Kako poboljšati svoje pamćenje

IMATE izvrsno pamćenje! Da li vam je to teško poverovati? Razmislite onda na trenutak o mnogim stvarima koje rado pamtite: scene iz detinjstva, imena prijatelja i rođaka — čak i izmišljene likove iz knjiga i s televizije, melodije i stihove svojih omiljenih pesama, abecedu, tablicu množenja, hiljade reči. Da, već ste pokazali sposobnost da pamtite milione stvari!

’Ali, ako je moje pamćenje takvo čudo‘, možda se pitate, ’zašto onda zaboravljam? Zašto često brkam stvari? Zašto kad odem u prodavnicu zaboravim za šta sam došao? Što je još gore, zašto mi je tako teško da se prisetim imenâ — a da ne spominjemo telefonske brojeve i dogovore?‘ To su uobičajene stvari koje muče ljude. Ali, vaše pamćenje daleko je bolje nego što možda mislite — i može se poboljšati.

Zašto zaboravljamo

Bog nas je stvorio sa čudesnom sposobnošću prisećanja. Odgovarajuće tome, mozak je smešten u ono što se u Bibliji poetski spominje kao ’pehar zlatni‘ — dragoceno skladište sećanjâ (Propovednik 12:6). Zašto nas onda naše pamćenje, kako se čini, ponekad izneveri? Često je to zbog nedostatka interesa. Poznati dirigent Arturo Toskanini dirigovao je čitave simfonije iz sećanja. Poslovni magnat Čarls Švab (Charles Schwab) mogao je upamtiti imena 8 000 nameštenika. Ali, da li je njihovo pamćenje bilo isto tako obimno i kod stvari van njihovog ličnog interesa? Verovatno nije. Bez obzira,  dakle, koliko je možda vaše pamćenje dobro, biće vam krajnje teško da naučite i upamtite ono što vas ne zanima.

Drugi faktor koji može prouzrokovati da zaboravljamo jeste promena situacije ili lokacije. Stvari se najbolje pamte u kontekstu u kom su naučene. Jednog čoveka, koji je bio u poseti kraju u kom je odrastao, pozdravila je neka nepoznata žena. Prirodno, pretpostavio je da to mora biti neko iz njegovog starog susedstva s kim je odrastao. Ali, iznenada je shvatio da je ona bila neko s kime se viđao svakodnevno — sadašnja saradnica s posla! Pukom slučajnošću bila je u poseti istom kraju. Pošto je video u različitoj sredini, na trenutak je zaboravio ko je ona.

Srećom, ne treba da pamtite milione podataka koji se svakodnevno slivaju u vaš um; mnogo od toga nevažne su pojedinosti. Međutim, kad je nešto važno, možete naučiti da zadržite to u pamćenju. Kako? Tako što tome obratite posebnu pažnju.

Kako upamtiti

Recimo da večeras treba da obavite važan telefonski razgovor. Ako ne učinite ništa više nego se samo kratko na to osvrnete u mislima, verovatno ćete zaboraviti. Zato zastanite i razmislite o tom telefonskom razgovoru koji planirate da obavite. U knjizi Instant Recall—Tapping Your Hidden Memory Power, od Džefa Budvorta (Jeff Budworth), preporučuje se da se rezervišu „minute, a ne sekunde“ kako bi se važne informacije urezale u pamćenje. Recite sami sebi da zaista nameravate upamtiti da treba da obavite taj razgovor. Ako posebnu pažnju obratite tome, verovatno nećete zaboraviti.

Koji su, međutim, neki drugi načini na koje možete posebnu pažnju obratiti stvarima koje ne želite da zaboravite? Sledeći predlozi, ako se primene, mogu ubrzo postati deo vas.

Saznajte tačne informacije: Kompjuter ne može tačno da dâ podatke ukoliko nisu prvo ispravno uneseni. U velikoj meri, jednako je i s našim pamćenjem. Razmotrimo, na primer, stvar pamćenja imenâ. Dr Bruno Farst (Bruno Furst) u svojoj knjizi Stop Forgetting zapaža: „Ako ime ne saznamo jasno i tačno, ne možemo ni govoriti o pamćenju ili zaboravljanju. Tako ne možemo ni upamtiti ni zaboraviti nešto što nikad nismo znali. Zato naš prvi korak mora biti da saznamo ime na takav način da nema sumnje u to kako se izgovara ili piše.“ Ako vam neko prilikom upoznavanja promrmlja svoje ime, nemojte oklevati da ga zamolite da vam ga ponovi. Pitajte ga kako se piše.

Predočavajte vizuelno: Pokušajte predočiti ono što pokušavate da upamtite. Da li postoji neki kućni posao na koji ne smete zaboraviti? Onda zamislite kako ga obavljate. Što više detalja pridodate toj mentalnoj slici, lakše ćete to upamtiti.

Vizuelno predočavanje može vam takođe pomoći da stvorite povezanost među naizgled nepovezanim stvarima. Zamislite, na primer, da se morate setiti da kupite mleko i pastu za zube. Možete pokušati tako da u mislima stvorite sliku krave kako pere zube. Tu sliku verovatno nećete zaboraviti, koliko god to pokušavali!

Izrazite stvari rečima: Recite sebi glasno: ’Večeras moram nazvati Ivicu‘, kao još jedan način da se setite da to učinite. S druge strane, zaboravljate li često da li ste zaključali vrata ili isključili peć? U knjizi How to Improve Your Memory, od dr Džejmsa D. Vinlanda (James D. Weinland), kaže se: „Taj se problem obično može rešiti tako da se rečima izrazi ono što radimo... Kad navijete sat i uključite alarm, recite: ’Navio sam sat i uključio alarm.‘ Kad zaključate vrata, recite sebi: ’Zaključao sam vrata.‘“ Možda ćete se osećati glupo dok to radite, ali vam može pomoći da upamtite.

 Razvijte interes za dotičnu stvar: Možda nekoj stvari niste prirodno privučeni, ali ako podsetite sami sebe na razlog zašto treba da upamtite tu informaciju i na posledice ako to ne upamtite, pamćenje će biti lakše. Osim toga, što više saznate o nekoj stvari, postaje vam upečatljivija. Biblija kaže: „Znanje lako razuman pribavlja“ (Poslovice 14:6).

Prebrojte stvari: Pretpostavimo da treba da uzmete nekoliko pojedinosti za rad sutra ujutro. Ako uočite tačan broj pojedinosti koje treba da uzmete, manje je verovatno da ćete nešto zaboraviti.

Organizujte stvari: Ako u prehrambenoj trgovini treba da kupite nekoliko pojedinosti, pokušajte ih svrstati u kategorije. Možda ste, na primer, odlučili da kupite tri mlečna proizvoda, dva mesna proizvoda i dve druge pojedinosti. Organizovanje stvari na taj način pomaže vam da obratite više pažnje.

Koristite to i ponavljajte: Uvek ćete se setiti vlastitog imena, abecede ili toga kako koristiti viljušku ili olovku. Zašto? Jer stalno koristite to znanje. Česta upotreba jača pamćenje, i olakšava prisećanje. S vremena na vreme, dakle, u mislima ponovite ili koristite ono što želite da upamtite. Nakon što se s nekim upoznate, pokušajte nekoliko puta upotrebiti njegovo ime. Ili kad saznate nešto novo, pokušajte to ugraditi u svoje razgovore, pazeći da to ne zvuči kao da se razmećete.

Vrednost pamćenja

’Ali zašto se toliko gnjaviti?‘ možda se pitate. ’Zar ne bi bilo lakše jednostavno stvari zapisati?‘ Kalendari, spiskovi, satovi sa alarmom, beleške koje pravite — sve to služi korisnoj svrsi. Međutim, ponekad jednostavno nije praktično zapisivati stvari, kao što je to onda kad upoznajete ljude na nekom društvenom skupu. A kad je vašem dobro razrađenom spisku za kupovinu potrebna revizija, olovka obično nije pri ruci. Osim toga, spiskovi se lako mogu izgubiti. A šta ako ste zaboravili da pogledate na svoj kalendar? Školovanje pamćenja je zato koristan poduhvat.

Što više vežbate, biće potrebno manje naprezanja prilikom pamćenja. Zaista, uskoro ćete možda utvrditi da više volite da pamtite stvari nego da ih zapisujete. Ne bojte se, dakle, da ćete nekako prepuniti mozak i učiniti ga manje efikasnim ili kreativnim. Mozak, poput mišića, upotrebom postaje jači i efikasniji. Dr Džoan Mininger (Joan Minninger) kaže: „Većina ljudi zamišlja da je dugoročno pamćenje velika fioka komode koju treba povremeno isprazniti da bi se napravilo mesta za nove stvari. Pogrešno. Nije poznato da postoje ograničenja vašeg pamćenja. Celog svog života možete učiti i pamtiti nove stvari.“

Dr Farst slično ukazuje da bi „bila zabluda misliti kako bi svoje ćelije mozga, da bismo pokazali dobru brigu o njima, trebalo da poštedimo svakog napora i sačuvamo ih na taj način da ih ne koristimo. Istina je upravo suprotna.“ Vaše pamćenje će ojačati kroz upotrebu. (Uporedi Jevrejima 5:14.) Neki, poput Harija Lorajna (Harry Lorayne), koautora knjige The Memory Book, čak veruju da se „pamćenje zaista može poboljšati kako starite“.

U svakom slučaju, ništa ne gubite a mnogo dobijate ako upotrebljavate od Boga dobijeni dar pamćenja. Koristi od toga mogu biti nezaboravne.