Jednogrba kamila — afričko prevozno sredstvo za sve namene

Od dopisnika Probudite se! iz Čada

KAD neko prvi put vidi kamilu kako trči na svojim mršavim, visokim nogama, sa nozdrvama podignutim u vazduh i grbom koja se njiše tamo-amo, zaista je začuđen. Neki su čak stekli utisak da je kamila sastavljena od preostalih delova koji su prilikom stvaranja bili suvišni!

Zašto ima tako čudnu grbu, tako dug vrat, tako tanke noge i veliko okruglo stopalo, a da ne spominjemo dugačke, kovrdžave trepavice? Mada izgleda nezgrapno, jednogrba kamila je vekovima vrlo cenjena.

Koristan stvor onda...

Izgleda da se dromedar, odnosno jednogrba kamila, uveliko koristila već u Avrahamovo vreme. Sam Avraham je za vreme svog boravka u Egiptu stekao nekoliko njih (Postanje 12:16). U stvari, moguće je da je i svoje poznato putovanje iz Ura Haldejskog u zemlju Kanaan preduzeo jašući na kamili.

Jov je bio vlasnik kamila. Njegovo stado brojilo je 3 000 životinja i doprinelo tome da je bio jedan od najbogatijih ljudi u svom delu sveta (Job 1:3). U Egiptu i drugde, kamile se dakle najmanje 4 000 godina smatraju vrednima.

Do drugog veka n. e. uvedene su u ostali deo severne Afrike. To je njihovim vlasnicima omogućilo da u pustinji Sahari razviju nomadski život, što bi bez kamile bilo nemoguće.

Ti su nomadi konačno stvorili puteve kroz pustinju i započeli s trgovinom robljem. U supsaharskoj Africi nabavljali su robove i dovodili ih na rad u udaljene oaze iz kojih nikad ne bi mogli pobeći pešice.

Dugi karavani kamila prenosili su so kroz pustinju na mesta gde je ta roba bila retkost i zato vrlo tražena. Iako više nema svoju ulogu u trgovini robljem, i njena se uloga u trgovini soli znatno smanjila, jednogrba kamila je još uvek daleko od toga da bi bila izvan upotrebe.

...i danas

Karavani kamila — način prevoza koji se nije promenio od Avrahamovog vremena — još uvek su uobičajeni u afričkom području Sahara Sahel. Nomadska plemena su vrlo zavisna od svojih kamila, koje su za njihov način života još uvek jednako značajne kao u prošlim milenijumima.

Nomadima na prvom mestu treba prevozno sredstvo — za sebe, vodu, hranu i sve potrebne kućne predmete. Oni takođe muzu kamilu i brižljivo čuvaju njenu dlaku da bi iz nje izrađivali platno, pokrivače i šatore. Koža se koristi za štavljenje, a meso za ishranu.

Karavani putuju u proseku 40 kilometara na dan. Ali, u slučaju potrebe, neke kamile mogu preći i 160 kilometara u jednom danu. To je od velikog značaja kad su izvori vode mnogo kilometara udaljeni jedan od drugoga.

Njihovo korišćenje nije ograničeno samo na ogromna područja pustinje. Kamila je još uvek uobičajen prizor, a njeno uzdisanje, stenjanje i grgoljenje još uvek su uobičajeni  zvukovi na mnogim sajmovima ovde u Sahelu. Kamile se koriste za prevoženje ljudi i robe sa sela na sajmove, često prenoseći tovar težak 200 kilograma ili više.

Gajenje kamila radi mesa unapređivalo se kao praktična alternativa govedini, kad je gajenje stoke postajalo sve teže zbog širenja pustinja. U Nđamenu, glavnom gradu Čada, konzumirano je 1990. godine 1 300 kamila, a nepoznat broj konzumiran je u seoskim područjima. Mnogi neiskusni zapadnjaci su iznenađeni kad saznaju da se kod jeftine „govedine“ koju kupuju na sajmištu u stvari radi o kamiljem mesu.

U tom istom gradu nije neobično sresti jednu ili više tih životinja na ulicama kako nose velike vreće sa žitaricama i jahača. Jahač možda obavlja kućne dostave ili jednostavno traži moguće kupce.

U nekim selima u sušnim krajevima te zemlje koriste se kamile za izvlačenje vode iz vrlo dubokih bunara. Velika kanta ili posuda za vodu od životinjske kože pričvršćena je za kraj dugačkog kanapa i spušta se u bunar. Drugi  kraj kanapa namešten je preko kotura, oko jedan metar iznad otvora bunara i privezan za kamilu. Dečak koji sedi na kamili daje naredbu za izvlačenje, i kanta s dragocenom tečnošću izlazi iz bunara.

Preostali delovi?

Kratko razmatranje o kamili pokazuje da su njeni različiti delovi tela očigledno konstruisani na način koji joj omogućava da se prilagodi vrućoj, suvoj klimi. Ti delovi tela nisu samo slučajnosti prirode. Oni kamili daju znatnu prednost u tom teškom delu sveta.

Zašto ima tako dugi vrat? On kamili daje sličnu prednost kao žirafi, omogućavajući joj da jede sa stabala. Kao žirafa, često se hrani bodljikavim drvećem vrste akacija koje je u Sahelu uobičajeno. Veći deo godine ne pada kiša, tako da često nema mnogo vegetacije na tlu; drveće preživljava jer ima duboko korenje i razumljivo je da kamilama služi za hranu.

Zašto ima tako duge noge i neobična stopala? Osim što doprinose kamilinoj visini, koja joj je prednost kod uzimanja hrane, njene duge noge joj omogućavaju brzo kretanje. Izdaleka izgleda kao da jednogrba kamila tumara neužurbanim korakom, ali pešaci koji pokušaju da idu ukorak s njom brzo primećuju da kamila svakim korakom prevali veliki komad puta.

Velika okruglasta stopala dosta su mekana, i izgleda kao da se šire kad kamila zagazi, dajući joj prednost lakog hodanja po pesku. Malo, tvrdo kopito krave ili konja brzo upada u pesak, ali kamila ostaje na površini. Donja strana stopala prekrivena je od rođenja debelom, tvrdom kožom koja sprečava opekotine od vrućeg pustinjskog peska.

Međutim, kamile teško hodaju po blatu i zato se ne mogu naći u kišnom razdoblju u južnom Sahelu. Njihovi vlasnici vode ih u pustinju da ne bi pokliznule i možda slomile nogu ili se na neki drugi način povredile.

A šta je s čuvenom grbom? Neki će vam reći da služi kao skladište za vodu, ali u stvari se sastoji uglavnom od masnoće i služi kao skladište za hranu. Neishranjena kamila često ima splasnutu grbu, koja se ponekad čak obesi ili pada s jedne strane na drugu, ali nakon nekoliko sedmica dobrog hranjenja, grba dobija svoj pređašnji oblik.

Uzgred spomenuto, Camelus bactrianus, ili dvogrba kamila, koja je prikladnija za hladnije pustinje centralne Azije, može se prilično jednostavno ukrštati s jednogrbom kamilom. To pokazuje da su te dve grupe samo varijacije iste ’vrste‘ (Postanje 1:24; vidi i Probudite se! od 8. aprila 1989, strana 26).

A zašto ima te duge kovrdžave trepavice? Mnogo pre nego što je savremena moda izmislila duge, veštačke trepavice, kamile su imale prave, i to ne samo zbog lepote. One čuvaju oči za vreme peščane oluje, što kamili omogućava da nastavi svoj put tamo gde bi druge životinje bile zaslepljene pa bi se morale zaustaviti. Duge, uzane nozdrve doprinose očima, filtrirajući pesak kad kamila udiše i ograničavaju gubitak vode izvlačenjem vlage kad izdiše.

To, kao i druge karakteristike, daje kamili poznatu sposobnost da nekoliko dana izdrži bez vode. Bez problema može preživeti gubitak vode do jedne trećine svoje težine. Ali kad pije morate biti pripremljeni. Poznato je da kamile za deset minuta popiju i do 135 litara vode da bi nadoknadile gubitak vode. Znači, Rebeka se prihvatila velikog zadatka kad se ponudila da napoji deset kamila! (Postanje 24:10, 19).

Dakle, iako možda za one koji je ne poznaju izgleda neobično, kamila nije slučajnost ili naknadni izum stvaranja. Nije čudna mešavina preostalih delova koji se kod drugih životinja nisu mogli upotrebiti. Možda nema tako sjajnu dlaku kao konj niti je tako živopisna kao paun, ali stanovnici severne Afike zaista cene jednogrbu kamilu kao blagoslov od Boga, kao dokaz za postojanje razumnog Stvoritelja (Otkrivenje 4:11).

[Slike na 23. strani]

Kamila je sa svojim dugim vratom, grbom, mekanim stopalima i dugim trepavicama vrlo prikladna za život u pustinji