Tako sam radosna što sam živa!

„TAKO sam radosna što sam živa!“ rekla je oduševljeno Bernis, zdrava devetogodišnja devojčica koja živi u južnoj Nemačkoj. Ona ima poseban razlog za radovanje.

Jednog dana dok se Bernis razvijala u materici svoje majke, njena se sestra razbolela. Dobila je rubeolu! Majka se uplašila, jer ta zarazna bolest može preći na nerođeno dete u vreme trudnoće i može prouzrokovati ozbiljne poremećaje kod deteta.

Nakon ispitivanja uzoraka krvi, lekar je brzo reagovao uz čvrstu preporuku da se prekine trudnoća. Na temelju rezultata analize krvi, nije bio u sumnji da i majka i nerođeno dete imaju rubeolu. Testovi su takođe ukazivali da je postojala velika verovatnoća da će se dete roditi sa velikim deformitetima.

Roditelji su, međutim, verovali da je abortus protivan Božjim zakonima. Kao Jehovini svedoci, odbili su da prihvate takav postupak. Ali, lekar je bio uporan, ukazujući na stravičnu sliku onoga do čega bi njihovo odbijanje moglo dovesti. Ukazao je na probleme povezane sa podizanjem jako oštećenog deteta. Međutim, roditelji su bili odlučni, objasnivši svoje biblijsko stanovište u vezi s pobačajem. Bili su spremni da se suoče sa svakom situacijom koja bi se mogla pojaviti i da vole dete bez obzira na to što bi se moglo dogoditi.

Na lekara je to ostavilo dubok utisak. Priznao je da ni sam nije pristalica pobačaja, i da veruje da je on s moralnog gledišta neispravan. Ali, bio je dužan da vrlo jasno predoči činjenice i posledice.

Devet godina kasnije, Bernis, normalno i zdravo dete, trebalo je da poseti lekara. Analiza njene krvi pokazala je da nikad nije imala rubeolu. Očigledno je dijagnoza postavljena pre njenog rođenja bila pogrešna. Kako je samo dobro što su roditelji ostali čvrsti u svom uverenju! Nije čudo što Bernis može reći: „Tako sam radosna što sam živa!“