Naše zadivljujuće ruke

UZ PRODORAN krik, mladić je ispustio čekić i čvrsto zgrabio svoj palac kao da istiskuje bol. Umesto da udari ekser, udario je svoj palac — opet.

U tom trenutku taj potencijalni stolar verovatno smatra da bi mu bilo bolje bez tog palca. Ali, palac, koji je često „nespretan“, deo je najvrednijeg dela opreme koju poseduje svako od nas — ljudske ruke.

Pošto smo tako dobro upoznati sa svojim rukama — brzi prsti, gipki zglobovi, osetljivi živci, i tako dalje — lako ih je uzeti kao nešto samo po sebi razumljivo. Ali, jedva da postoji bilo koji posao koji možemo izvršiti a da ne upotrebljavamo svoje ruke. „Sve što ruka tvoja tvojom snagom može učiniti, učini“, podsticao je mudri kralj Solomon (Propovednik 9:10). On je dobro izabrao ruku kao simbol ljudskih aktivnosti, jer ona je zaista dragocen alat bez premca.

Zadivljujuće napravljene

Naši prsti mogu da lete po tastaturi pisaće mašine brzinom od možda preko sto reči u minutu. Oni mogu da plešu po 88 tipki koncertnog klavira i da pretvaraju notne stranice u veličanstvenu muziku. Ali, šta je s palcem? Pa, pokušajte ovo: Raširite dlan i ispružite prste. Savijte svaki prst, počevši od malog prsta. Zapazite kako je teško sprečiti da se i drugi prsti ne pomiču. Sada savijte palac, pomičite ga gore-dole, pomičite ga u krugovima. To možete napraviti  praktično bez pokretanja ostalih prstiju. Ta jedinstvena nezavisnost palca — omogućena zbog fleksibilnog sedlastog zgloba na njegovoj osnovici i zbog njegovog vlastitog spleta mišića — daje mu mnoge naročite sposobnosti.

Jedna od njih je to da naš palac može dodirnuti površinu svakog drugog prsta, ili omogućiti stisak nasuprot bilo kome od njih. Beznačajan detalj? Pokušajte da podignete novčić a da ne upotrebljavate palac, ili da odvrnete zatvarač na boci, ili da okrenete okruglu bravu na vratima. Čak su i našem prijatelju stolaru potrebni ti „nespretni“ palčevi da bi mogao da pridrži ekser ili da zamahne svojim čekićem. U stvari, da bi onesposobile zarobljene neprijateljske vojnike, pojedine drevne nacije sledile su okrutan običaj odsecanja njihovih palaca (Sudije 1:6, 7).

U odnosu na sav taj posao koji prsti mogu da rade, oni imaju začuđujuće malo mišića. Površno gledano, to može izgledati kao nedostatak, pošto više mišića znači više snage. Međutim, mišići su skloni rastu kad se stalno upotrebljavaju. Šta bi se dogodilo da su naši prsti obdareni snažnim mišićima? Uz količinu posla koji prsti izvršavaju, naše bi ruke ubrzo bile slične debelim lopaticama, što bi delikatni posao učinilo teškim ili nemogućim. Kako samo možemo biti zahvalni što je naš Stvoritelj mudro smestio većinu mišića u podlaktice, povezujući ih sa prstima pomoću snažnih tetiva!

Rukavica koja savršeno pristaje

Koža kojom je presvučena vaša ruka više je od samo prekrivača. Uštipnite kožu na svojoj nadlanici. Videćete da je opuštena i pokretna. Ona dozvoljava šaci da se zatvori. A, šta je sa dlanom? Koža je tamo daleko manje spremna da se odvoji sa dlana. Zamislite samo kako bi bilo teško održati snažan stisak bilo čega da se koža pomiče napred i natrag. Da bi stisak bio jači, dlan je podložen jastučićima. Te masne naslage naročito su debele odmah ispod prstiju i na korenu dlana — najčešćim tačkama pritiska kad nešto hvatamo ili pritiskamo.

Ako pažljivo pogledate dlan svoje ruke, zapazićete da koža nije savršeno glatka. Osim vrlo istaknutih crta na dlanu, ruka je pokrivena mnogim sićušnim paralelnim linijama i petljama koje se zovu papilarne brazde. Poput potplata s donje strane vaših cipela, te brazde omogućuju bolje stezanje i poboljšavaju zahvat.

Na kraju brazda nalaze se otvori za vrlo male znojne žlezde koje navlažuju dlan. Sigurno ste videli kako radnik pre nego što prione na težak posao trlja svoje ruke jednu o drugu. To nije samo manirizam. Trljanje stvara toplinu, koja podstiče znojne žlezde. Vlažnost omogućava trenje zbog boljeg zahvata. Šta radite kad imate problema s okretanjem stranica knjige koja ima vrlo tanak papir? Verovatno istu stvar — palcem protrljate vrhove svojih prstiju kako biste olakšali okretanje tankih stranica.

Petlje i vrtlozi brazdi na vrhovima vaših prstiju imaju još jednu upotrebu — oni tvore vaš jedinstveni otisak prsta. Koliko god to izgledalo neverovatno, u tom malom prostoru vrha prsta nalazi se formula koja nije ponovljena u više od 50 milijardi drugih prsta i palaca koji postoje. Iako blizanci mogu izgledati identično, otisci njihovih prstiju razlikuju ih. Zanimljivo je da su još davno u trećem veku pre n. e. kineski trgovci identifikovali svoje potrošače pomoću otisaka prstiju, što se pokazalo pouzdano kao napisani potpis. U stvari, čak ni povrede prsta neće promeniti vaš otisak. On će ponovno zarasti nepromenjen pod uslovom da ozleda nije bila preduboka.

Hiljade živaca

Iako naše ruke ne mogu videti, čuti ili mirisati, one su, ipak, jedno od  naših glavnih sredstava osećanja sveta oko nas. Šta, na primer, uradite kad se nađete u potpuno mračnoj sobi? Ispružite ruke, širom raširite prste i pipate po sobi. Da, naše ruke nisu samo precizni alati nego su i osetljivi senzori. One nam omogućavaju stalan dotok informacija — peć je vruća, peškir je vlažan, haljina je svilena, dlaka mačke je mekana, i tako dalje. Naše peto čulo, čulo dodira, počinje s rukama.

Vrhovi naših prstiju tako su osetljivi zato što imaju visoku koncentraciju senzornih receptora — 1 400 njih na kvadratni centimetar. Ako držite dve igle na udaljenosti od 6 milimetara i dodirnete njima svoje lice, osetićete ih kao jedan ubod igle. Ali, dodirnite istim iglama vrh prsta, i tamošnji gusto smešteni nervi odmah će vam reći da osećaju dve igle. To je ono što omogućuje slepim osobama da čitaju Brajovo pismo. Ko kaže da ruke ne mogu da vide?

Jedini deo ruke koji nema nerve jesu nokti. Ali, to ne znači da su oni beskorisni. Baš suprotno, nokti pružaju podršku i zaštitu osetljivim ali krhkim vrhovima prstiju. Oni takođe mogu dobro da posluže kad treba da oljuštite narandžu, očistite malu mrlju ili podignete sitno zrno. Da li ste se ikad pitali koliko brzo rastu nokti? To zavisi od mnogo faktora. Naši nokti rastu brže leti nego zimi. Najbrže rastu na palcu a najsporije na malom prstu. Rastu brže na dominantnoj ruci. A procenjuje se da je opšta stopa rasta oko 0,1 milimetar dnevno.

One nas odaju

Naše ruke mogu mnogo otkriti o nama. Srdačan stisak ruke, nežno milovanje, čvrsto stisnuta šaka, preteći podignut prst — sve to govori nešto o nama. U stvari, većini nas bilo bi teško govoriti bez ukrašavanja naših reči nekom vrstom naglašavajućih ili opisnih gestova. Za gluve, ta izražajna sposobnost postaje preko potrebna. Tamo gde izgovorena reč ne uspe, ruka može preuzeti posao jezikom znakova. Američki Indijanci, Havajci i afrički Bušmani svi imaju svoj vlastiti ljupki oblik jezika znakova.

Više od toga da samo govore o nama, naše ruke i nama govore nešto. „U meri u kojoj se upotrebljavaju da saopštavaju, ne samo reči nego i emocije i ideje, čovekove su ruke jedinstvene“, piše Džon Napijer (John Napier) u svojoj knjizi Hands. Čak ako i mnoge životinjske „ruke“ u osnovi izgledaju kao naše, jedinstvena građa i sposobnost ljudske ruke ne može se umanjiti pribegavanjem slepoj evoluciji. Umesto toga, njen genijalni dizajn jasno pokazuje mudrost njenog Dizajnera, Dizajnera i Stvoritelja svih stvari, Jehove Boga (Otkrivenje 4:11).

Tako, dok naš mladi stolar, s čekićem u ruci, još jednom stavlja ekser između svog palca i kažiprsta, možda će imati novostečeno poštovanje prema svom dragocenom paru ruku. Zaista, odlično smo osposobljeni da činimo sve što nam dođe na ruku.

[Slika na 20. strani]

Među više od 50 milijardi prstiju ili palaca koji postoje ne mogu se naći dva s istim otiskom