Težila sam da postanem zvezda plesa

NAVRŠILA sam tek 12 godina kad sam kao plesačica imala svoj prvi nastup u svom rodnom gradu Rimu, Italija. Bilo je to 1945, odmah nakon drugog svetskog rata.

Zamislite samo šta je za dete koje je videlo i osetilo posledice tog zastrašujućeg pokolja značilo popeti se na podijum za ples i činiti upravo ono što je najviše volelo da čini — plesati! Bila sam uzbuđena!

Od plesanja u revijskim grupama, konačno sam napredovala do solo plesačice. Specijalizovala sam se za afro kubanske, orijentalne i havajske stilove, ali sam takođe plesala razne rumbe, ča-ča-ča plesove, tanga, bugi-vugije, kao i druge plesove koji su tada bili u modi.

Plesanje mi je otvorilo vrata u privlačne nove svetove. U 1950-im sam, na primer, nastupila u poznatim filmovima, uključujući Rat i mir i Quo Vadis. Bilo je uzbudljivo raditi sa slavnim ličnostima kao što su Elizabet Tejlor, Mej Brit, Eleanora Rosi Drago, Robert Tejlor, Valentina Korteze i Gabrijela Ferzeti.

Postići „uspeh“

U svom traganju za uspehom, putovala sam s jednog kraja sveta na drugi, posećujući Aden (Jemen); Keptaun (Južna Afrika); London (Engleska); Bangkok (Tajland); Teheran (Iran); i razne gradove u Australiji. Konačno je došao i uspeh. Već s 19 godina, uživala sam u takozvanom divnom svetu.

Naporne vežbe i strogi tretman koji sam prošla da bih održavala kondiciju i ostala fizički privlačna bili su veoma teški. Međutim, kad bih pomislila na uspeh koji sam već bila postigla kao i na svoj cilj da postanem još slavnija, spremno sam prihvatala takve stroge mere.

U krugovima u kojima sam se kretala, bogati i cenjeni ljudi tesno su se  družili s lopovima, prodavačima droge i mafijašima. Bio je to nezamislivo nemoralan svet, svet prožet drogama, alkoholom, nemoralom i nasiljem. Ali, tada sam o tome malo brinula. Moj život je bio usredsređen na ples i raskošan način života skupih automobila, nakita, odeće i poznatih hotela.

Premda sam zaradila mnogo novca, njegov najveći deo završio je u džepovima mojih menadžera. Da bih održala životni standard na koji sam bila navikla, zaposlila sam se danju kao blagajnica. I žalosno je to reći, ponizila sam se povređujući svoja načela i upustila sam se u nemoralne postupke.

Moj povratak kući

Godine 1965, nakon uživanja u priličnom profesionalnom uspehu u inostranstvu, odlučila sam da se vratim u Italiju kako bih se posvetila tome da postanem zaista velika plesačica današnjice. Mislila sam da će mi iskustvo i ugled u inostranstvu otvoriti vrata kod kuće. Umesto toga, doživela sam bolno razočarenje. Put ka uspehu iznenada je izgledao blokiran.

S vremenom sam počela da nastupam u prljavim noćnim klubovima i disko-klubovima. Osećala sam se usamljenom, zarobljenom u pokvarenoj sredini i prisiljenom da se predam svakovrsnim pretnjama i nasilju. Imala sam dva pobačaja i zamalo sam umrla. Kakvu sam samo cenu platila zbog svoje nerazborite težnje za uspehom! Kad sam dospela do samog dna, pronašla sam nešto što je moj život zaista učinilo uspešnim.

Značajan dan mog života

Bilo je letnje poslepodne 1980, i nalazila sam se na putu do bazena za plivanje blizu svog stana u provinciji Alesandrija. Tu sam srela prijateljicu, koja mi je uputila čudnu molbu. „Hoćeš li mi se pridružiti na biblijskom studiju koji imam s jednim od Jehovinoh svedoka?“, upitala me je.

„Jehova? A ko je Jehova?“, želela sam znati.

„Jehova je Božje ime“, odgovorila je.

Usledio je živahan razgovor zbog kojeg sam potpuno zaboravila na plivanje. Odvezla sam svoju prijateljicu u posetu toj gospođi Svedokinji i upitala mogu li se pridružiti tom biblijskom studiju. Zamišljala sam da ću naći neku tajanstvenu atmosferu, možda nekog gurua ili svetu osobu koja uz prigušeno svetlo izvodi čudne i sablasne obrede. Umesto toga, našla sam se u običnoj kući pred običnom ženom koja nas je vrlo ljubazno pozvala unutra. Proučavale su treće poglavlje knjige Istina koja vodi do večnog života, pod naslovom „Ko je Bog?“.

Spoznanje da Bog ima lično ime i da mu je ime „Jehova“ bilo je za mene izuzetno otkrivenje (Psalam 83:18, NW). U sebi sam pomislila: ’Ako su crkve zatajile čak i Božje ime, ko zna koje su daljnje istine možda zatajile!‘ Upitala sam Svedokinju koliko koštaju njene lekcije i bila sam veoma iznenađena odgovorom da su one besplatne. U svetu u kome sam živela, niko ništa nije činio besplatno. Bila sam ohrabrena da počnem da proučavam Bibliju.

Preduzimanje promena

Zbog svog radnog programa imala sam malo slobodnog vremena — još uvek sam ispunjavala ugovore o plesnim nastupima u raznim gradovima. Ipak, jedva sam čekala da ova gospođa dođe i poseti me, kako bih mogla više saznati o pravom Bogu, Jehovi. Pored toga što sam  saznala da Bog ima ime, otkrila sam da Isus i Bog nisu ista osoba. Oni nisu deo Trojstva. Takođe sam otkrila koliko sam bila u zabludi misleći da je Bog mrtav! Umesto toga, sada sam počela upoznavati pravu Osobu, Boga koji je živ i koji izvršava stvari!

Konačno sam dobila volju za životom! Kako sam zahvalna Jehovi! Počela sam da posećujem sve sastanke Jehovinih svedoka. Na njima sam stekla bolje razumevanje divnih svojstava tog milosrdnog Boga punog ljubavi. To me je vrlo utešilo, s obzirom na način života koji sam vodila. Posmatrajući spokoj na licima osoba na sastancima u Kraljevskoj dvorani, uvidela sam da sam pronašla zaista divan svet i odlučila sam da ga nikad ne napustim (Psalam 133:1).

Međutim, počela sam da uviđam da ću, ako želim živeti u tom svetu, morati da preduzmem neke velike promene u svom životu. Nakon što sam prisustvovala kongresu Jehovinih svedoka i kad sam čula jasno objašnjena biblijska načela, čvrsto sam odlučila da promenim svoj život. Napustila sam ples, koji je sve do tada bio moja velika radost u životu. Napustila sam čoveka s kojim sam živela proteklih šest godina i potpuno sam raskinula sve veze sa svojim prošlim životom, kao i s pokvarenom sredinom šou-biznisa. Takođe sam uništila adrese i uspomene od menadžera i takozvanih prijatelja.

Novi život

U tom trenutku, bila sam bez posla i bez doma, ali učila sam da se potpuno uzdam u Jehovu. Budući da mi je bio potreban novac, prodala sam svoje vredne stvari — automobil, krznene kapute, nakit — stvari za koje sam verovala da simbolizuju pravi uspeh u životu. Što se tiče svetovnog posla, počela sam prati stepenice u stambenim zgradama i čistiti po kućama. Otkrila sam da se pravi uspeh u životu ne meri materijalnim posedima ili društvenim položajem, nego samo time ima li neko blagoslov od Jehove.

Dana 23. aprila 1983, krstila sam se kao jedan od Jehovinih svedoka. Tog dana nisam bila okružena fotografima, nego samo prijateljima, Svedocima, koji su bili srećni što mogu izraziti dobrodošlicu novom slavitelju Jehove u svojoj sredini. Nedugo zatim otputovala sam u Australiju kako bih pomogla svom bratu da poput mene upozna te divne stvari koje sam naučila. Iako on i njegova deca nisu delili moje oduševljenje za biblijsku istinu, moj boravak u Australiji pokazao se veoma plodnim.

Uskoro sam bila u stanju da prihvatim stalnu službu kao pionir, te sam pronašla mnoge italijane koji žive u Australiji koji su pokazali zanimanje za Bibliju. S vremenom sam vodila mnoge napredne biblijske studije. Zatim sam se, 1985. godine, preselila natrag u Italiju. U početku sam imala poteškoća sa smeštajem, ali sada imam mali stan i živim od penzije koja mi omogućuje da služim kao stalni propovednik, kao i da posećujem sve skupštinske sastanke.

Mnoge sam godine više od ičega čeznula za uspehom u plesu. Mislila sam da su slava i ugled sve. Nastojala sam da oponašam svetske idole. Kako je sve sada drugačije! Naravno, ples je nešto divno, ali sada sam otkrila da pravi uspeh u životu dolazi od pomaganja drugima da upoznaju divna obećanja Jehove Boga, a ne od življenja za ličnu slavu.

S poverenjem očekujem ispunjenje divnog obećanja: „Uzdaj se u Gospoda, drži se puta njegova, i on će te uzdignuti da zemljom vladaš, i, bilo kad, videćeš propast bezdušnika“ (Psalam 37:34; 2. Petrova 3:13). Ispričala Edvidže Sordeli.

[Istaknuti tekst na 19. strani]

Nastupila sam u poznatim filmovima, uključujući Rat i mir i Quo Vadis