Mladi pitaju...

Zašto mi je tako strogo određeno kad da se vratim kući?

LEN je uživao u kasnom ostajanju van kuće sa svojim prijateljima. Ali, njegov otac je ubrzo saznao da su Lenove noćne ludorije bile sve samo ne nedužna zabava. „Jednom sam dospeo u tako veliku nevolju“, priseća se Len, „da nisam dve nedelje smeo da napustim svoju sobu — osim za jelo i školu. Nisu me čak smeli uhvatiti ni da gledam kroz prozor! Kad mi je kazna istekla, izašao sam sa nekim prijateljima i ostao van kuće do ponoći. Kad smo autom skrenuli prema kući, video sam svog oca kako sedi na spoljašnjoj terasi i čeka me...“

Mnogi mladi zameraju što im roditelji kontrolišu dolaske i odlaske. Jedna mlada devojka kaže: „Kad sam postala tinejdžer, roditelji su počeli da mi postavljaju sve vrste ograničenja, kao što je dolaženje kući do ponoći. Zaista sam to zamerala.“ Kad takvi mladi svoje zameranje izraze pokazivanjem prkosa, uobičajeni rezultat je, ne više slobode, nego veća i oštrija ograničenja.

Za manja kršenja kazna može biti samo da se vreme kad moraš biti kod kuće pomakne nešto ranije. Za ozbiljnije prekršaje, mladoj osobi mogu biti uskraćene određene prednosti, ili privremeno može biti obuzdana tako da je ograničena na kuću, osim za školu ili važne zadatke. „Ako u subotu uveče dođeš kasno kući“, objašnjava jedna tinejdžerka, „možda sledeće subote uopšte nećeš moći da izađeš.“ A tu je i ’samica‘: nema posetilaca, nema telefonskih poziva, nema televizije. Ali, za neke mlade najmučnija kazna od svega je očitavanje lekcije. „Oh, osećanje krivice!“ uskliknuo je jedan tinejdžer. „Oni počinju pričati o tome kako su bili tako zabrinuti za tebe. Krivnja je grozna.“

Ali, zar nije istina da te tvoji roditelji vole i imaju pravo tražiti da budeš kod kuće u razumno vreme? A kad nisi, oni se moraju osećati neugodno, zabrinuto, možda čak ne mogu spavati. Mlada osoba koja stvarno voli svoje roditelje i brine za njih sigurno neće želeti da bude odgovorna za takvu nepotrebnu zabrinutost. Zar to ne bi pokazivalo krajnju sebičnost?

Međutim, mnogi mladi smatraju da su ih njihovi roditelji stavili pod ograničenja koja su nerazumna ili nisu pravedna. „Oni su ludi, pokušavaju postupati sa mnom kao da imam petnaest godina“, protestuje osamnaestogodišnji Fred. „Jednostavno odbijem da napravim ono što on kaže i moj otac i ja smo zbog toga u pravom ratu.“ Ali, postoji bolji način na koji treba postupati prema svojim roditeljima od pribegavanja prkosu.

Fer ili nije fer?

Kao prvo, koliko u stvari ta ograničenja nisu pravedna? Kao što je pokazao prethodni  članak, tvoji roditelji verovatno imaju opravdane razloge da se boje za tvoju sigurnost i dobrobit. a Zar nisu i drugi hrišćanski mladi tvojih godina pod sličnim ograničenjima? Ako je tako, koje valjane osnove imaš da dovodiš u pitanje sud svojih roditelja?

Mladi Len, spomenut na početku, nije shvatio da je njegov otac imao na srcu ono što je za njega najbolje. Setićeš se da je prekoračio svoje vreme kad je trebalo da se vrati kući, samo da bi našao svog oca kako ga čeka na spoljašnjoj terasi. Lenovo rešenje? Više neposlušnosti. „Kad je auto skrenuo prema kući, spustio sam se na sedište automobila tako da me tata ne može videti, i zamolio sam prijatelja da se vrati. Odlučio sam da odem od kuće.“ Len je otišao od kuće i počeo je da se druži s neobuzdanom gomilom koja ga je odvela u polni nemoral, krađu automobila i zloupotrebu droge. Konačno se našao u zatvoru. Ekstreman slučaj? Možda. Ali on dobro ilustruje istinitost Poslovica 1:32: „Jer odmetanje neiskusnih je ono što će ih ubiti“ (NW).

Neki mladi u principu neće prigovarati ideji vremenskog roka za dolazak kući, ali zameraju što njihova braća ili sestre izgleda imaju više slobode od njih. „Moj stariji brat Mark ostajao je van kuće do kad je hteo“, žali se devojka po imenu Pati, „ali nikad nije bio obuzdan. A ja — ako ja zakasnim samo nekoliko minuta, sve je gotovo! To nije fer.“ Lako je razumeti zašto bi takva situacija mogla da te uznemiri. Ali, pre nego što povičeš „to nije fer!“ razmotri biblijska načela izložena u Galatima 6:4, 5: „Svaki neka ispita svoja dela i imaće razlog da se sam za sebe hvali, a ne za drugoga. Jer će svaki svoje breme nositi“.

Ti si individua za sebe. A činjenica da stariji brat ili sestra imaju određene prednosti ne znači neophodno da i ti imaš pravo na njih. Verovatno su tvoj stariji brat ili sestra morali dokazati svoju pouzdanost kroz određeno vremensko razdoblje. Tako ćeš i ti. Osim toga, zar ne mrziš kad te roditelji upoređuju sa starijim bratom ili sestrom? Zašto da ti radiš istu stvar upoređujući vaše različite prednosti? U svojoj knjizi ”After All We’ve Done for Them“, dr Luis Fajn (Louis Fine) primećuje: „Roditelji često različito postupaju i ukoravaju svoju decu. To može biti zbog toga što shvataju da su njihova deca individue sa svojstvenim potrebama i sposobnostima i treba ih smatrati različitim.“

Ipak, mladi ponekad smatraju da su prisiljeni da plaćaju za greške svoje starije braće. „Samo zato što je moja sestra uzela auto i prekasno ostala van kuće, moje kasno ostajanje vani je automatski isključeno. Nije mi se čak dala ni prilika da se dokažem!“ Međutim, ta situacija ne mora biti ni približno tako nepravedna kao što izgleda. Tvoji roditelji su stariji i mudriji nego što su bili kad su odgajali tvog brata ili sestru. Ne želeći da ponavljaju svoje greške, možda će biti malo stroži s tobom.

Ali, zašto biti kažnjen zbog toga što si se malo kasnije vratio? Nema sumnje, biti obuzdan nije zabavno. Zato ćeš obično dvaput razmisliti u vezi kasnog dolaska kući. Kao što se izrazio mladi Markus: „Bio sam kažnjen mnogo puta... Ako niste kažnjeni, nikad ništa nećete naučiti.“ Kao što kaže Biblija: „Ko se kazne seća nađe put života“ (Poslovice 10:17).

Prezaštitnički roditelji

Mora se priznati, ponekad izgleda da kazna daleko premašuje „zločin“. Roditelji bi mogli biti malo prezaštitnički i možda nerazumni u svojim zahtevima. Međutim, dobra komunikacija često preseče probleme u korenu. Ako dopustiš da tvoji roditelji znaju kuda ideš, s kim ćeš biti i kad se vraćaš, verovatno će biti spremniji da ti daju određenu slobodu. Ako izgleda da su nerazumni, pokušaj da im se približiš u „pravo vreme“ — možda kad su smireni i odmorni (Poslovice 25:11, NW). Priznaj njihove strahove i  brige. Uveri ih u svoju ljubav prema njima i svoju želju da sarađuješ. Pomozi im da razumeju da je sticanje više slobode deo odrastanja.

„Moraš im takođe tačno dati na znanje kakva je situacija“, kaže jedna tinejdžerka. „Kad objasniš zašto u određenoj prilici ne možeš rano biti kod kuće, oni obično razumeju.“ Ako o tim stvarima razgovaraš na zreo način, tvoji roditelji će steći utisak da si odgovoran — neko kome se može verovati. Ako su tvoji roditelji još uvek rezervisani, možda možeš predložiti razuman kompromis.

Šta ako dobiješ dozvolu? Tada ’neka tvoje Da znači Da‘, i budi kod kuće na vreme! (Matej 5:37). Istina, čak i najbolje zacrtani planovi mogu krenuti naopako. (Uporedi Jakov 4:13, 14.) Može doći do vanredne situacije ili do iznenadne promene planova. Ako je tako, nazovi kući ako je moguće, i neka tvoji roditelji znaju šta se događa. „Sve dok moja majka zna gde sam i da sam na putu kući, u redu je“, kaže jedna tinejdžerka.

Sticanje dobrog glasa na temelju ispunjenja pređašnjih zadataka je još jedna važna mera. Poslovice 20:11 kažu: „I dete delima svojim pokazuje hoće li put njegov biti čist i prav“. Ako si postavio obrazac poslušnosti i ispravnog ponašanja, tvoji roditelji mogu ostati mirni ako si se jednom prilikom vratio malo kasnije. Naravno, čak su i Isusovi roditelji, iako je imao dobar glas, bili „zabrinuti“ kad ga nije bilo (Luka 2:48). Zato, nemoj biti iznenađen ako se tvoji roditelji uznemire — tako uznemire da ti u prvom trenutku možda ne dozvole da objasniš zašto si zakasnio!

Poslovice 29:11 kažu: „Svu strastvenost svoju izliva bezumnik, ali je mudar čovek zauzdava.“ Neka se bura njihove ljutnje stiša. Kad se stvari malo smire, iznesi objašnjenje. Ali, ’govori istinu‘ (Efescima 4:25). Nemoj izmišljati nategnute izgovore; to bi samo dokazalo da ti se ne može verovati. Ako si bio nepažljiv ili si zaboravio, iskreno se izvini, i budi spreman da prihvatiš kaznu. Možda tvoji roditelji neće videti potrebu da stvari teraju dalje. Ali, opet, mogu smatrati da su neka daljnja ograničenja u redu, i ti ćeš jednostavno morati ponovo da stekneš njihovo poverenje.

Određivanje roka kad moraš biti kod kuće može biti neprijatno, ali to nisu okrutne i neobične kazne. Uhvati korak s njima. Ako sarađuješ sa svojim roditeljima i izbegavaš prkosan duh, oni čak mogu odlučiti da budu manje strogi i da ti daju više slobode.

[Fusnota]

[Slika na 30. strani]

Prkošenje svojim roditeljima obično dovodi do daljnjih ograničenja tvoje slobode