Žene — da li su danas poštovane?

ZAŠTO se to pitanje uopšte treba postavljati? mogli bi pitati neki iznenađeni muškarci. Ali, kad istražimo postupanje sa ženama kroz istoriju, a i danas u celom svetu, nekoliko jednostavnih pitanja daju nam ključ za odgovor.

U ljudskim odnosima, ko su uglavnom žrtve a ko tlačitelji? Ko se prvenstveno tuče u braku? Muškarci ili žene? Ko se siluje u vremenima mira i rata? Ko su glavne žrtve seksualnog zlostavljanja dece? Dečaci ili devojčice? Koga su propisi koje su doneli muškarci često ograničili na građane drugog reda? Kome se uskraćuje pravo na glasanje? Ko ima ograničenu mogućnost za obrazovanje? Muškarci ili žene?

Pitanja bi mogla ići i dalje, ali činjenice govore same za sebe. U svojoj knjizi May You Be the Mother of a Hundred Sons, Elizabet Bumiler (Elisabeth Bumiller), na temelju svojih iskustava u Indiji, piše: „’Tipična‘ indijska žena, koja predstavlja oko 75 posto od četiri stotine miliona žena i ženske dece u Indiji, živi na selu... Ona ne zna ni da čita ni da piše, iako bi želela, i retko je putovala više od 30 kilometara od svog mesta rođenja.“ Ta nejednakost u obrazovanju problem je ne samo u Indiji nego i širom sveta.

U Japanu, kao i u mnogim drugim zemljama, još uvek postoji razlika. Prema The Asahi Yearbooku za 1991, broj studenata na četvorogodišnjim univerzitetskim predavanjima iznosi 1 460 000, dok je broj studentkinja 600 000. Nesumnjivo, žene širom sveta mogu posvedočiti o svojim slabijim mogućnostima na području obrazovanja. ’Obrazovanje je za dečake‘, stav je s kojim se moraju suočiti.

U svojoj nedavno izdatoj knjizi Backlash—The Undeclared War Against American Women, Suzan Faludi (Susan Faludi) postavlja neka umesna pitanja o statusu žena u Sjedinjenim Američkim Državama. „Ako su američke žene tako jednake, zašto predstavljaju dve trećine svih siromašnih odraslih?... Zašto one još uvek, daleko verovatnije nego muškarci, žive u lošim stambenim uslovima i ne primaju zdravstveno osiguranje, i dvostruko verovatnije ne dobijaju penziju?“

Žene su u ogromnoj većini one koje najviše trpe. One su te koje su ponele glavni teret ponižavanja, uvreda, seksualnog zlostavljanja i pomanjkanja poštovanja koje prouzrokuju muškarci. To zlostavljanje nikako nije ograničeno na takozvane zemlje u razvoju. Sudski odbor američkog Senata nedavno je sastavio izveštaj o nasilju nad ženama. Izašao je s nekim šokantnim činjenicama. „Svakih 6 minuta, jedna žena biva silovana; svakih 15 sekundi, jedna žena biva pretučena... Nijedna žena nije pošteđena nasilnog kriminala u ovoj zemlji. Od američkih žena koje danas žive, tri od četiri biće žrtve bar jednog nasilnog kriminala.“ U jednoj godini, od tri do četiri miliona žena zlostavljali su njihovi muževi. Ta žalosna situacija dovela je do uvođenja Akta o nasilju nad ženama iz 1990. (Senate Report, The Violence Against Women Act of 1990.)

Ispitajmo sada neke od sredina u kojima žene trpe nedostatak poštovanja  od muškaraca širom sveta. Zatim ćemo, u poslednja dva članka ove serije, razmotriti kako muškarci i žene svih društvenih slojeva mogu pokazivati uzajamno poštovanje.