Rašljarenje — naučno ili okultno?

„ZAPANJUJUĆE!“, uzviknuo je farmer na srednjem zapadu Sjedinjenih Američkih Država. Tanka breskvina grana trzala se i žestoko okretala u njegovim rukama. Zarinuo je nokte u koru da smiri granu, ali sila odozdo bila je jaka. „Čak su mi u rukama ostali komadi kore“, dahtao je prestrašeno. Još više je bio zapanjen kasnije kad je pronašao vodu kopajući tačno na mestu koje je grana pokazala. Šta se to dogodilo?

Farmer je izvodio ono što se često naziva rašljarenje, ili traženje vode rašljama. Često puta rašljar u rukama drži granu koja se rašlja i korača uokolo koncentrišući se na traženje vode. Iznenada rašlje se mogu čudno ponašati. Neke rašlje trzaju se prema zemlji, druge prema gore, čak udaraju rašljara po licu ili grudima, dok se druge jedva pomiču. U svakom takvom slučaju rašljar oseća da je dole voda. Rašljarenje se vrši svuda po svetu. Prema jednoj proceni, samo u Sjedinjenim Američkim Državama nekih 25 000 rašljara obavlja svoj posao.

Da li je naučno?

Postoji li neki naučni princip koji omogućava da rašljarenje deluje? To pitanje dugo je bilo sporno. Pre više od 70 godina, časopis Kula stražara ovako je zaključio: „Ne bismo želeli da budemo u položaju da omalovažavamo bilo koje prirodne zakone, ali čini se čudnim prihvatiti da bi mali izvor vode 5-6 metara ispod površine tla imao dovoljno magnetske snage da savije vrbov prut, dok celi potok pun vode ni na koji način ne utiče na isti štap... Zbog toga, to mora biti nešto drugo, a ne delovanje prirodnih zakona.“

Pa ipak, mnogi rašljari uporno tvrde da je rašljarenje nauka. U stvari, Američko društvo rašljara naziva sebe „nekomercijalnim, obrazovnim i naučnim udruženjem“. Tokom godina pojavio se priličan broj naučnika koji su pozvali u pomoć neke nove grane nauke da objasne rašljarenje. U 1700-im bilo je to „zračenje“ iz atomskih čestica koje je omogućilo da rašljarenje deluje. U 1800-im bio je to elektricitet. U našem veku to je sve od radioaktivnosti, elektromagnetizma, pa do ljudske psihologije.

 U novije vreme, 1979, ugledni časopis New Scientist objavio je naoko uverljive teorije o rašljarenju. Jedan stručni savetnik za energiju i jedan geolog teoretisali su da sâmo ljudsko telo može biti superosetljivo na jedva primetne promene u električnim, magnetskim ili elektromagnetskim poljima, koje su prouzrokovane podzemnom vodom ili rudama. a

Ali, takve teorije nisu uspele postići široko prihvatanje među naučnicima. U stvari, u The Encyclopedia Americana, E. Z. Bogt i L. K. Barrett naučnici sa univerziteta Harvard, odbacili su rašljarenje na sledeći način: „Pregledana polja i laboratorijska istraživanja nisu uspela utemeljiti pravovaljanost rašljarenja, i sudeći po naučnim merilima, ta praksa se malo temelji na činjenicama.“ Novembra 1990. u Kaselu, Nemačka, izvršeno je 720 eksperimenta sa rašljarima. Iako su bili zadovoljni uslovima ispitivanja i uvereni u uspeh, rašljari nisu uspeli; imali su samo nepouzdane uspehe u otkrivanju podzemnih voda i metala. Mesečnik Naturwissenschaftliche Rundschau zaključio je da je kad se naučno prosuđuje, rašljarenje „pouzdano isto kao i bacanje novčića“. Drugi takvi eksperimenti slično su završili.

Ovakve neuspehe rašljari objašnjavaju na čudne načine. Na primer, neki se žale da ispitivanje dovodi do toga da oni sumnjaju u svoje sposobnosti i navode ih da rašljare iz pobuda koje nisu ispravne ili dovoljno ozbiljne. Oni tvrde da takvi činioci dovode do toga da privremeno izgube svoju moć. U stvari, mnogi rašljari ustanovili su da nakon celog života uspešnog rašljarenja dolazi vreme kada treba sami sebi da potvrde da su njihove moći iznenada nestale — ili da ih pogrešno vode. Zbog toga neki zaključuju da sila koja stoji iza rašljarenja ima izopačen smisao za humor.

Da li ti to zvuči kao nauka? Konačno, prirodne sile (one koje se mogu izmeriti metodama koje su poznate nauci) nemaju smisao za humor, izopačen ili neki drugi; niti su hirovite. One su stalne. Ne menjaju se prema raspoloženju, željama ili pobudama onih koji ih ispituju ili mere. Zbog toga je, za većinu naučnika, rašljarenje praznoverje — ništa više. U stvari, čak su se istaknuti rašljari složili da nijedna sila poznata nauci ne može biti odgovorna za rašljarenje.

Da li je to prevara?

Da li nedostatak naučnog objašnjenja znači da su svi opisani slučajevi uspešnog rašljarenja ili neobične slučajnosti ili potpune prevare? Šta je sa iskustvom farmera spomenutim na početku — da li je to samo neočekivani uspeh, jedan usamljen slučaj?

U stvari, s područja rašljarenja predočene su nebrojene, dobro potvrđene priče. Na primer, žena u Vermontu pozvala je rašljara kad je bilo prekinuto snabdevanje njene kuće vodom. Očigledno se pojavila pukotina na dugačkoj cevi koja je vodila od udaljenog izvora do kuće. Žena nije znala čak ni gde se nalazi cev — jer je bila zakopana pre 30 godina — a kamoli gde bi mogao biti napuknuti deo. Ali, rašljar je u mislima pitao svoje rašlje i one su se trzale nad određenim mestom. 15 centimetara od tog mesta pronašli su deo cevi koji je napuknuo.

Verovatno najčuvenija priča odnosi se na poznatog američkog rašljara Henrija Grosa (Henry Gross). Geolozi su bili uvereni da se pod zemljom na Bermudima ne može pronaći pitka voda. The Saturday Evening Post je izvestio: „Gros je raširio geografsku kartu Bermuda u kući [romanopisca Keneta] Robertsa u Kenebunkportu, Mejn, i prelazeći rašljama preko nje označio je tri mesta gde bi trebalo da se pronađe pitka voda. Da bi proverili njegova otkrića, Gros i Roberts odleteli su na Bermude, nagovorili vladu da im  osigura opremu za bušenje i krenuli na posao. Nekoliko meseci kasnije, aprila 1950, pojavila su se sva tri vrela, kao što je Gros rekao.“

Rašljari tvrde da su pronašli na hiljade vrela. Reporteri su pratili rašljare, videli su rašlje koje su se tako žestoko trzale da su rašljari dobili žuljeve po rukama, i čuli su da rašljari čak predviđaju dubinu na kojoj se nalazi voda. Iako nauka ne može pribaviti održive razloge zašto uspeva ovakav fenomen, očito je da uspeva — bar nekim ljudima, ponekad. Zašto?

Istorija je pokazatelj

Istorija rašljarenja je u tom pogledu pokazatelj. Ta praksa možda postoji već hiljadama godina. Ali, 1556, kada je lekar Georgije Agrikola napisao svoje znamenito delo o rudarstvu, De Re Metallica, po prvi put zabeležen je detaljan opis rašljarenja. Nemački rudari koristili su taj postupak da bi pronašli žile metalne rude. Ali, već tada je bilo nesuglasica da li je rašljarenje prirodan ili okultan fenomen. Agrikola je zabeležio da neki nisu odobravali postupak, budući da se „rašlje neće pomicati svakome, već samo onima koji upotrebljavaju čaranje i varanje“. Kako se rašljarenje širilo Evropom, sa njim su se širile i nesuglasice. Martin Luter ga je osudio i kasnije su druge crkvene vođe sledile optužnicu. Da umire te sveštenike, neki rašljari krstili su svoje rašlje i dok su rašljarili prizivali su svog trinitarijanskog Boga.

Mnogim rašljarima nije bilo dovoljno traženje vode i naslaga minerala. Pronalazili su sve više i više primena za rašlje. U 17. veku Francuz Žak Emar (Jacques Aymar) počeo je rašljariti kako bi pronašao kriminalce! Navodno je jednom rašljario za vodom, kada su se na grobu ubijene žene rašlje počele žestoko trzati. Tada su se rašlje iznenada nagnule prema mužu ubijene žene, koji je brzo pobegao. Emar je — kao i mnogi oponašaoci — koristio rašlje da hvata kriminalce po celoj Evropi. Katolički fanatici čak su pridobili Emara i njegove rašlje da im pomogne da gone protestante kako bi ih pobili.

Okultna povezanost

Ne iznenađuje da su čak i u Emarovim danima postojali „stručnjaci“ koji su mislili da mogu naučno objasniti takva dela. Teoretisali su da su Emarove rašlje hvatale tajanstvena „zračenja“ jedinstvena samo za ubice, koja su nazvali „ubilačka tvar“. Ali, jasno je da Emarova dela imaju malo veze sa naukom. Sila iza onoga što je radio Emar bila je inteligentna. Mogla je raspoznati kriminalce, praviti razliku između protestanata i katolika, kao i pronaći vodu i minerale.

Slično tome, kako bi bilo šta osim inteligentne sile moglo rašljariti iznad geografske karte i da rašlje označe izvore vode na običnoj karti udaljenih područja? Neki rašljari pronašli su izgubljene novčanike, pasoše, nakit, pa čak i ljude tražeći ih sa njihalom iznad geografske karte. Neki posmatraju instrumente za traženje koji odgovaraju na pitanja sa da ili ne. Američki marinci u Vijetnamu koristili su 1960-ih rašlje kako bi odredili položaje tunela, nagaznih mina i miniranih predmeta. Danas raste popularnost rašlji kao paranormalnog oruđa. Koriste se za proricanje budućnosti, traženje ’duhova‘ i istraživanje ’pređašnjih života‘.

Pisac Ben G. Hester (Ben G. Hester) prvobitno je bio uveren da je rašljarenje jednostavno „fizički fenomen koji se još ne razume“. Ali, nakon osam godina istraživanja te teme, napisao je knjigu Dowsing—an Exposé of Hidden Occult Forces. U knjizi je izjednačio rašlje sa takvim spravama kao što su Ouija ploče. Ustanovio je da neki rašljari prisvajaju moć da leče ljude — ili da ih učine bolesnim  — pomoću rašlji! Slično je napisao rašljar Robert H. Leftvič (Robert H. Leftwich) u svojoj knjizi Dowsing—The Ancient Art of Rhabdomancy: „Energija koja se iskorišćava verovatno pripada silama koje su... usko povezane s onima koje izvode čarolije. Zbog toga neoprezno eksperimentisanje može biti opasno.“

Pravim hrišćanima ovo što je napred rečeno ima neprijatan prizvuk. Bilo da je stvarno ili prevara, u ovakvim slučajevima koji su gore somenuti, rašljarenje sigurno nije nauka; izgleda da je okultno. Kao što su naučnici Ivon Z. Vogt (Evon Z. Vogt) i Rej Himen (Ray Human) rezimirali u Water Witching U.S. A.: „Zbog toga smo zaključili da je traženje vode pomoću rašlji jasan slučaj magijskog vračanja.“

Treba li hrišćanin da se bavi rašljarenjem?

Naravno, ako je rašljarenje postupak vračanja, pravi hrišćanin ne treba imati ništa s tim. Božjem narodu zapoveđeno je, kako čitamo u Ponovljenom zakonu 18:10: „Neka se kod tebe ne nađe nitko tko bi... se bavio gatanjem, čaranjem, vračanjem i čarobnjaštvom“ (St). Prorok Osea tugovao je nad propustom Izraelaca da paze na tu zapovest, pišući: „Narod moj pita drvo svoje, a štap njegov odgovara“ (Osea 4:12).

Ipak, neki bi mogli prigovoriti da se oni upuštaju samo u najjednostavniji oblik rašljarenja: pronalaženje vode. Ali, da li je traženje vode pomoću rašlji čisto od svih veza s okultnim? Zanimljivo je primetiti da učitelji rašljarenja poučavaju učenike da direktno rašljama kažu šta traže, kao da su razumno biće. Jedan učitelj rašljarenja čak je rekao svojim učenicima da daju ime rašljama i da im se obraćaju po imenu! Rašljari često pitaju svoje rašlje koliko duboko je izvor vode. Rašlje se počinju micati gore-dole, a rašljar broji koliko puta su se pomakle. Konačan broj je jednak dubini u metrima na kojoj se nalazi izvor vode! Ne ukazuje li ovo na delovanje skrivene inteligencije?

Nadalje, traženje vode pomoću rašlji povezano je s još jednim postupkom koji Jehovini svedoci već dugo pažljivo izbegavaju — ESP (natčulna percepcija). Kula stražara primetila je tu povezanost još 1962. Ubrzo nakon toga, Američko društvo rašljara reagovalo je jednim pismom: „Slažemo se s teorijom da je rašljarenje oblik ESP-a i da upuštanje u bilo koji oblik ESP-a može dovesti do ’opsednutosti‘ ili povezivanja sa ’zlim duhovnim silama‘, ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere opreza. Međutim, moramo prigovoriti vašem dogmatičnom savetu o potpunom izbegavanju.“ b

Šta vi mislite? Ako čak najrevniji pobornici rašljarenja priznaju da ono nosi rizik povezivanja sa zlim duhovnim silama ili čak opsednutosti, zar ne  treba hrišćanin da se uzdržava od takvog postupanja?

’Ali, zar se rašljarenjem ne čini mnogo dobra?‘ mogao bi neko pitati. ’Zar to nije dokaz da je sila koja stoji iza rašljarenja dobrohotna‘? Nažalost ne. Setite se da se „sam sotona pretvori u anđela svetlosti“ (2. Korinćanima 11:14). Čak u biblijska vremena demoni su povremeno pokušavali da steknu naklonost i uticaj time što su govorili istinu (Dela apostola 16:16-18).

Priznajemo, mi ne možemo dogmatično tvrditi da su svi slučajevi rašljarenja (takođe i ESP-a) do jednoga, naučno neobjašnjivi i da ih sigurno prouzrokuju demoni. Bez sumnje postoji mnogo toga u vezi ljudskog uma i sila prirode što još uvek izmiče dosegu nauke. I nema sumnje da postoji priličan broj postupaka rašljarenja i ESP-a koji se mogu objasniti kao obična, starinska prevara. Ali, pošto su istorija i sadašnje izvođenje rašljarenja tako nerazmrsivo isprepleteni sa okultnim, ESP-om i spiritizmom, očito je da je preopasno odbaciti to kao bezopasnu lukavštinu.

Ne, kada se radi o rašljarenju, još uvek izgleda prikladnim savet „ne dirajte što je nečisto“ (2. Korinćanima 6:17).

[Fusnote]

[Okvir na 17. strani]

Da li su to rašlje?

DANAS rašlje, uz rašljaste grane, poprimaju mnoge oblike. Kad „otkrivaju“ željeni materijal, neki rašljari koriste par metalnih palica koje formiraju krst. Drugi koriste savinuti štap koji drže u rukama. Ostali koriste metalne vešalice. A neki ne koriste nikakvo oruđe; oni jednostavno čekaju osećanje mučnine ili osećanje bockanja u rukama. Takođe na tržištu postoje mnoge rašlje visoke tehnologije, koje se ne drže u rukama i imaju šupljinu u koju se stavi uzorak materijala koji se traži. Naravno, postoje i priznati detektori metala. Njima je potreban izvor energije, kao što su baterije, i zbog toga se lako razlikuju od rašlji.

[Izvor slike na 14. strani]

Prikaz rašljara u drvorezu iz De Re Metallice Georgija Agrikole