Stranci — globalni problem

„MI IDEMO u Johanesburg da tražimo novac jer ovde nema posla“, rekao je jedan radnik-migrant iz seoskog područja Južne Afrike. On dodaje: „Kad bi ovde bilo posla, ne bismo se gnjavili odlazeći u Johanesburg.“ Njegovo dirljivo objašnjenje pokazuje dilemu s kojom se suočavaju mnogi stranci i radnici-migranti.

Ali, već sam enormitet migracije u poslednjih nekoliko decenija zabrinjava mnoge. (Vidi okvir na strani 5.) Španske novine El Pais su izvestile: „Rasizam i ksenofobija su se iznenada opet pojavili u novoj Nemačkoj.“ Nasilne bande, koje je štampa opisala kao neonacističke skinhedse, napadaju imigrante.

Neki službenici iz ureda za imigraciju priznaju da slede politiku isključenja. Službenik u uredu za migraciju je u jednoj azijskoj zemlji izjavio da je njegova dužnost da ’drži strance napolju‘. I časopis Time, komentarišući o nedavnoj navali izbeglica iz jedne istočnoevropske zemlje, navodi izjavu visokog službenog lica: „Ne želimo da se počnu osećati previše ugodno, jer želimo da se vrate natrag.“

Još nemilosrdnije bile su napomene novinara u Francuskoj koji je bio uveren da ’stranci koji su tamo imigrirali predstavljaju opasnost‘. Njegovo obrazloženje? Oni su „druge rase, [govore] drugim jezicima i [imaju] druge vrednosti“. Njegov zaključak? „Trebalo bi da ih deportujemo koliko god možemo, [a] ostatak izolujemo.“

Kod takvih protivstranačkih raspoloženja koja ih okružuju, nije nikakvo čudo što se stranci suočavaju sa zidom predrasude od strane meštana koji se osećaju ugroženi usled iznenadne navale stranaca. Tipičan za to je primer jednog besnog lokalnog Izraelca koji se žalio nad činjenicom da „kućevlasnici daju prednost sovjetskim imigrantima“ jer dobijaju od vlade finansijsku podršku kad se dosele u Izrael. Kao posledica toga, lokalni građani su zbog povećanja kirije prisiljeni da se isele iz svojih stanova.

Nije tajna da stranci često prihvataju niže poslove koje lokalni građani preziru. Dakle, mnoge pridošlice moraju da rade pod teškim uslovima za jako slabe plate — naročito ako su ilegalni imigranti. Nadalje, stranci zbog svog statusa često na radnom mestu podnose mnoge diskriminacije.

Većina se imigranata, bez obzira ko su ili gde se pokušavaju naseliti, suočava s bolnim procesom lečenja svojih odrezanih korena i stvaranja novih veza za budućnost. Prema časopisu U.S.News & World Report stranci „često počinju da se osećaju isključeni i poraženi“. Za neke je taj napor prevelik. O takvima u izveštaju nadalje piše: „Tragediju zbog gubitka prve domovine pogoršava neuspeh da se pronađe druga.“ Kod mnogih je ovo osećanje dislokacije u velikoj meri povezano s ogromnim zadatkom hvatanja u koštac s novim jezikom.

Kako se kaže...?

Da li ste ikad morali da učite drugi jezik i da se prilagodite drugoj kulturi? Kako je to delovalo na vas? Najverovatnije je „konačan rezultat vaših napora izjedajuće osećanje nepotpunosti“, odgovara Stanislav  Barančak, poljski imigrant i pisac u Sjedinjenim Američkim Državama. Da, jezik je osnovni preduslov da bi mogao postati funkcionalni član društva. Učenje novog jezika je možda posebno neprijatan aspekt uklapanja, naročito za stranca starijeg doba.

Za te imigrante učenje jezika često predstavlja začarani krug. Časopis Aging kaže da nemogućnost savladavanja gubitka jezika i kulture kod stranaca često prouzrokuje depresiju, koja im opet ne dozvoljava da se koncentrišu na potrebu učenja novog jezika. Stranac konačno sa sve manje volje prihvata rizik a ponekad i poniženje učenja jezika. Problem se povećava onda kad deca usvajaju jezik i kulturu mnogo brže nego njihovi roditelji. Zbog toga često dolazi do trvenja kao i do generacijskog jaza u imigrantskim porodicama, to jest, ako cela porodica migrira zajedno.

Razorene porodice

Jedan od najmanje dokumentovanih a ipak najtragičnijih rezultata masovne migracije je strašni efekat koji ona ostavlja na porodično jedinstvo. Nije redak slučaj da se porodice raziđu kad jedan ili oba roditelja ostave svoju decu na brizi ostalim članovima porodice, dok oni drugde traže  bolje ekonomske uslove. Second Carnegie Inquiry Into Poverty and Development in Southern Africa dolazi do zaključka da ovaj način migracije „izopačuje... porodičnu strukturu“. U izveštaju su dokumentovani specifični slučajevi o tome kako su se porodice raspale kad su pojedini članovi porodice odvojeno migrirali.

Ovo su samo neki od problema s kojima se stranci po svetu suočavaju, a da i ne govorimo o trošku migracije, legalizovanju preseljenja i odlukama koje se moraju doneti što se tiče zdravlja, stanovanja, obrazovanja, i drugih članova porodice.

Zašto stranci, uprkos svim tim teškoćama, uopšte žele da migriraju?

[Okvir na 4. strani]

Partneri na poslu

IAKO postoje izvesni problemi povezani s neobuzdanom navalom stranaca, postoje i mnogi dokazi koji pokazuju da u mnogo slučajeva stranci predstavljaju dobitak za zemlju koja ih prihvata.

„Zapadna Nemačka i njeni strani radnici su očigledno imali koristi jedni od drugih“, kaže časopis Time, dodajući kako „čeličane Rura i pokretnu traku Mercedesa izvan Štutgarta održavaju strani radnici“. A prema National Geographicu, „industrija konfekcije u Njujorku propala bi“ bez korišćenja imigrantske radne snage.

Ekonomisti uviđaju dragoceni doprinos koji ti migranti daju njihovim zemljama domaćinima. Turci, Pakistanci i Alžirci u Evropi su, uprkos tome što trpe strašne predrasude, naučili da se prilagode. „Oni se snalaze“, kaže U.S.News & World Report, i dalje će se snalaziti „sve dok Evropa... isključivo iz ekonomskih razloga, bude uviđala da su joj potrebni“.

Stranci, koji su željni uspeha u svojoj novoj zemlji, uopšte su više nego domaći spremni da ne zavise mnogo od tuđe pomoći i da se ne obraćaju sistemima državne socijalne pomoći. „Ništa nije tako neosnovano kao optužba da imigranti padaju na teret državne pomoći“, rekao je jedan američki savetnik iz ureda za migraciju koji je rešio slučajeve više od 3 000 stranaca.

Stranci koji nastoje da urede svoju okolinu često renoviraju čitavo susedstvo. Kad je u Južnoj Africi, nakon izbijanja rata u Angoli i Mozambiku, došlo do iznenadne navale portugalskih izbeglica, portugalska zajednica je u Johanesburgu preuzela i doterala čitava predgrađa.

[Okvir na 5. strani]

Neki značajniji migracioni statistički podaci:

▶ 4,5 miliona migranata, uključujući jedan i po miliona Severoafrikanaca sačinjavaju 8 posto stanovništva Francuske

▶ Na samo jednom sektoru meksičko-američke granice, 800 graničnih patrolnih službenika svake noći uhapsi u proseku 1 500 ilegalnih imigranata

▶ Otprilike 20 posto stanovništva Australije rođeni su stranci

▶ U Zapadnoj Evropi verovatno radi ilegalno milion Poljaka

▶ Poslednju godinu je u Južnu Afriku po ugovoru o radu legalno migriralo 350 000 ljudi. Broj ilegalnih stranaca iznosi oko 1,2 miliona

▶ Godine 1990. je u Izrael imigriralo najmanje 185 000 sovjetskih Jevreja

▶ Od 1975. se u Sjedinjene Američke Države preselilo preko 900 000 jugoistočnih Azijata

▶ Svake sedmice iz Hong Konga emigrira najmanje hiljadu ljudi