Levorukost — nedostatak ili prednost?

AKO ste levoruki, smeta li vam što ste drugačiji od onih koji su desnoruki? Istina, levaci su u manjini, iako je teško ustanoviti njihov tačan procenat. Procene o broju levorukih kreću se između 1 i 30 posto.

Majkl Barsli (Michael Barsley), koji je temeljno istraživao taj predmet, pisao je u svojoj knjizi Left-Handed People: „Približno tačan broj mora očito biti negde između 1 i 30 posto, ali dosad ničija statistika nije opšte prihvaćena. Možemo pretpostaviti da ih u jednoj civilizovanoj demokratiji s prosvećenim obrazovnim gledištem verovatno ima 4 do 5 posto.“

Grolijerova Encyclopedia International određuje broj levorukih širom sveta na oko 6 posto. Ali, čak i 5 ili 6 posto svetskog stanovništva iznosilo bi oko 300 miliona ljudi. Dakle, ako ste levak, imate veliko društvo.

Levoruka osoba se možda ljuti zbog toga što su mnogi kućni uređaji očigledno oblikovani za pogodnost desnorukima. Na primer, slavina za hladnu vodu obično je smeštena s desne strane sudopere, očito zato što je to slavina koja se najviše koristi. Televizijske komande takođe se obično nalaze desno. Zato se levaci moraju ispružiti da bi upravljali takvim stvarima.

Šta prouzrokuje levorukost?

Zašto neki za gotovo sve što rade koriste svoju levu ruku? Postoje različita objašnjenja. Istraživanja ukazuju da je to obeležje nasledno, iako detetova okolina u godinama razvoja može imati veze sa stepenom davanja prednosti desnoj ili levoj ruci.

Tokom godina pojavile su se neke zanimljive teorije. Pol Broka (Paul Broca), francuski neurohirurg iz 19. veka, izneo je teoriju da je levoruka osoba s obzirom na funkciju mozga kao slika u ogledalu desnoruke osobe.

Drugi su tu teoriju razvili korak dalje, verujući da se to odnosi i na telo. Tako su očekivali da se kod levoruke osobe srce nalazi na desnoj  strani. Anatomi su ubrzo dokazali da to nije slučaj. Međutim, čini se da postoji bliska veza između strukture ili organizacije mozga i levorukosti ili desnorukosti, a neurolozi vrše daljnja istraživanja tog predmeta.

Svaka strana ljudskog mozga opisuje se kao hemisfera, a od 19. veka razumelo se da su hemisfere mozga specijalizovane za razne zadatke. Istraživanja pokazuju da je kod većine ljudi leva hemisfera mozga sedište govornih, matematičkih, logičkih i drugih analitičkih funkcija, dok izgleda da desna hemisfera daje prednost stvarima kao što su muzika i umetnost. Čini se, međutim, da se oni koji su levoruki razlikuju u načinu na koji obrađuju informacije i kako koriste te dve hemisfere.

Da li postoje predrasude?

Danas u prosvećenim zemljama, osim povremenog zadirkivanja, nema stvarnih predrasuda prema levorukima. Međutim, to nije bilo uvek tako. Neke su zemlje bile netrpeljive prema levacima. Pisanje levom rukom bilo je čak u nekim školama zabranjeno. I još pre ne tako dugog vremena znalo se čuti da su roditelji i učitelji svojoj deci vezali „pogrešnu“ ruku iza leđa da bi ih prisilili da pišu „ispravnom“ rukom.

U prošlosti je prirodna ljudska averzija prema svemu što je drugačije bila raspirivana verskim mitovima. Jedno vreme su neki tvrdili da je Đavo levoruk, dok je Bog navodno desnoruk. To se može videti na mnogim vekovima starim slikama. Kad ih gledate, zapazite koja se ruka koristi za kretnje ili za držanje predmetâ. Takođe se govorilo da je levorukost karakteristična za čarolije.

Treba zapaziti da takvi mitovi ne nalaze nikakvu podršku u Bibliji. U biblijska su vremena kako levoruke tako i desnoruke osobe činile dela koja je Bog odobravao. Živ primer je izveštaj o sudiji Ehudu. Budući da su Izraelci bili ugnjetavani od moapskog eglonskog kralja, obratili su se Bogu za pomoć. Jehova se poslužio levorukim Ehudom da bi pogubio debelog eglonskog kralja, a Ehudu je baš njegova levorukost pružila određenu prednost u njegovoj strategiji (Sudije 3:15, 21).

Izraelsko pleme Benijamin imalo je elitnu četu od 700 levorukih ratnika koji su bili poznati po svojoj preciznosti sa smrtonosnom praćkom (Sudije 20:16). Kasnije se spominju ratnici koji su služili u vojskama kralja Davida, koji su bili vešti i levom i desnom rukom (1. Letopisa 12:2). Dakle, svi koji imaju predrasude prema onima koji su levoruki postupaju iz neznanja.

Nema razloga osećati se manje vrednim

Pogledajte i neka od dostignuća levaka u našem savremenom društvu. Mnogi od njih su stekli slavu na području sporta. Bejb Rut (Babe Ruth), koji se smatra jednim od najvećih u celoj istoriji bezbola, bio je levoruk, kao i mnogi drugi igrači bezbola.

U kriketu takođe ima mnogo uspešnih levaka, kako s loptom tako i s palicom. U jednom međunarodnom susretu u kriketu u Engleskoj, tim sa Zapadne Indije imao je više levaka nego dešnjaka. Jedan od najvećih svestranih igrača kriketa, ser Gari Sobers (Gary Sobers), sa Zapadne Indije, bacao je i udarao loptu levom rukom.

 I mačevanje, popularna olimpijska disciplina, ima mnogo levorukih učesnika. Na Olimpijskim igrama 1980, trojica od četvorice osvajača zlatne medalje u mačevanju bili su levaci.

Neki dobro poznati savremeni zabavljači su levoruki. Čarli Čaplin je u jednom od svojih uspešnih filmova svirao violinu levom rukom. Drugi levaci bili su Harpo Marks (Harpo Marx) i mnogostrani Deni Kej.

U svetu umetnosti verovatno niko nije bolje poznat po svojim delima izrađenim levom rukom od Leonarda da Vinčija. Iako postoji nejasnoća u vezi toga da li je bio levoruk od rođenja, mnogo toga ukazuje na to da je levom rukom i pisao i slikao, iako je povremeno koristio i desnu ruku da bi dokazao svoju veštinu upotrebljavanja i desne i leve ruke.

Obrnuto pisanje

Postoji tesna veza između levorukosti i obrnutog pisanja, kod kog se slova pišu obrnuto i s desne strane na levu. Dr Mekdonald Kritčli (Macdonald Critchley) objašnjava u svojoj brošuri Mirror-Writing: „Izrazom obrnuto pisanje... misli se na način pisanja suprotnim smerom od uobičajenog, i pojedina slova su obrnuta. Napisano je zato nečitko sve dok se ne drži ispred ogledala; poznat primer obrnutog pisanja je onaj vidljiv na otiscima upijaćeg papira.“

Očigledno je da takav način pisanja više odgovara levoj ruci, zato na tako zagonetan način pišu gotovo isključivo levaci. U jednom od prvih izveštaja o tome radi se o jednom vojniku koji je zbog ratne ozlede izgubio desnu ruku. Kad je počeo pisati levom rukom, automatski je počeo pisati obrnuto. Neka deca to čine s pojedinačnim slovima, kao na primer b, d, p, i q, dok uče da pišu.

Najpoznatiji primer obrnutog pisanja na području literature verovatno je Kerol Luis, levoruki autor knjige Alisa u zemlji čuda. Izgleda da mu je to bilo i nadahnuće za delo Kroz ogledalo, u kome je sve preokrenuto, naopako ili obrnuto.

Blagoslov ili nedostatak?

Dakle, ako ste levoruki, možete biti srećni što vas u većini mesta danas bolje razumeju nego što su razumeli levake u prošlosti. Danas su mnogi alati, sprave i kućni artikli — kao što su makaze, otvarači za konzerve, noževi za guljenje krompira i zidarske mistrije — izrađeni posebno za vas. Možete čak kupiti i nalivpero s posebno oblikovanim vrhom koji omogućava lakše pisanje levom rukom.

Sigurno ne postoji razlog za izvinjenje zbog levorukosti. Može čak biti da su neke od vaših reakcija brže i tačnije od reakcija dešnjaka. Možda u svojoj levoj ruci imate skrivene neke muzičke ili umetničke nadarenosti.

Do kog zaključka dolazite? Da li je levorukost blagoslov ili nedostatak u svetu desnorukih? Dok je neki ne bi baš nazvali blagoslovom, sve se manje pokazuje kao nedostatak a ponekad može biti prednost.