Pogled u svet

1991 — rekordna godina za Bibliju

Prema Ecumenical Press Serviceu, godišnji Scripture Language Report Ujedinjenih biblijskih društava pokazuje da su tokom 1991. „po prvi put... trideset i dva jezika dobila bar jednu knjigu Biblije“, što ukupan broj jezika na koje je prevedena bar jedna knjiga Biblije povećava na 1 978. Te iste godine, kaže holandski časopis Vandaar, preko sto nacionalnih biblijskih društava prodalo je rekordan broj od 16 miliona Biblija širom sveta, što je porast od 3,5 posto u odnosu na 1990. Pošiljke Biblija u bivši Sovjetski Savez (preko 700 000 primeraka), Rumuniju (skoro 340 000) i Bugarsku (140 000) prouzrokovale su porast od 34 posto u distribuciji Biblija u Evropi, dok su pošiljke u Kinu (skoro milion primeraka) i Republiku Koreju (1,8 miliona) dovele do porasta od 13 posto u Aziji. Međutim, u isto vreme distribucija Biblija opala je za više od 10 posto u Africi i 11 posto u Amerikama. Vandaar dodaje da se Biblije u zemljama u razvoju prodaju po ceni koja odgovara prosečnoj dnevnoj plati.

Potraga za trajnom mladošću

Za ogroman broj proizvoda na tržištu smatra se da usporavaju proces starenja. Nažalost, malo je dokaza koji podupiru takve tvrdnje, prema časopisu Consumer Reports. Nadalje, ti skupi proizvodi mogu u sebi skrivati štetna propratna dejstva. Kejleb Finč (Caleb Finch), profesor neurobiologije starenja na University of Southern California, kaže: „Neobične se stvari događaju kad trpate hemikalije u svoje telo. Svaka ima svoje vlastito dejstvo, i nema načina da se predvide interakcije ili dugoročne posledice.“ Consumer Reports je naveo: „Samo nekoliko istraživača očekuje da će u bliskoj budućnosti moći da produži maksimalan ljudski životni vek.“ Časopis je komentarisao da ispravna ishrana, redovno vežbanje, izbegavanje duvana i previše alkohola i održavanje ispravne težine mogu „stvoriti ista dejstva koja se pripisuju proizvodima za produženje života“.

Odbačene bebe

„Očajne majke pribegavaju napuštanju svoje dece — neke od samo nekoliko meseci — u bolnicama širom Južnoafričke Republike“, kaže Saturday Star, novine iz Johanesburga. „Savladane kombinacijom siromaštva, nezaposlenosti, beskućništva i beznadnosti, sve više i više majki jednostavno prijave decu u bolnice, pod lažnim imenima i sa nepostojećim bolestima, i ostave ih tamo.“ Neka deca prisiljena su da ostanu u bolnicama preko godinu dana i ne mogu biti preseljena u domove za usvajanje dece ili sirotišta, pošto su oni prepuni. U nekim bolnicama većina napuštene dece bile su bebe. „Seljani imaju ljubavne odnose (u gradovima), ostavljajući mlade devojke trudne, a zatim se vraćaju svojim seoskim porodicama. Devojkama ostaje malo izbora osim da napuste bebu“, navodi se izjava dr Adele Tomas (Adele Thomas), direktorke socijalne brige za decu u Johanesburgu. Građanski nemir još je jedan razlog. „Videli smo porast prošle godine kad je situacija bila posebno nasilna i kad su mnogi ljudi morali pobeći iz svojih domova“, rekao je jedan načelnik bolnice.

Poštenje u Evropi

Da li se građanski moral u Evropi razlikuje od jedne do druge nacije? Da bi to saznala, European Value Systems Study Group je ispitala 19 000 osoba iz 13 nacija. Svaka je bila pitana da li su takve stvari kao što je varanje na porezima, mito, bacanje smeća po ulici i zahtevanje državnih povlastica bez prava na njih opravdane. The European izveštava da su Skandinavci najpošteniji. Zašto? Tamošnji ljudi smatraju da mogu verovati službenim institucijama, dok u drugim zemljama niska građanska moralnost odražava kritičko gledište prema Državi. Dakle, izgleda da poštenje odražava nečiji stav prema društvu. „Kad su ljudi negativni u pogledu države, negativni su prema svemu što ima veze sa društvom“, rekao je Jan Kerkhof (Jan Kerkhofs), penzionisani profesor društvenih nauka na Univerzitetu Leuven (Belgija).

Visoka cena alkoholizma

Alkoholizam košta. Košta i alkoholičara i društvo na bezbrojne načine, uključujući sve veće cene lečenja, raspadanje domova, nesreće i smrti. Međutim, cena koja se često previđa je stvarna količina novca koji alkoholičar troši da bi podržavao svoju zavisnost. Prema pariškim novinama Le Figaro, studija izvršena u Francuskoj pokazuje da alkoholičar na svoju naviku opijanja u proseku mesečno potroši preko 3 000 franaka (540 američkih dolara). Osim toga, studija otkriva da potrošnja alkohola obično odnosi do 50 posto budžeta porodice alkoholičara — skoro 80 posto onima koji žive sami. Nakon jedne godine potpune apstinencije, skoro svi alkoholičari koji su učestvovali u studiji popravili su svoj opšti životni standard. Bolje su jeli i bili su bolje odeveni. Polovina njih mogla je čak da štedi novac.