Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Pernata čuda jezera Bogorija

Pernata čuda jezera Bogorija

Pernata čuda jezera Bogorija

Od dopisnika Probudite se! iz Kenije

JEZERO Bogorija je smešteno u uskoj tesnoj kotlini i okruženo visokim stenama. Neki ga označavaju kao najlepše od svih jezera Kenije, i dok se nas troje vozimo nizbrdo u našem kamionetu, možemo lako videti zašto. Zbog bogatih zaliha algi ima blistavo svetlozelenu boju. Te sićušne biljke uspevaju zbog obilja sunčevog svetla i topline koja dolazi od mnogobrojnih vrućih izvora koji hrane jezero. Jezero Bogorija je zato omiljeno hranilište za desetine velikih ružičastih flaminga koji se hrane algama i doprinose lepoti jezera.

Ali, flaminzi su samo prva od mnogih pernatih čuda koja ćemo mi, to jest Paul, njegova žena Paula i ja, videti na našem kamp-putovanju. Polako vozimo duž stenovite, isušene zapadne obale. Mlazovi pare izbacuju svoje bele pahuljice prema nebu. Odmah iza, visoko na steni koja strči iz vode nedaleko od obale, sedi još jedan pernati korisnik bogatih zaliha algi: afrički orao ribar.

„U ovom alkaličnom jezeru nema riba“, objašnjava Paul. „Zašto mislite da su onda ovi orlovi tu?“ upita nas. Odgovor je doleteo — drugi orao ribar koji nosi flaminga kog je uhvatio svojim oštrim kandžama! Sada razumem zašto ove ružičaste lepotice ostaju na sigurnom odstojanju od tih sedećih grabežljivca!

Orao ribar može se izdaleka lako prepoznati. Njegova bela glava, leđa, grudi i rep u oštrom su kontrastu s njegovim kestenjastim trbuhom i crnim krilima. Kad se nalazi na alkaličnim jezerima gde nema riba, orao se uglavnom isključivo hrani flaminzima, jedan par orlova ubija po jednog svaka dva ili tri dana. Međutim, na slatkovodnim jezerima orao ribar se zaista hrani ribom. Zamislite da šetate duž obale nekog afričkog slatkovodnog jezera i sa neba padne ispred vas obrok ribe! Nemoguće? Nipošto. Taj beloglavi ribar ima klizave kandže i poznat je po tome da ispušta ribu koju je ulovio — na veselje lokalnih stanovnika!

Ali, orao ribar je odličan letač koji u vazduhu izvodi zapanjujuće akrobacije. Par zna uzleteti na visinu od 60 metara i zatim odjednom zgrabiti jedan drugoga za kandže. Ukočenim krilima uzbudljivo se strmoglavljuju, okrećući se kod toga oko svoje ose, sve do samo 9 metara iznad vode! Zaustavivši strmoglavi pad, ponovo uzleću koristeći struje toplog vazduha.

Krilati plesači

Prašnjavi, kameniti put oko južnog ruba jezera postaje sve brdovitiji i sve teže provozan. Dok se penjemo poslednjim delom puta, prolazimo pored jednog para krunastih ždralova koji mirno kljucaju insekte s velikih stabljika trave. Sada je kasno popodne i s uzdahom olakšanja stižemo na naš cilj — autokamp Maslinovo drvo. Smešten na samoj jugoistočnoj ivici jezera, dobrodošla je oaza za umorne putnike.

Nakon noćnog odmora, sedimo oko jutarnje vatre, pijuckajući vruću kafu. Uto se iznenada pojavio! Samo oko jedan metar iznad nas leprša mužjak rajske muharice, marljivo gradeći svoje gnezdo u jednom stablu, samo metar od našeg logorišta. „Kakav divan dugačak beli rep!“ uskliknula je Paula. Zaista je dugačak. Mužjak je bez repnih pera samo 18 do 19 centimetara dugačak. Ali, njegova dva repna pera mogu biti dugačka do zapanjujućih 40 centimetara. Iako je relativno mala, rajska muharica je pravi borac. Čak ako se i mnogo veće ptice grabljivice usude da dođu preblizu porodičnog gnezda, mužjak ne okleva s napadom!

„Biće teško napraviti dobru fotografiju njega“, kaže Paul dok namešta svoju kameru. Taj marljivi graditelj gnezda ne ostaje dugo na jednom mestu, često leti do napuštene paučine visoko na stablu, koja je puna lišća. Zašto leti tamo? Da bi skupljao lepljivu materiju koju koristi za gradnju svog gnezda. Gorljivo tražeći najbolje delove paučine, leti prvo amo, onda tamo, izvodeći brze pokrete telom na stranu tako da svojim repom žestoko nametljivo maše. Uživamo u njegovom sjajnom plesu! Našavši odgovarajuće delove, vraća se gnezdu, dok njegov graciozan rep talasasto leprša iza njega.

Nešto kasnije tog jutra opazimo drugi par krunastih ždralova. Odlučili su da pasu na livadi ispred našeg logorišta, između jezera i maslinove šume. Kao jedna od najvećih istočnoafričkih ptica, krunasti ždral je, kada stoji na svojim crnim, štulama sličnim nogama, visok skoro jedan metar. Njegovo perje ima lepu mešavinu bele, kestenjaste, crne i sive boje. Ali, njegovo jedinstveno obeležje može se videti iznad vrata. Baršunasto crno čelo oivičeno je belim i skerletnim podvoljcima na licu — velikim mesnatim uvcima. A kruna? Kraljevski čuperak nakostrešenih pera slamnate boje. Ne iznenađuje što je bio izabran kao nacionalna ptica susedne Ugande!

„Da li si ikada video kako krunasti ždral pleše?“ doviknuo mi je Paul izdaleka. Odmah sam se okrenuo prema njemu. „Šta misliš o tome?“ šapnuo je dok smo im se približavali. Ždralovi gledaju jedan drugoga, potresajući i saginjući svoje elegantne glave, kao da učestvuju u nekoj neobičnoj kraljevskoj ceremoniji. Oba krila su otvorena i dignuta uvis iznad leđa, njihov raspon je više od jednog metra, nekoliko minuta plešu i na svečani način izvode piruete.

„Da li je to svadbena igra?“ šapućem.

„Ne, to čine uvek“, odgovara Paul. „U zapadnoj Keniji sam video jato od stotinu ili više njih kako plešu.“

Za vreme parenja mužjak izvodi pravu predstavu. (Kako bi se i mogao nadati da će ženku impresionirati svakodnevnim plesom?) Sagnut i zgrbljen stoji sa samo jednim ispruženim krilom, ponosno zabacujući glavu unazad i s kljunom upravljenim prema gore ispušta svoj bučni duboki zov parenja. Zaista impresivno!

Poslednje čudo

Nerado spremamo svoje stvari i pripremamo se za odlazak, ne sluteći da nas očekuje još jedno pernato čudo. Iznenada proleti nebom krilato stvorenje vrlo čudnog izgleda. To je mužjak Stegenura paradisea. On ističe svoj 28 centimetara dugačak rep, koji je posebno namenjen parenju. Rep ima veliku vertikalnu izbočinu koja izgleda kao jastuk ispod suknje. Budući da ptica ima tako težak ’vertikalni stabilizator‘, ne iznenađuje što se kreće talasasto, iako leti pravom linijom. Izgleda kao avion koji se stalno koleba zbog smanjene brzine! Ali, ptica ipak na neki način uspeva precizno da sleti, doslovno padajući s neba.

Naš je izlet bio prekratak da bismo mogli videti sve u ovom području. Međutim, pobudio je naše cenjenje za Stvoritelja i prouzrokovao da sa čežnjom očekujemo vreme kad će sva zemaljska stvorenja živeti zajedno u miru u savršenoj ekološkoj ravnoteži širom sveta (Osea 2:18).

[Mape na 27. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

KENIJA

Jezero Bogorija

Najrobi

[Slike na 28. strani]

Krunasti ždral

Flamingo

„Stegenura paradisea“

Orao ribar