Šta kaže Biblija

Da li je Bog misterija?

„Šta je misterija? Opšte govoreći, misterija je istina koju je prirodno nemoguće razumeti ili dokazati... Šta je verska misterija? To je jedna od Božjih istina u koje smo dužni da verujemo, iako je ne možemo ni razumeti ni dokazati. Koje su glavne verske misterije? To su misterije Presvetog Trojstva, Utelovljenja i Otkupljenja“ (Abrégé de l’exposition de la doctrine chrétienne, 1901 [Skraćeno objašnjenje hrišćanske nauke]).

GORE je navedeno kako je jedna knjiga, napisana početkom 20. veka, sažela gledište katoličke crkve o misterijama. Nadalje, nedavno objavljeno delo Guide des difficultés de la foi catholique (Vodič za teškoće katoličke vere, 1989) pokazuje da su takve tačke koje se tiču nauke još uvek zanimljive, navodeći: „Hrišćanin ne priznaje postojanje određenog broja misterija u svom religioznom Verovanju samo zbog lične sklonosti prema nejasnim stvarnostima. Ako veruje u njih, to je sasvim na temelju Božje reči.“ Ali, šta kaže ’Božja reč‘? Da li je Bog misterija?

Možemo li znati sve o Bogu?

Biblija nam pruža mnoge detalje o Bogu kao Osobi, o njegovim osobinama i o tome kako postupa s čovečanstvom. Ali ona objašnjava i to da su njegova mudrost i razum iznad ljudskog razumevanja. Tako prorok Isaija kaže da su Božji putevi i misli mnogo viši od čovekovih (Isaija 55:8, 9).

Nemogućnost upoznavanja baš svih stvari o Bogu ne treba nas iznenaditi. Na primer, iako naše spoznanje o svemiru stalno raste, naučnici priznaju da verovatno nikada neće prodreti do srži tajne beskrajno malog ili beskrajno velikog. Kako zato može bilo koje stvorenje potpuno da zna dubinu Božje mudrosti, onoga koji je Stvoritelj? Jov je priznao Jehovi: „Nijesam razumijevao; čudesno je to za me, te ne mogu znati“ (Jov 42:3, Daničić-Karadžić; uporedi Rimljanima 11:33). Dakle, potpuno spoznanje Boga je, u nekom pogledu, iznad našeg ograničenog razumevanja. Međutim, nauke mnogih crkava idu iznad granica tih jednostavnih zapažanja.

Misteriozniji nego što je potrebno?

Nedavno objavljena katolička enciklopedija Théo kaže: „U crkvenim učenjima, izraz misterija može se primeniti i na ono što Bog otkriva o sebi, na primer, s obzirom na svoje trinitarijansko postojanje.“ Poput mnogih drugih teoloških  knjiga, misao koja je ovde indirektno iznesena je da, ’budući da je spoznanje Boga neizbežno misteriozno, ne bi nas trebalo iznenaditi da je Bog Trojstvo i da je to Trojstvo misterija‘. Da li je takvo razmišljanje dobro potkrepljeno?

Kao prvo, mnoge knjige, kao što je The New Encyclopædia Britannica, priznaju da se „ni reč Trojstvo, ni izričita nauka kao takva, ne pojavljuje u Novom zavetu“. Osim toga, istorija te nauke pokazuje da je ona povezala mnoge zamisli uzete iz paganskih filozofija koje su mnogo decenija nakon smrti apostolâ bile uključene u verovanja crkve. Prema tome, ne postoji čvrsti dokaz da je misterija Trojstva utemeljena na Bibliji. a

Razmislite o sledećem: Budući da je nemoguće znati sve o Bogu, da li bi imalo smisla da Jehova sakriva svoj identitet? Ne, on želi da ga znaju svi ljudi (Jovan 17:3; uporedi Jevrejima 8:11). I da li bi imalo smisla da od onih koji mu zaista žele ugoditi skriva svoj identitet? Da to prikažemo: Ako neko može videti pejzaž neke divne zemlje samo kroz prozor, da li bi bilo mudro zamagliti prozor, govoreći: ’Može biti i zamagljen, jer ionako ne možemo videti detalje‘? Naravno da ne bi! Biblija i zdravi razum pokazuju da je naše spoznanje o Bogu neizbežno ograničeno. Ali te granice nikako ne opravdavaju pretvaranje našeg spoznanja o Bogu u neku misterioznu nauku, kao što je Trojstvo, koja služi samo da zamrsi naše razumevanje o njemu.

Misterije — paganske i hrišćanske

Osim toga, kad se izraz „misterija“ pojavljuje u Pismima, on nema značenje „skriveno spoznanje“, kako se obično razume. Kao što nas Théo ispravno podseća: „Izraz misterija ovde nema isti smisao. Za hrišćane on označava nešto što je prirodno sakriveno ili nedostupno, ali što Bog želi da im kaže... i da dožive.“

Apostol Pavle je 20 puta u određenom smislu upotrebio grčku reč musterion („misterija“, ili „sveta tajna“). On ju je upotrebio u povezanosti sa svetom tajnom koja je dugo bila skrivena, ali koju je Bog otkrio kad je poslao Isusa na Zemlju. Isus Hrist, Spasitelj čovečanstva, bio je glavni deo obećanog ’semena‘ koje će Bog upotrebiti da otkupi čovečanstvo, Onaj ’u kome će se blagosloviti svi narodi na zemlji‘ i koji će imati sunaslednike na nebesima (Postanje 3:15; 22:18; Rimljanima 8:17). Te sakrivene, ili misteriozne, činjenice bile su skrivene od Božjih prethrišćanskih slugu ali ih je Jehova otkrio u pravo vreme (Efescima 1:9; Kološanima 1:26). Na sreću, to spoznanje nije sačuvano samo za nekolicinu izabranih — kao što je slučaj sa verskim misterijama u nekim religijama — već se bez razlike treba objaviti što je moguće većem broju ljudi (Efescima 6:19, 20).

Obožavati Boga u istini

Biblija za nas sadrži dovoljno informacija za obožavanje Boga na način koji mu je prihvatljiv. Daleko od učenja Trojstva, ona veoma jasno otkriva superiornost Jehove i podređeni položaj Isusa. Na primer, Isus je rekao: ’Otac je veći od mene‘ (Jovan 14:28; 1. Korinćanima 15:28). Biblija takođe pokazuje da je sveti duh Božja aktivna sila, koja upravlja njegove verne sluge (Dela apostola 2:1-4).

Kad je razgovarao sa Samarićankom, Isus je pokazao da neko, da bi ugodio Bogu, mora obožavati Boga „duhom i istinom“. On je dodao da „Otac traži takve da ga obožavaju“ (Jovan 4:21-24, NW). Svi smo odgovorni da tražimo to tačno spoznanje koje će nam doneti blagoslove ako se oslonimo na Božju reč, umesto da prihvatimo misteriozne tradicije koje je načinio čovek i koje je krše.

[Fusnota]

[Izvor slike na 14. strani]

Sva prava zadržana