Materica — naš čudesan prvi dom

KAKO je samo čudesno mesto tvoj prvi dom! Toplo i udobno. Izvrsno opremljeno obiljem hrane. Sigurno i zaštićeno.

Tamo si proveo mesece u kojima si se razvijao i rastao. Ali, uskoro ti se činilo da tvoj stan postaje sve tesniji i tesniji, dok si se jednog dana jedva mogao kretati. Verovatno si u to vreme čak stajao na glavi! Tada si, odjednom, osećao kako te snažna sila gura i ti si se probio kroz vrata svog doma u hladnu, bučnu, svetlost spoljašnjeg sveta.

Zar se ne sećaš takvog doživljaja? Sigurno ne. Ali, svoj život zahvaljuješ tom divnom mestu u kom si stanovao — materici svoje majke. Bilo je savršeno oblikovano za tebe, pružajući svu hranu i zaštitu koja je potrebna bebi u razvoju. Zašto se ne bi vratio u prošlost i posetio taj svoj čudesan prvi dom — matericu?

Čeka te srdačna dobrodošlica

Tvoj život je verovatno počeo na putu prema tom izvanrednom domu. Zrelo jajašce tvoje majke polako je putovalo niz cev zvanu jajovod. U međuvremenu su milioni ćelija spermatozoida tvog oca putovali istim putem prema gore da bi se susreli s jajašcem. Jedan spermatozoid je uspeo da oplodi jajašce i tako si ti postao.

U to vreme su već bile u toku pripreme za tvoj dolazak. Zidovi materice, ili uterusa (latinski uter, što znači „vreća“), već su se pripremili i mesto je bilo bogato napunjeno hranjivim sastojcima. Sluznica uterusa već je nabubrela dvostruko od svoje normalne debljine, s mekanim sunđerastim zaštitnim slojem.

Nakon tri ili četiri dana prešao si preko praga svog novog doma. Tebi — grozdastoj skupini od nekoliko desetina ćelija zvanoj blastocista — činio se kao prostrana šupljina. Međutim, iznutra je prostor dosta mali. Uterus je u stvari glatki, crvenkasti šuplji organ, u obliku kruške, s vrhom okrenutim nadole.

Za sledećih otprilike 270 dana biće to tvoj dom i tvoja će te majka, čak na račun vlastitog tela, opskrbljavati hranjivim sastojcima koji su ti potrebni za rast i razvoj, sve do vremena rođenja. Proći će nekoliko nedelja pre nego što tvoja majka uopšte sazna da postojiš i daljnja tri ili četiri meseca pre nego što njen trbuh dovoljno naraste da bi ga drugi primetili.

Nakon što si upao u šupljinu materice, plivao si daljnja tri dana tamo-amo. Konačno, sedmog dana nakon što si ušao u uterus, prilepio si se uz zid materice. Enzimi blastociste rastvarali su površinske ćelije te mekane sluzokože koja se zove endometrijum i ti si utonuo i sigurno se ugnezdio u baršunastim udubinama. Da nije došlo do oplodnje jajašca i njegovog usađivanja u sluzokožu, uterus bi ga konačno odbacio i menstruacijom izlučio iz tvoje majke.

 Borba sa odbacivanjem

Čudesni procesi su se sada odvijali da bi zajemčili da tvoj boravak bude prijatan. U prvom redu, bila ti je potrebna zaštita od imunološkog sistema svoje majke. Naučnici još uvek traže odgovor zašto te telo majke nije smatralo stranim uljezom i zašto te nije napalo. Kompleksni odbrambeni sistem obično stupa u akciju kod prvog nagoveštaja nekog uljeza. Ali, ti ćeš konačno rasti i postati strano telo ogromnih razmera, teško nekoliko kilograma. Zašto nisi napadnut?

Istraživač Dejvid Bilington (David Billington) sa univerziteta u Bristolu objasnio je: ’U suštini, postoji zid između majke i fetusa. Taj zid prilično efikasno zaustavlja svaki proces izmene između majke i fetusa.‘ Kod toga je ukazao na sloj tkiva nazvan trofoblast, koji okružuje fetus. Ta prepreka sprečava svaki direktni kontakt između tebe i majke. Ali, tajna je zašto njena imunološka zaštita ne napada trofoblast kao strano tkivo. Odgovor na to pitanje razjasnio bi možda i zašto neke trudnoće završavaju spontanim pobačajem. (Vidi okvir na strani 26.)

Nastavlja se ishrana i nega

Zamisli svoj nezasitan apetit za hranom, posebno u tom ranom stadijumu. U svojih prvih osam nedelja života, u dužinu si porastao oko 240 puta i tvoja se težina povećala za milion puta od one kod začeća. Konačno će tvoja težina kod porođaja biti oko 2,4 milijarde puta veća. Istovremeno se tvoj zadivljujući dom povećavao poput balona da bi te smestio. Materica je tada oko 16 puta teža nego u normalnom stanju, ali unutar nekoliko nedelja nakon porođaja skupi se na skoro prvobitnu veličinu. U prvom tromesečju života oblikovale su se osnovne strukture tvog tela s organima i nervnim sistemom koji je spreman za daljnje stepene razvoja.

Dosta rano oblikovao se amnion. U drugom tromesečju osigurao ti je mekano mesto za igru s kontrolisanom temperaturom u kome si se prevrtao i skakutao. Jačao si svoje mišiće koji će ti trebati izvan bestežinskog stanja koje vlada unutar amniona. Gutao si pomalo amnionske tečnosti, verovatno zbog hranjivih sastojaka. Zbog tebe se svaka dva do tri sata menjala tečnost.

Iz spoljašnjeg zida blastociste nastao je komplikovan jastučić tkiva koji se zove placenta (latinski za „pljosnati kolač“). Pogledaj koje su neke od usluga koje je obavljala za tebe.

Delovala je kao pluća, izmenjujući kiseonik i ugljen-dioksid između tebe i tvoje majke. Delujući kao jetra, prerađivala je neke od krvnih ćelija majke da bi iz njih za tebe izlučila potrebne komponente, na primer gvožđe. U svojoj funkciji kao bubreg, filtrirala je ureu iz tvoje krvi i otpremala je u krvotok majke koja ju je izlučivala pomoću svojih bubrega. Poput creva, placenta je varila molekule hrane. Svi ovi procesi odvijali su se u 55 centimetara dugačkoj pupčanoj vrpci.

Nekad se smatralo da je placenta neosvojiv sigurnosni sistem koji ne propušta ništa štetno od majke do deteta. Nažalost, sada znamo da mnoge infekcije mogu prodreti kroz taj sigurnosni sistem, kao što to mogu i supstance poput zloglasne droge talidomid. Bolesti, kao što je rubeola, predstavljaju takođe opasnost u određenim razdobljima trudnoće.

Prepreka između krvi i mozga koja postoji kod odraslih nije još u potpunosti razvijena u mozgu fetusa, pa je on zato posebno ranjiv za napadače kao što su dim cigareta, alkohol, droga i drugi hemijski otrovi. Istraživanja pokazuju da alkohol nepovoljno deluje na nerođenu bebu. Utiče li kofein, koji može prodreti kroz placentu, na razvoj deteta? Koriste li vitaminski preparati na neki  način razvoju deteta? Po tim pitanjima treba još učiti.

Zaštitni sistem za svaku bebu mora dakle početi s time da njegova majka izbegava da uzima bilo koje supstance za koje se zna da škode maloj deci. S pozitivne strane, uravnotežena ishrana i telesne vežbe s odobrenjem lekara mogu biti od  velike pomoći u unapređivanju opšteg zdravlja i dobrobiti majke i deteta.

Rastanak sa svojim domom

Duboko u trećem tromesečju počele su pripreme za tvoj odlazak. Jaki mišići zida materice počeli su se neredovno skupljati i opuštati, što se ponekad naziva lažnim trudovima. Uterus je postao mekši i elastičniji.

Umesto da se kaže: „Beba se spustila“, ispravnije je reći da se spustio čitavi uterus, s bebom unutra. On se naime ispravlja u cilindar i malo se spušta tako da se glava bebe sada nalazi u gornjem suženju karlice.

Niko ne zna šta je odredilo da je bilo vreme da se iseliš. Možda su to bili hormoni tvoje majke ili tvoji, bebini, koji su to signalizovali materici. Poruka je bila: „Počinju trudovi!“

Izraz „trudovi“ dobro opisuje tri perioda procesa koji je započeo uterus. Najpre su se mišićni zidovi uterusa stezali dok su se grlić materice i vagine otvarali u pripremi na tvoj silazak. Vodenjak je verovatno u toj fazi pukao.

Kao drugo, počeo je stvarni posao majke, istiskivanje glave deteta niz grlić materice i vaginu. Kontrakcije su se nastavile, postajale su sve jače i sve češće dok tvoja glava konačno nije prodrla kroz porođajni kanal. Ostatak je sledio lako. U završnoj fazi trudova tvoja je majka izbacila placentu i ostatak pupčane vrpce.

Sada kad si bio tu — preplašen, ozebao i uplakan — nesumnjivo si žalio svoj iznenadni odlazak iz svog gostoljubivog doma u kom si bio oko devet meseci. Ali, kako možeš biti srećan što imaš dar života i što možeš uživati brigu Stvoritelja punog ljubavi koji je brinuo za to da si od samog početka imao izvanredan dom!

[Okvir na 26. strani]

Spontani pobačaj — tragično deložiranje

TRAGEDIJA se može dogoditi čak i najbrižnijoj majci. Razlozi spontanih pobačaja mogu se teško ustanoviti i rasprave o tome su žestoke. Naučnici se ne slažu čak ni s obzirom na procenat uspešno oplođenih jajašaca koja završavaju spontanim pobačajem. Procene se kreću od 10 do 20 ili čak i više posto trudnoća među opštom populacijom žena u Sjedinjenim Američkim Državama.

Zašto materica ponekad nasilno izbacuje novi život umesto da ga u sebi zaštitnički neguje? Možda majčin imunološki sistem odbrambeno reaguje na trofoblast koji okružuje dete, napadajući zaštitni zid i prouzrokujući spontani pobačaj. Mnogi pobačaji su možda posledica takozvanih genetskih nesreća, embrion ili fetus je toliko oštećen da ne može živeti. Ili mogu postojati abnormalnosti u reproduktivnom procesu — prerani ulazak jajašca u uterus pre nego što je sluznica spremna da ga primi ili prekasni ulazak tako da je sluznica već počela propadati. Možda i neke deformacije majčine posteljice onemogućuju da nosi dete.

Jedna studija sa skoro 200 žena u Britaniji (1990) navela je na pomisao da neplodnost i spontani pobačaji mogu biti povezani s hormonskim debalansima. Produkcija LSH (luteostimulantnog hormona), koji proizvodi hipofiza, povećava se obično oko 14. dana menstruacionog ciklusa i prouzrokuje ovulaciju zrelog jajašca iz jajnika koje tada počinje svoj put niz jajovod radi moguće oplodnje. Prema izveštaju The New York Timesa, „britanski tim je otkrio velike količine LSH u neprikladno vreme, osmog dana menstruacionog ciklusa, pre ovulacije“. Daljnja ispitivanja su potrebna kako bi se ta otkrića potvrdila i protumačila.

[Slike na 25. strani]

Fetus od tri meseca

Fetus od šest meseci

Fetus od devet meseci