragu sanjali smo o velikom kongresu koji bi se mogao pripremiti na ovom stadionu, ali nikada nismo verovali da će se taj san ispuniti na tako divan način.“

Dve sedmice pre kongresa u Pragu, od 9. do 11. avgusta, gradske novine, Večerník Praha, su zabeležile: „Optuženi zbog veleizdaje i potkopavanja socijalizma, Jehovini svedoci su niz godina stavljani u komunističke zatvore.“ Nakon što je objašnjeno da će grad uskoro biti domaćin desetinama hiljada Svedoka, članak je zaključio: „Verovatno nećete ni u jedno drugo vreme sresti u Pragu toliko mnogo ljubaznih i nasmešenih ljudi kao tokom drugog vikenda u avgustu.“

Ipak, možda se pitate: ’Da li su nekada Jehovine Svedoke s pravom proganjali? Jesu li oni ikada predstavljali pretnju političkim vlastima u zemljama u kojima žive? Odakle su došle stotine hiljada kongresnih delegata u Istočnu Evropu? Kako se njihov broj mogao toliko povećati kada su više od 40 godina bili potiskivani i izolovani bez slobodnog kontaktiranja sa Zapadnim svetom.‘