Šta je to što se zove intuicija?

JEDNE večeri 1893, činovnik rudarske kompanije iz Detroita, Mičigen, SAD, video je čudnu napravu načinjenu od rezervnih delova i točkova bicikla kako glasno klepeće niz ulicu. Iznenada je imao neki predosećaj — bljesak intuicije. Nekako je jednostavno znao da je to bio pronalazak sa budućnošću. Bez oklevanja je povukao svoju životnu ušteđevinu od hiljadu dolara i uložio je u kompaniju za pronalaske, zanemarujući podrugivanje stručnjaka koji su uveravali da ta čudna sprava nikada neće biti vrlo popularna. Oko 30 godina kasnije, prodao je svoje akcije u automobilskoj kompaniji Henrija Forda za 35 miliona dolara. Blago rečeno, njegova intuicija se i te kako isplatila!

Slavni naučnik Albert Ajnštajn je takođe postupao po bljesku intuicije. Imao je jednu zamisao — kasnije ju je nazvao najsrećnijom mišlju svog života — koja je vodila do rađanja čuvene opšte teorije relativnosti. Ajnštajn je zaključio da je intuicija bila presudna za otkriće prirodnih zakona. Ipak, nisu se svi Ajnštajnovi predosećaji tako obilno isplatili. Priznao je da je jednom izgubio vrednost dvogodišnjeg napornog rada težeći za varljivom intuicijom koja nikad nije donela dobre rezultate.

Naravno, intuicija ne dovodi uvek do slave i uspeha, niti je to striktno područje genijâ i multimilionera. Za većinu nas, intuicija je uobičajeni deo svakodnevnog života. Ona može igrati izvesnu ulogu u mnogim odlukama koje donosimo: odluci da se ne uzdamo u nepoznatu osobu, nameri da uđemo u neki poslovni ugovor, slutnji da nešto nije u redu sa prijateljem čiji glas preko telefona nije zvučao kako treba.

Ipak, mnogi se oslanjaju na intuiciju u donošenju mnogo važnijih odluka: koje zvanje izabrati, gde živeti, s kim ući u brak, čak i po kojoj religiji živeti. Kad intuicija na tim područjima ne donese dobre rezultate, šteta može biti mnogo veća od gubitka dve godine rada, kao što je bio slučaj sa Ajnštajnom. Dakle, šta je „intuicija“? Kako ona deluje? Koliko je pouzdana?

Jedna tinejdžerka, koju je u The Intuitive Edgeu citirao Filip Goldberg (Philip Goldberg), odgovorila je na to pitanje rečima: „Intuicija je kad nešto znate, ali, na primer, odakle je došla?“ Intuicija je formalnije definisana kao „spoznanje koje osoba dobija bez bilo kakvog svesnog prisećanja ili razmatranja“. Čini se da intuicija uključuje jedan oblik skoka — direktno sa uviđanja problema na prepoznavanje njegovog rešenja. Iznenada jednostavno znamo odgovor ili razumemo situaciju. Ipak, to ne znači da je intuicija isto što i nagon ili želja.

Na primer, „kad sam to video, jednostavno sam znao da to moram imati“, ne izražava toliko intuiciju koliko želju. Intuicija može izgledati slično želji po tome što se čini da nam dolazi  bez metodičnog, postepenog razmišljanja. Ali, njeni koreni su u stvari mnogo manje emocionalni i tajanstveni od želja koje izviru iz našeg često ’prevarnog‘ srca (Jeremija 17:9).

Očigledno je da intuicija nije ni neko tajanstveno šesto čulo. Kao što The World Book Encyclopedia kaže: „Neki ljudi intuiciju neispravno nazivaju ’šesto čulo‘. Ali, istraživanje obično pokazuje da se intuicije temelje na iskustvu, posebno iskustvu pojedinaca sa velikom osetljivošću.“ Pojedinac izgrađuje „skladište uspomena i utisaka“, tvrdi Encyclopedia, iz kog razum može izvući „iznenadni utisak [nazvan] intuicija, ili ’predosećanje‘“.

Dakle, umesto da je neko tajanstveno ili magično obeležje, čini se da intuicija nastaje prirodno kad osoba stiče stručnost. Kao što je časopis Psychology Today nedavno zapazio: „Istraživači su ustanovili da intuitivni ljudi imaju jedno važno zajedničko obeležje: Oni su stručnjaci na određenom... polju znanja. I oni lako uklope svoje obrazovanje da reše probleme u svojim specijalnim područjima. U stvari, čini se da su ljudi intuitivni baš zato što — i u meri u kolikoj — poseduju stručnost.“ Ali, zašto bi stručnost stvorila intuiciju?

Majkl Pritula (Michael Prietula), docent industrijske administracije, teoretiše da sticanjem više spoznanja o nekoj temi „dolazi do postepene promene u tome kako ljudi razmišljaju i zaključuju“. Razum organizuje podatke u blokove, ili grupe. Ti opsežni obrasci podataka ponekad omogućuju razumu da zaobiđe sporije, napornije, analitičke korake i skoči direktno na intuitivne zaključke, ili predosećanja. Prema Prituli, predosećanja se poboljšavaju kako mozak povezuje više tih opsežnih obrazaca.

Razmotrimo jedan svakodnevni primer iz knjige Brain Function: „Posmatrajte bravara na poslu dok se snalazi sa jednostavnom savinutom žicom u komplikovanoj bravi i otključava je, kao da je vođen nekom tajanstvenom intuicijom.“ Bravareva intuicija može posmatraču izgledati dosta tajanstvena; u stvarnosti, ona izvire iz višegodišnjeg iskustva. Svi mi koristimo tu vrstu intuicije. Na primer, kad vozite bicikl, ne kažete svesno sami sebi nešto kao: ’Mislim da je bolje da okrenem prednji točak malo udesno, inače mogu izgubiti ravnotežu.‘ Ne, mozak takve odluke donosi intuitivno, na temelju spoznanja koje ste stekli iz iskustva.

Isto tako, Ajnštajnova intuicija u fizici nije izvirala niotkuda. On je imao ogromnu zalihu stručnosti iz koje je mogao crpsti. Međutim, stručnost na jednom polju možda ne vodi do intuicije na drugom. Ajnštajnu intuicija ne bi pomogla da reši neki vodoinstalaterski problem.

U mislima mnogih, reči „žene“ i „intuicija“ idu zajedno. Da li su žene zaista intuitivnije od muškaraca? I ako jesu, kako sticanje stručnosti može objasniti taj fenomen?

Razmotrimo jedan uobičajeni primer. Beba plače. Iskusna majka, zaposlena u drugoj sobi, poseže za pelenama umesto da se pripremi da nahrani dete. Zašto? Razvila je intuitivni osećaj o plaču svog deteta. Ona zna koji plač izražava koju potrebu i koji će verovatnije doći u određeno vreme. U trenu, i bez bilo kakvog svesnog zaključivanja, ona je u stanju  odrediti potrebu deteta i reagovati u skladu s time. Da li deluje neko tajanstveno šesto čulo? Ne, njena intuicija se temelji na njenoj stručnosti kao majke, teško stečenoj koristi od iskustva. Nova majka ili osoba koja čuva decu može u početku biti zbunjena u istoj situaciji.

Ipak, zamisao o ženskoj intuiciji nije ograničena na majčinstvo. Mnogi su zapazili da su žene, izgleda, često u stanju mnogo brže i intuitivnije od muškaraca proceniti detalje situacija koje uključuju ljude i ličnosti. Naučnici nisu sigurni zašto se polovi, kako izgleda, razlikuju u tom pogledu.

Na temelju svojih studija o toj temi, psiholog Veston Agor (Weston Agor) sa University of Texas, El Paso, zaključio je da se ta razlika, iako su žene prosečno intuitivnije od muškaraca, temelji više na kulturi nego na psihologiji. I drugi stručnjaci su zaključili da tradicionalne uloge obučavaju žene da budu dobre sudije naravi. Kao što se izrazila antropolog Margaret Mid (Margaret Mead): „Zbog svog vekovnog obučavanja u ljudskim odnosima — jer je to u stvari ženska intuicija — žene mogu dati poseban doprinos bilo kakvom grupnom poduhvatu.“

Iako je ženska intuicija po opštem priznanju tema o kojoj se može raspravljati, među stručnjacima vlada rastuća saglasnost da je intuicija izuzetno korisno sredstvo i za muškarce i za žene. U svojoj knjizi The Process of Education, psiholog Džerom Bruner (Jerome Bruner) kaže: „Srdačna pohvala kojom naučnici obasipaju one svoje kolege koji stiču etiketu ’intuitivan‘ glavni je dokaz da je intuicija vredna roba u nauci, roba koju treba da nastojimo unapređivati kod svojih studenata.“

Ipak, nisu samo studenti nauke ti koji cene moć intuicije i žele je razvijati. Pitanje je: Može li se to učiniti? Mora se priznati da su neki ljudi jednostavno nadareniji intuicijom od drugih. Ali, pošto izgleda da je intuicija tako tesno povezana sa sticanjem stručnosti, neki stručnjaci smatraju da možemo povećati urođenu sposobnost intuicije poklanjanjem više pažnje načinu na koji učimo.

Na primer, kad čitate, nemojte samo pokušavati da usvojite mnogo činjenica. Postavljajte pitanja. Razjasnite sve što ne razumete. Pokušajte sažeti glavne  misli i predvideti zaključke. Umesto da pokušate shvatiti bezbroj detalja, tražite opsežne kategorije i obrazac, povezujuća načela. Kao što profesor psihologije Robert Glaser (Robert Glaser) gleda na to, „sposobnost zapaziti velike smisaone obrasce“ je u samom korenu intuicije.

Naravno, nije svaka intuicija vredna. Na primer, šta ako je, kao prvo, spoznanje na kome se temelji intuicija neispravno? Ta otrežnjujuća misao može nas nadahnuti da pažljivo ispitamo tačnost onoga što učimo. Pre gotovo 2 000 godina, Biblija je mudro rekla upravo to. U Filipljanima 1:10 to je izraženo na sledeći način: „Uverite se u važnije stvari“ (NW). (Vidi takođe Dela apostola 17:11.)

Još jedan nedostatak intuicije je što može biti obojena našim emocijama. Zato oslanjanje isključivo na intuiciju kod donošenja većih odluka ili kod procenjivanja ljudi može biti opasno. „Kad u nešto emocionalno investirate, vaša intuicija može biti manje pouzdana ukoliko ne možete ispravno sagledati svoja osećanja“, upozorava psiholog Evelin Von (Evelyn Vaughan). Gnev, strah, zavist i mržnja — ova snažna osećanja, iako sama nisu intuicija, mogu uticati na našu intuiciju i čak je zatrovati. Uzmimo, na primer, dvojicu ljudi koji su dugo osećali odbojnost jedan prema drugom. Kad se pojavi novi nesporazum, svaki od njih intuitivno jednostavno zna da drugi ima loše poticaje. Ipak, Biblija nas mudro upozorava na tu vrstu prosuđivanja po ’onome što je pred očima‘ (2. Korinćanima 10:7).

Još jedna emocija, ponos, može nas navesti da pridajemo preveliku važnost svojoj intuiciji, kao da ona ima neku posebnu vrednost u poređenju sa prosuđivanjem i mišljenjima drugih. Možemo doneti brze odluke bez savetovanja onih na koje to utiče. Ili nas ponos može voditi do toga da se tvrdoglavo držimo intuitivne odluke uprkos povređenim osećanjima ili dobro razmotrenom savetu drugih. Biblija ponovo ima mudar savet: „Ako ko misli da je nešto, a nije ništa, taj sebe obmanjuje“ (Galatima 6:3).

Konačno, preveliko oslanjanje na intuiciju može stvoriti misaonu lenjost. Ne postoji prečica za sticanje spoznanja, razumevanja i mudrosti; organizovano proučavanje je jedini način. Dakle, umesto da prigrabi prvu intuitivnu zamisao koja joj dođe, mudra osoba izgrađuje skladište spoznanja, koje zatim postaje izvor razumevanja, uvida — a često i intuicije.

Intuicija je, napokon, od prave vrednosti samo onda kad je u skladu s najvećim umom u svemiru — umom Stvoritelja. On je izvor tačnog spoznanja i prave mudrosti, i želi da usvojimo to po život važno spoznanje. On nam kroz Bibliju dobrohotno omogućuje pristup svojim mislima, osećanjima i postupcima. Dok takvo spoznanje primenjujemo u svom životu, naše „moći zapažanja“, uključujući intuiciju, postaju ’uvežbane‘ (Hebrejima 5:14, NW).

Zato stecite stručnost na tom polju spoznanja o Stvoritelju i njegovom Sinu (Jovan 17:3). Nikad nećete naći ništa što više zaslužuje vaš trud. Nema boljeg izvora za crpenje intuicije.

[Istaknuti tekst na 27. strani]

Ajnštajn je intuiciji pripisivao veliku važnost

[Istaknuti tekst na 28. strani]

Intuicija nije neko tajanstveno šesto čulo

[Istaknuti tekst na 28. strani]

Da li su žene zaista intuitivnije od muškaraca?

[Istaknuti tekst na 30. strani]

Intuicije nisu pouzdane kad se temelje na neispravnom spoznanju

[Slika na 29. strani]

Majka intuicijom prepoznaje potrebe svoje bebe koja plače