Šta kaže Biblija

Da li je svetu potrebna „nova evanđelizacija“?

Od dopisnika Probudite se! iz Italije

VETROVI političke promene koji su zaduvali Istočnom Evropom povukli su sa sobom religiozno buđenje. Kako bi se iskoristila ta duhovna mogućnost, u Vatikanu se od 28. novembra do 14. decembra 1991. održao Specijalni sabor za Evropu Biskupskog sinoda. Svih 137 „Sinodskih Otaca‘, koji su prednji eksponenti evropske katoličke hijerarhije, sastalo se pod zastavom „nove evanđelizacije“.

Otkad je 22. aprila 1990. sinod najavljen u Veleradu (Češko-Slovačka) oglašen je kao istorijski događaj. Međutim, teško je zamisliti taj sinod kao uzbudljiv uspeh, budući da je RAI, italijanska nacionalna televizijska mreža, 14. decembra 1991. objavila: „Završen je sinod razočarenja.“

Zašto je sinod predstavljao razočarenje? I treba li Evropi, ili svetu što se toga tiče, „nova evanđelizacija“?

U kom smislu „nova“?

Katolička hijerarhija smatra da je nova evanđelizacija nužna jer je religiozni kontekst nov. Otvarajući sabor, kardinal Kamilo Ruini (Camillo Ruini) sažeo je na koji način on vidi evropsku pozornicu. Rekao je da na Istoku „mnogi milioni nisu ni kršteni i zanemaruju najelementarnije istine hrišćanske vere“. Iz tog razloga, „pad komunističkih režima otvara Crkvi velike mogućnosti evanđelizacije“. S druge strane, scena Zapadne Evrope obeležena je onim što on naziva „praktičnim ateizmom“. Više se reč Katoličke crkve ne prigrljuje kao istina od Boga.

Religiozno buđenje samo po sebi predstavlja još jedan izazov za biskupe. Na koji način? I evropski i latinoamerički biskupi zabrinuti su za nicanje drugih religioznih pokreta. Zašto? Očigledno zato što je crkva izgubila mnoge privilegovane položaje koje je nekada imala, a sada smatra da je „ugrožena od opasnih rivala“. Jezuitski časopis La Civiltà Cattolica istakao je Jehovine svedoke kao jednog od takvih rivala zbog „značajnog broja katolika i protestanata koje uspevaju da privuku“.

Reči završne „Deklaracije“ sinoda tvrde da je „nova evanđelizacija“ stimulans za „ponovno otkrivanje vlastitih  hrišćanskih korena“. Zašto Evropljani treba ponovo da otkriju svoje „hrišćanske korene“? Biskupi su utvrdili da se hrišćanske vrednosti više ne smatraju valjanim. „Za mnoge krštene Evropljane“, stajalo je u La Civiltà Cattolica, religija je „infantilna, lepa bajka za decu koju odrasli zasigurno ne mogu shvatiti ozbiljno, kao nešto što bi moglo izvršiti uticaj na njihov život... Drugi Evropljani hrišćansku religiju smatraju samo folklorom, kome je stoga predodređeno da nestane kako civilizacija napreduje... Drugi pak Evropljani hrišćansku religiju smatraju štetnom.“

Iz tih razloga biskupi vide potrebu za „novom evanđelizacijom“.

Zašto razočarenje

Da bi se uspelo u „novoj evanđelizaciji“ Starog sveta, bile bi potrebne ogromne radne snage. Međutim, jedan od najvećih problema koji pogađa crkvu u Evropi je nedostatak sveštenika. Jedan od biskupa je izjavio da je u poslednjih 13 godina, prema nedavnim procenama za Evropu, broj sveštenika opao za 9 posto.

Mnogi sinod smatraju razočarenjem, jer je bilo malo praktičnih ukazivanja kako „rehristijanizaciju“ Evrope sprovesti u delo. Francuski biskup Žozef Dival (Joseph Duval) pobudio je sinodni sabor: „Treba da izbegavamo apstraktne rasprave o evanđelizaciji... Svi mi previše govorimo kao doktori prava. Neka naša poruka ponovo otkrije evanđeosku jednostavnost i snagu.“

Samo je nekolicina biskupa spomenula apostolske metode evanđelizacije ljudi. Na primer, biskup František Tondra iz Spiša, Češka i Slovačka Federalna Republika, rekao je: „Za novu evanđelizaciju Evrope moramo se vratiti izvornom obliku evanđelizacije... Prvi hrišćani, čim su bili kršteni, smatrali su širenje Evanđelja svojom dužnošću.“

Evanđelizam — biblijski način?

Jesu li svi hrišćani prvog veka bili evanđelizatori? Da! U knjizi Evangelism in the Early Church, od Majkla Grina (Michael Green), Oksford (Engleska) stoji: „Jedno od najistaknutijih obeležja evanđelizma u ranim danima bili su ljudi koji su se u njemu angažovali... Evanđelizam je bio pravo i dužnost svakog člana Crkve... Hrišćanstvo je u prvom redu bilo laički pokret, koji su širili neformalni misionari.“

Reč „evanđelizator“ znači „propovednik dobre vesti“, a ono što je Isus rekao o evanđeliziranju trebalo je da se primeni na sve njegove sledbenike: „Ova dobra vest [evanđel] o kraljevstvu objavljivaće se celom svetu kao dokaz nacijama. I tada će doći kraj“ (Matej 24:14, The New Jerusalem Bible). Dakle, najopsežnije delo evanđeliziranja koje je ikad preduzeto mora se izvršiti u ’vreme kraja‘ (Danijel 12:4).

Prošle godine su Jehovini svedoci, više od četiri miliona njih, utrošili skoro milijardu sati u delu evanđeliziranja u 211 zemalja, uključujući Istočnu Evropu. Kakvu oni dobru vest propovedaju? Dobru vest o Božjem Kraljevstvu i spasenju verom u Isusa Hrista (2. Timoteju 1:9, 10). To je poruka koja je svetu sada potrebna — pre nego što dođe kraj (Matej 24:3, 14).

[Izvor slike na 28. strani]

Isus propoveda na Galilejskom moru, od Gistava Dorea