Galilejev teleskop — samo početak!

KAD je Galileo usmerio svoj novoizumljeni teleskop prema nebu, ugledao je jedan potpuno novi svet. Sada je mogao videti deset puta više zvezda nego bilo koji čovek ikada ranije. Mlečni put se sada nije pojavio kao neka magličasta masa, već kao kaleidoskop bezbrojnih zvezda, velikih i malih. Mesečeva površina se pred njegovim očima od blistavog porculana pretvorila u mozaik planina, brda, kratera i bezvodnih mora.

Nekoliko meseci kasnije, on je otkrio četiri Jupiterova meseca. Zatim je ugledao prekrasne Saturnove prstenove. Usmerivši svoj teleskop na Veneru, zapazio je određene planetne faze, fine promene svetla i oblika. Te faze mogle su se objasniti samo ako se ta planeta kreće oko Sunca. Ali, ako se jedna planeta kreće oko Sunca, ostale — uključujući Zemlju — moraju to takođe činiti, zaključio je. Bio je u pravu. Tako je 1609. godine Zemlja bila srušena sa svog posvećenog pijedestala kao navodno središte svemira.

Ipak, poštovana verovanja se nisu mogla lako napustiti. Katolička crkva je utvrdila da „gledište da Zemlja nije središte svemira i da se čak jedanput dnevno okrene oko svoje ose jeste... u svakom slučaju pogrešno verovanje“. Galileo je bio izveden pred inkviziciju te je proveo poslednje godine svog života u kućnom pritvoru. Međutim, religiozni dogmatizam nije mogao obuzdati radoznalost koju je pobudio izum teleskopa. Izazov otkrivanja tajni svemira privlačio je sve veći broj naučnika.

Danas, posle skoro četiri stotine godina intenzivnog istraživanja, naše spoznanje o svemiru je izrazito poraslo. Identifikovane su različite vrste zvezda, kao što su crveni džinovi, beli patuljci i pulsari. Nedavno su u dubini svemirskog prostora otkriveni kvazari — zagonetni objekti koji emituju ogromne količine energije. Sada se veruje da se u mnogim galaksijama skrivaju i nevidljive tajanstvene crne jame — slične nezamislivo snažnim kosmičkim vrtlozima.

Snažni optički teleskopi omogućavaju astronomima da zavire daleko u svemir i da tako u stvari putuju milijarde godina u prošlost, do samog ruba vidljivog svemira. Otkriven je ogroman poredak zvezda i galaksija, a neke su tako daleko da se računa da njihovoj svetlosti treba više od 15 milijardi godina da bi stigla do nas. a

Premda su zvezde u principu slabi radio-izvori, ostali nebeski objekti, kao što su pulsari i kvazari, otkriveni su uglavnom zahvaljujući radio-teleskopima. Kao što i samo ime govori, ti teleskopi otkrivaju radio-talasne dužine a ne optičke talasne dužine. Od 1961, otkriveno je stotine kvazara, mnogi od njih u dalekim dubinama poznatog svemira.

Zadatak pravljenja karti svemira bio je veći nego što je Galileo verovatno mogao zamisliti. Tek u ovom veku čovek je počeo da dobija predstavu o enormitetu svemira, milijardama galaksija od kojih je  sastavljen i zapanjujućim udaljenostima koje ih dele.

Da bi nam pomogao da zamislimo kosmičke udaljenosti, fizičar Robert Džestro (Robert Jastrow) ukazuje na sledeću analogiju: Zamislimo Sunce koje se smanjilo na veličinu narandže. Zemlja bi u tom slučaju bila samo zrno peska koje kruži u orbiti oko Sunca na udaljenosti od 9 metara. Jupiter bi bio sličan koštici trešnje koja se okreće oko narandže na udaljenosti od jednog gradskog bloka, dok bi Pluton bio drugo zrno peska udaljeno deset gradskih blokova od naše zamišljene narandže, Sunca. U toj istoj razmeri, Sunčev najbliži sused, zvezda Alfa Centauri bila bi udaljena 2 100 kilometara, a čitavi Mlečni put bio bi razbacana hrpa narandži koje međusobno deli 3 200 kilometara, s ukupnim prečnikom od 30 miliona kilometara. Čak i kad je sve umanjeno, brojke ubrzo izmiču kontroli.

Nisu samo udaljenosti te koje zapanjuju. Kad su naučnici skinuli veo s tajni svemira, na videlo su izašli neobični fenomeni. Postoje neutronske zvezde koje se sastoje od tako guste materije da je samo jedna kašičica iste teška kao 200 miliona slonova. Postoje i sićušne zvezde nazvane pulsari, od kojih jedna zasvetluca približno i do 600 puta u sekundi. Naravno, postoje i te tajanstvene crne jame o kojima naučnici teoretišu. Same jame se ne mogu videti, ali njihova nezasitna glad za svetlošću i materijom može otkriti njihovu skrovitu prisutnost.

Naravno, još mnogo toga ostaje tajna, zaodenuto tim ogromnim udaljenostima i eonima vremena. Ipak, šta su naučnici do sada otkrili o svemiru? Da li ono što znaju baca novo svetlo na pitanje kako deluje i zašto postoji svemir?

[Fusnota]

[Slika na 4. strani]

Džodrel Benk radio-teleskop, konstruisan 1957. u Engleskoj, bio je prvi potpuno pokretni teleskop

[Izvor]

Ljubaznošću Jodrell Bank Radio Telescope