Poštovati žene u skupštini

BIBLIJA hrišćanima postavlja teokratski lanac poglavarstva, gde je Hrist u podložnosti Bogu, čovek u podložnosti Hristu, a žena u podložnosti svom mužu (1. Korinćanima 11:3). Međutim, ta podložnost ne uključuje diktatorstvo. Poglavarstvo u porodici nikada se ne postiže nasiljem, bez obzira da li fizičkim, psihološkim ili verbalnim. Nadalje, hrišćansko poglavarstvo je relativno i ne znači da muž može biti despot koji sebe smatra nepogrešivim. a Znati kako i kada reći: „Žao mi je, ti si u pravu“, može pomoći mnogim brakovima da budu uzajamno osvežavajući i dugotrajni. Ipak, kako lako ti izrazi poniznosti mogu zapeti u grlu! (Kološanima 3:12-14, 18).

U svom savetu u vezi s brakom, hrišćanski apostoli Pavle i Petar stalno nas vraćaju na Hristov primer. Poštovanje se zarađuje zbog muževog osvežavajućeg primera dok oponaša uzor koji je postavio Hrist, budući da je „muž poglavar ženi, kao što je Hristos poglavar Crkvi [skupštini, NW] koja je telo njegovo“ (Efescima 5:23).

Petrov savet muževima je sasvim jasan: „Vi muževi, nastavite živeti na isti način s [vašim ženama] prema spoznanju“ (1. Petrova 3:7, NW). Savremeni španski prevod parafrazira te misli, govoreći: „Što se tiče muževa: pokazujte taktičnost u vašem zajedničkom životu, pokazujući obzir prema ženi.“ Ti izrazi se odnose na mnoge činioce, uključujući osetljivost u bračnom odnosu. Muž ne sme smatrati svoju ženu samo sredstvom za seksualno zadovoljstvo. Jedna žena koja je kao dete doživela zlostavljanje napisala je: „Želela bih samo kad biste više mogli reći o podršci koju muž može dati ženi koja je imala to iskustvo. Ono što većina nas žena treba da zna je to da smo zaista voljene i da se zaista brinu za nas, a ne da smo tu samo da zadovoljimo neke  fizičke želje ili kao kućne pomoćnice, bez emocionalne privrženosti.“ b Brak je uspostavio Bog tako da muževi i žene mogu biti drugovi i pomagači jedno drugome. To je stvar timskog rada i uzajamnog cenjenja (Postanje 2:18; Poslovice 31:28, 29).

Kako ’slabiji sud‘?

Petar je takođe savetovao muževe da pripisuju čast svojim ženama ’kao slabijem ženskom sudu‘ (1. Petrova 3:7). Šta je Petar mogao misliti kad je rekao da je žena ’slabiji sud‘? Sigurno da je, u proseku, žena fizički slabija od muškarca. Razlog tome je razlika u strukturi kosti i mišića. Ali, ako govorimo o unutrašnjoj moralnoj snazi, onda žena nikako nije slabija od muškarca. Žene su godinama podnosile situacije koje većina muškaraca možda ne bi podnela ni kratko vreme — uključujući i zlostavljanje od strane nasilnog ili pijanog bračnog partnera. A pomislite šta žena podnosi da bi rodila dete, uključujući sate porođajnih trudova! Svaki osećajan suprug koji je bio svedok čuda rađanja sigurno je otišao s još većim poštovanjem prema svojoj ženi i njenoj unutrašnjoj snazi.

O toj stvari unutrašnje moralne snage, Hana Levi-Has (Hannah Levy-Haas), jevrejska zatvorenica u nacističkom koncentracionom logoru Ravensbrik napisala je u svom dnevniku 1944: „Jedna me stvar ovde strašno uznemirava, a to je što vidim da su muškarci daleko slabiji i da daleko manje mogu podneti poteškoću nego žene — fizički a često i moralno. Pošto se ne mogu kontrolisati, oni pokazuju takvo pomanjkanje moralne čvrstine da ih možete samo žaliti“ (Mothers in the Fatherland, od Claudie Koonz).

Ovo iskustvo služi da se prikaže kako ne postoji dobar temelj za diskriminaciju nad ženama samo zato što su možda fizički slabije. Edvin Rajshauer je napisao: „U modernim vremenima, uopšte je prihvaćeno da žene imaju veću moć volje i psihološku snagu nego muškarci“ (The Japanese). Ta snaga može se korisno upotrebiti u hrišćanskoj skupštini gde zrele žene mogu pomoći drugim ženama koje pate od teškog emocionalnog stresa. Zlostavljanoj ženi je u određenim okolnostima sigurno lakše da se za neposredno olakšanje obrati ženi radije nego muškarcu. Ako se pojavi potreba, za daljnje vođstvo može se posavetovati sa hrišćanskim starešinom (1. Timoteju 5:9, 10; Jakov 5:14, 15).

Prikriveno odbacivanje ženinih reakcija pod izgovorom da su emocionalne, pripisujući ih „ciklusu“, iritira mnoge žene. Beti, aktivna hrišćanka, navela je: „Mi znamo, kao što je pisao apostol Petar, da smo u određenim pogledima ’slabiji sud‘, ženski, sa profinjenijom biološkom  građom tela. Ali to ne znači da poslovođa ili nadzornik mora biti snishodljiv i paternalistički nastrojen, pripisujući svaku žensku reakciju našem mesečnom ciklusu. Mi smo inteligentne i želimo da nas saslušaju s poštovanjem.“

Nisu sve žene emocionalne, kao što ni svi muškarci nisu neemocionalni. Svaku osobu treba gledati kao pojedinca. Beti, koja je ranije citirana, rekla je za Probudite se!: „Ne volim kad me kategorišu na temelju roda. Videla sam muškarce koji plaču i koji su podložni raspoloženjima. A ima žena koje mogu biti bezosećajne kao kamen. Neka nas muškarci zato saslušaju objektivno bez razmišljanja o rodu.“

Šta je potrebno za promenu?

Ako treba doći do promene na bolje, neki kažu da nije dovoljno da se žene bore za svoja prava i za pravdu; niti je dovoljno da muškarci učine neke simbolične gestove poštovanja prema ženama. U svakoj kulturi i sredini, muškarci moraju ispitati svoju ulogu u situaciji i zapitati se šta mogu učiniti da ženama život učine srećnijim i prijatnijim (Matej 11:28, 29).

Književnica i pesnikinja Kata Polit (Katha Pollitt) napisala je u Timeu: „Većina muškaraca, naravno, ne siluje niti tuče niti ubija. Ali to ne znači, kao što izgleda previše njih misli, da nemaju ništa s nasiljem nad ženama. Svako od nas u našem svakodnevnom životu pomaže u oblikovanju kulturnih predstava i pretpostavki koje definišu granice dozvoljenog... Govorim o ljudima koji se upuštaju u neko ozbiljno samoispitivanje, upućujući izazov svojim predrasudama i povlasticama, preuzimajući svoj pravedan deo odgovornosti za nered u kome se nalazimo.“

Ali, čak i da ljudi širom sveta učine radikalnu promenu u svojim stavovima prema ženama, to još uvek ne bi bilo potpuno rešenje za nepravde koje pogađaju čovečanstvo. Zašto? Zato što muškarci nanose nepravde i surovo postupaju ne samo prema ženama nego i prema svojim bližnjima. Ratovi, nasilje, ubistva, odredi smrti i terorizam još uvek su na dnevnom redu u mnogim zemljama. Ono što je potrebno jeste potpuno novi vladajući sistem za celu Zemlju. I novo poučavanje za čitavo čovečanstvo. A to je ono što je Bog obećao posredstvom svog Kraljevstva koje će s neba vladati nad Zemljom. Tek tada će postojati istinska pravda i jednakost za sve — muškarce, žene i decu. Tek tada će postojati pravo uzajamno poštovanje između muškaraca i žena. Biblija to na sledeći način izražava u Isaiji 54:13: „Svi tvoji sinovi [i kćeri] biće osobe naučene od Jehove, i mir tvojih sinova [i kćeri] biće obilan“ (NW). Da, ispravno poučavanje o Jehovinim pravednim merilima doprineće novom svetu uzajamnog poštovanja.

[Fusnote]

[Slika na 16. strani]

Zrela žena često može dati koristan savet

[Slika na 17. strani]

Saradnja u kućnim poslovima jedan je način na koji muž može pokazivati poštovanje prema svojoj ženi