Stranci — kako se mogu snaći?

„GLEDAJTE“, uzvratio je 17-godišnji Jaroslav, umoran od zadirkivanja zato što je Ukrajinac, „moji su roditelji došli ovamo [kao] izbeglice.“ Objasnio je da su oni napustili svoju zemlju i čak ako bi i hteli, sada se više ne bi mogli vratiti natrag. Ovo iskustvo, koje je autor Džon Braun dokumentovao u svojoj knjizi The Un-melting Pot, otkriva tipičnu borbu za prihvatanje, koju moraju izdržati mnogi imigranti i stranci. Ovaj mladić je na bolan način naučio da mu ništa ne pomaže da se opravdava da je stranac. Na kraju je odlučio da koristi pristup ’prihvatite me takvog kakav jesam‘ — i to je delovalo!

Predrasuda, sumnja i netrpeljivost su realnosti s kojima se stranci moraju suočiti. Ipak, ako ste stranac, postoje pozitivni koraci koje možete preduzeti a koji će vam pomoći da savladate prelazno vreme.

Motivi i stavovi

Ako ste shvatili da ćete se u svom novom životu suočiti s predrasudom, a možda i s odbijanjem, možete prema tome prilagoditi svoje reakcije. Rozmeri, engleska imigrantkinja u Japanu, priča iz prve ruke svoje iskustvo. „Nemojte se uznemiravati kad meštani zajedljivo prebacuju o vašoj domovini“, upozorava ona, dodajući: „Potisnite snažnu težnju da branite sebe, svoju zemlju i svoje poreklo. S vremenom će vas ljudi prosuđivati prema vašem ponašanju u svakodnevnom životu i stavovima i napustiće svoje predrasude. To će možda potrajati godinama.“

Ne zaboravite, meštani su veoma osetljivi na vaše motive zbog kojih želite živeti u njihovoj zemlji. Dopisnik Probudite se! iz Nemačke, koja sada ima veliki broj imigranata iz Istočne Evrope, kaže: „Problem prilagođavanja životu u novoj zemlji zavisi od nečijeg motiva zbog koga je emigrirao. Osobe koje za to imaju dobar razlog, željne da novu zemlju učine svojim domom, obično imaju poticaj da nauče jezik i da se prilagode najbolje što mogu. Oni koji svoje preseljenje smatraju samo privremenim ili koji su podstaknuti isključivo razmišljanjima o ekonomskim prednostima ubrzo se razočaraju. Oni se zato ne trude mnogo kako bi se prilagodili, što vodi do osećanja razočaranosti i kod njih i kod onih koji s njima kontaktiraju.“ Naravno, to ne znači da se imigranti nikada ne bi smeli vratiti u svoju domovinu ako je to ono što žele.

Ipak, stavovi i motivi stranca mogu pospešiti ili upropastiti proces asimilacije. Ako ste stranac, budite svesni da među meštanima postoji, kako iznosi U.S.News & World Report, snažno uverenje da „stranci rastapaju etnički lepak koji nacije drži zajedno“. Ali, ako se kao stranac pokažete vrednim i date svoj doprinos, vašim će domaćinima biti mnogo lakše da vas prihvate i da vam čak iskažu prijateljstvo. Kao što Rozmeri, ranije spomenuta imigrantkinja, objašnjava: „Oni žele da budete stranac, ali takođe žele da vam se sviđa ono što i njima.“

Neki problemi s kojima ćete se kao imigrant suočiti mogu se sprečiti, ako ne izbeći, time da što je moguće više saznate o vašem budućem odredištu. Čitanje, proučavanje i razgovaranje s drugima u vezi zemlje, običaja i kulture mnogo će vam  pomoći da se pripremite na kulturni šok koji ćete neminovno doživeti.

Naravno, da biste stekli poštovanje lokalnog stanovništva, neophodno je da prijavite svoje preseljenje. U očima mnogih, ilegalni stranci predstavljaju neprijatnosti i opasnost. U najboljem slučaju ih smatraju jeftinom radnom snagom, koja samo čeka da bude nemilosrdno eksploatisana. Uspešni imigranti kažu da se isplati ako preduzmete sve što je moguće kako biste legalizovali svoju prisutnost. Dok vam nadležne imigracijske vlasti postavljaju pitanja, čista, prijatna pojava je neophodna da bi se stekao povoljan utisak. Sarađujte i budite jasni.

Ipak, postoji još mnogo toga što vi, kao stranac, možete učiniti da biste ublažili bol prilagođavanja u novoj zemlji.

Raširite se

Većina pridošlica prirodno naginje tome da se zbiju zajedno u svojim vlastitim zajednicama. U Njujorku postoje, na primer, čitave četvrti sa pripadnicima pretežno jedne nacionalnosti — Mala Italija, Kineska četvrt, Jevrejska oblast, da spomenemo samo neke. Takve zajednice pružaju neophodne olakšice koje kod imigranta stvaraju osećanje da je kod kuće — polaznu tačku za otkrivanje novih horizonata.

Neki se, nažalost, na taj način povlače i odrežu od mogućnosti i prednosti koje bi im zaista mogle pomoći. „Ako odbacivanje i udaljavanje od domaće kulture postane omiljen način savladavanja novog... načina života“, kaže časopis Psychology of Women Quarterly, „proces prilagođavanja možda nikad neće biti uspešno dovršen.“

Nasuprot tome, većina stranaca koji su bili dovoljno otvoreni da se celim srcem predaju društvu svojih domaćina, izveštavaju da je to jako obogatilo njihov život. Grupa američkih studenata, koja je nekoliko sedmica obavljala studiju o poveznosti kultura na mikronezijskom ostrvu Guamu, komentarisala je kako je to proširilo njihovo gledište o drugim kulturama. „Na različitost gledam sa zanimanjem i radoznalošću, a ne kao na opasnost“, priznao je jedan student. Drugi je rekao: „Svoju kulturu počinjem posmatrati u pravom svetlu... Ispitujem vrednosti i stvari koje sam ranije smatrao nečim samo po sebi razumljivim... Mogao sam to naučiti od ljudi ovde na Guamu.“

Međutim, da bi se mogle izvući koristi iz mogućnosti koja se nudi, moraju se ispuniti neki osnovni preduslovi.

Ključevi za uklapanje

„Učenje jezika zemlje domaćina vodi do brže i lakše adaptacije... jer ono dozvoljava imigrantu intenzivnije uzajamno delovanje s glavnom strujom.“ Tako preporučuje časopis Psychology of Women Quarterly. Ipak, podsetite se! Učiti jezik nije lagan  proces. „Na početku mi je bilo teško“, priseća se Džordž, imigrant u Japanu. „Smejali bi mi se kad bih pogrešio, ali ne bi mi pomogli.“ Džordž se zbog toga nije preplašio, već je gde god bi išao nosio sa sobom tranzistor i slušao japanske radio-emisije. On dodaje: „Ustanovio sam da mi je mnogo čitanja pomoglo da upoznam jezik.“

Jezik jedne nacije predstavlja vrata u njenu kulturu. Ako ste konačno i naučili jezik, daleko je teže prilagoditi se novoj kulturi. Kod toga se zahteva određeni stepen uravnoteženosti. Stranac koji želi uspeti mora biti spreman na borbu s upoznavanjem nove kulture, dok istovremeno ne povređuje svoju vlastitu ličnost i samopoštovanje. Kao što je jugoslovenski pisac Milovan Đilas rekao: „Čovek može ostaviti sve — dom, zemlju, imanje — ali ne može ostaviti sebe.“ Naći tu ravnotežu predstavlja veliki izazov.

Porodično jedinstvo

Svako drugačije reaguje na novu sredinu. Razumljivo je da stariji ljudi nalaze kako su njihova domaća kultura i jezik duboko u njima ukorenjeni. Međutim, deca mnogo brže usvajaju jezik i kulturu. Ubrzo, ona mogu preuzeti ulogu svojih roditelja, dok se njihovi roditelji često nađu u poziciji učenika. Ova neprirodna izmena uloga često dovodi do konflikata unutar porodice. Roditelji možda misle da gube poštovanje, dok deca postaju ozlojeđena što im se naturava ’staromodna‘ kultura njihovih roditelja. Kako mogu, dakle, strane porodice savladati ove povećane pritiske?

Kao prvo, roditelji treba da računaju na posledicu koju će nova sredina ostaviti na njihovu decu. To znači da treba da se potrude da se uklope zajedno sa svojom decom — ne očekujući od njih da žive u jednoj kulturi a da ipak budu verna drugoj. Ovaj ustupak traži pronicljivost od strane roditelja imigranata, ali to puno doprinosi sprečavanju zategnutosti u domu. Jedno biblijsko načelo ovako kaže: „Mudrošću se kuća diže, a razumom utvrđuje“ (Poslovice 24:3).

Jednako tako, deca treba da shvate da su njihovi roditelji, iako su došli iz druge kulture, prošli životnu školu i da su zato daleko iskusniji od njih. Dolično poštovanje koje im se odaje mnogo doprinosi osiguranju mirnog porodičnog života.

Dakle, uprkos složenosti uklapanja, postoji mnogo toga što vi, kao stranac, možete učiniti kako biste to iskustvo primenili u svoju korist. Uspešan mladi portugalski imigrant po imenu Toni sažima to na sledeći način: „Premda sam naišao na mnoge teškoće, naposletku sam bio obogaćen. Razumevanje dva jezika i dve kulture jako je proširilo moj pogled na život.“

[Okvir na 10. strani]

Kako se stranci mogu snaći?

Treba...

▶ naučiti jezik

▶ prihvatiti i upoznati novu kulturu

▶ prilagoditi se lokalnim običajima

▶ proučavati svoju novu sredinu i interesovati se za nju

▶ potruditi se da se uklopite kao porodica

▶ sarađivati s vlastima; učiniti sve što je u vašoj moći da legalizujete svoj status

Nemojte...

▶ povući se od svoje nove sredine

▶ smatrati svoju kulturu superiornijom

▶ staviti novac i materijalni posed na prvo mesto u svom životu

▶ očekivati od svoje dece da se drže vaše prvobitne kulture

▶ gledati prezirno svoje roditelje jer su drugog porekla

▶ migrirati odvojeno od svoje porodice, ako to možete izbeći

[Slika na 9. strani]

Ako naučite jezik svoje nove domovine, proširićete svoje kontakte