Šta kaže Biblija

Molitve — stalno ponavljane ili spontane?

DŽAMBO-DŽET je leteo na visini od 12 500 metara. Ispod su ležale hladne vode Pacifika. Iznenada je jedan motor prestao da radi. Zatim su preostala tri izgubila snagu. Avion je u dva minuta naglo izgubio deset kilometara visine! Ali, na 2 700 metara visine avion je ponovo dobio snagu i sigurno stigao do San Franciska. Jedan putnik je s uzdahom rekao: „Molio sam se snažnije nego ikada u životu.“

U vreme velike nesreće, opasnosti ili duboke tuge, mnogi se ljudi, čak i nereligiozni, obraćaju Svemoćnome za pomoć. Nasuprot tome, religiozni redovno u crkvama i hramovima ili kod kuće ponavljaju uobičajene molitve. Mnogi izgovaraju Očenaše i Zdravo Marije uz pomoć brojanica. Drugi koriste molitvenike. Milioni Orijentalaca vrte točkove u kojima su molitve, kao sredstvo za brzo ponavljanje molitvi.

Jeste li se ikada pitali: „Kako bi trebalo da se molimo? Da li molitve treba stalno da se ponavljaju ili da budu spontane?

Kakva treba da bude molitva?

Pretpostavimo da vas vaš voljeni otac koji živi u drugoj zemlji podstiče da mu telefonirate kad god želite — besplatno. Zar ne biste često zvali? Zar ne biste uživali u održavanju, čak i jačanju vaše dragocene veze? Zar ne biste razgovarali o vašim brigama i izrazili duboku zahvalnost za svu pomoć i ohrabrenje koje vam je davao kroz celi život? Ovakav lični odnos bio bi za vas veliko blago, zar ne?

U vašim telefonskim razgovorima mogli biste uvek iznova spomenuti neke stvari, ali ne biste se izražavali čitajući iz knjige ili formalno ponavljajući samog sebe, zar ne? Zato ni molitva hrišćanina ne treba da bude takva. U stvari Hrist Isus je rekao da molitve ni približno ne treba da budu takve.

Šta je rekao Isus Hrist?

„Kad se molite, ne umnožavajte prazne reči kao paganci, koji misle da će na silu reči svojih biti uslišeni“ a (Matej 6:7). Drugi prevodi to izražavaju ovako: „U svojim molitvama ne brbljajte kao pagani“ (The New English Bible). „U moljenju ne gomilajte prazne fraze kao što čine neznabošci“ (Revised Standard Version).

Neki ljudi brkaju glagoljivost sa pobožnošću,  rečitost sa odanošću, ponavljanje i dužinu sa zajemčenim odgovorom. Međutim, Bog ne meri vrednost molitve u jardima ili metrima. Isus očito nije želeo da njegovi sledbenici koriste stroge formule ili da nabrajaju molitve. Prema tome, od kakve su trajne vrednosti brojanice, molitvenici ili točkovi molitve?

Nakon što je rekao gore navedeno, Isus je dalje svojim učenicima dao uzor-molitvu — dobro poznatu Gospodovu molitvu (Matej 6:9-13). Ali, da li je odredio da nastave mehanički da ponavljaju te iste reči? Ne. U stvari, kada je godinu dana kasnije ponovo izgovorio tu molitvu, ni Isus nije koristio sasvim iste reči (Luka 11:2-4). Postoji li ikakav izveštaj da su rani hrišćani činili tako ili da su ponavljali druge formalne molitve? Ponovo, ne!

Da li to znači da ne možemo istu stvar ili molbu ponoviti mnogo puta? Nikako ne, jer Isus je takođe rekao: „Molite neprestano, i daće vam se; tražite neprestano, i naći ćete“ (Matej 7:7, NW). Često je potrebno da za istu stvar molimo mnogo puta. Jehova iz toga vidi koliko smo revni u svojim molbama i koliko nam je do toga stalo.

Na primer, u petom veku pre n. e. u Vavilonu je živeo, kao član jevrejske zajednice u izgnanstvu, odan čovek po imenu Nehemija. On je bio peharnik persijskog kralja. Kad je čuo da njegovi rođaci, naseljenici u Judeji, loše žive, molio se „dan i noć“ za njihovo izbavljenje (Nehemija 1:6). Njegove molitve bile su povoljno uslišene. Jehova je podstaknuo saosećajnog persijskog vladara da Nehemiji dâ ovlašćenje da otputuje u Jerusalim kako bi uredio stvari. To je i učinio na sreću svog naroda i održanje njihove vere (Nehemija 1:3–2:8).

Kako pomaže iskrena molitva

Iako je Najviša Sila u svemiru, Jehova poziva svoju „decu“ da mu se srdačno približe. „Približite se Bogu, i on će se vama približiti“, kaže Isusov učenik Jakov (Jakov 4:8). Ali, kako? Pa, moramo moliti u Isusovo ime (Jovan 14:6, 14). Osim toga, kao što je Pavle naveo: „A bez vere nije moguće ugoditi Bogu, jer onaj koji hoće da dođe k Bogu treba da veruje da Bog postoji i da nagrađuje one koji ga traže“ (Jevrejima 11:6).

Oni koji imaju probleme, pa čak i oni koji su počinili ozbiljne pogreške, mogu ga moliti i primiti pomoć i oproštenje. Isus je to objasnio pričom o religioznom vođi koji je, kad se molio, zahvaljivao Bogu što je svetiji od drugih; ali poreznik (u ono vreme omrznut i smatran ozbiljnim prestupnikom) jednostavno je rekao: „Bože, budi milostiv meni grešnome!“ Ta jednostavna, iskrena molitva sigurno nije došla iz knjige. A Isus je osudio religioznog licemera, ali je za ovog drugog rekao: „Koji se sam ponizuje biće uzdignut“ (Luka 18:10-14).

Ružni svetski trendovi prouzrokovali su da su mnogi zabrinuti i pate od depresije. Hrišćani se mogu čak jadno osećati u vezi svog položaja pred Bogom. Ali, redovno, učestalo, spontano obraćanje Jehovi za pomoć, može činiti čuda. Pavle je napisao: „Ne uznemirujte se ni za što, nego u svim stvarima kazujte potrebe svoje Bogu s molitvama i molbama, sa davanjem hvale! I mir Božji, koji prevazilazi svaki razum, sačuvaće srca vaša i misli vaše u Isusu Hristu“ (Filipljanima 4:6, 7).

Molba znači iskreno umoljavanje, usrdno moljenje Boga za pomoć, izlivanje svojih srca pred njim, kao što bi učinilo dete pred roditeljem punim ljubavi i razumevanja. Takve molitve ne proizilaze iz knjiga, niti se mehanički ponavljaju. One proizilaze iz srcâ kojima treba pomoć i imaju istinsku veru u Jehovu, koji ’molitve uslišuje‘ (Psalam 65:3).

[Fusnota]

[Izvor slike na 20. strani]

Crteži Albrehta Direra/Dover Publications, Inc.