Radioaktivnost — kako vam preti?

Od dopisnika Probudite se! iz Britanije

„RADIOAKTIVNO!“ Na šta pomislite kad čujete tu reč? Za većinu ljudi, radijacija je „neobjašnjivo, nevidljivo, nedodirljivo i gotovo mistično zlo“, izjavljuje odbor za zaštitu okoline britanskog Donjeg doma. Slažete li se s tim gledištem?

 Pre samo jednog veka, radioaktivnost je bila nepoznata stvar. Danas se radioaktivne materije koriste u tako velikoj meri da često možete zapaziti karakterističan znak opasnosti u bolnicama, na kamionima koji prevoze radioaktivne materije, u fabrikama kao i na nuklearnim postrojenjima. Radioaktivne materije igraju značajnu ulogu u današnjem životu.

S druge strane, u završnim danima drugog svetskog rata, eksplozije atomskih bombi u Hirošimi i Nagasakiju oslobodile su ogromne doze nuklearnog zračenja i dovele do razaranja i uništenja bez presedana. Nešto bliže nama, nesreće u elektranama Ostrvo tri milje (SAD), Černobilj (Ukrajina) i blizu St. Petersburga (Rusija), doprineli su strahu koji ljudi imaju od radioaktivnosti.

Šta je, dakle, radioaktivnost? Kako vam može pretiti?

Snažan fenomen

Sve što je materijalno sastavljeno je od atoma, a većina atoma je stabilna. Izuzeci, koji imaju nestabilna jezgra, često se nazivaju „radioaktivnima“. Najpoznatiji među njima je uran. Da bi dostiglo stabilnost, nestabilno jezgro se menja i, u procesu, emituje radijaciju u obliku malih čestica i zraka. Na taj se način uran transformiše u niz drugih elemenata i konačno postaje stabilan elemenat olovo.

Sva radijacija prodire, ali u različitim stepenima. Najteže (alfa) čestice tipično putuju manje od 5 centimetara kroz vazduh. Vaša ih odeća ili gornji sloj vaše kože zaustavlja. Majušni elektroni koji formiraju beta-zračenje prolaze nekoliko metara kroz vazduh, ali tanka površina od aluminijuma ili stakla sprečava njihovo napredovanje. Daleko je prodornija treća vrsta, gama-zraci. Teške prepreke od olova ili betona mogu nas zaštititi od ove vrste radijacije. Bez zaštite, bili bismo pod pretnjom. Kako?

Kako radijacija prouzrokuje oštećenje

Kad radijacija gornjih tipova prodre u ljudsko telo, ona prouzrokuje promene u nekim atomima u ćelijama duž svoje staze. To može prouzrokovati hemijske promene koje mogu oštetiti ili čak i ubiti ćelije. Sveukupni efekat na telo zavisi od obima oštećenja i broja ubijenih ćelija. Ako se oštećenje dogodi u DNK molekulima u hromozomima, posledica može biti posebno ozbiljna, budući da oni upravljaju normalnim razvojem i funkcionisanjem ćelija. Naučnici veruju da je to oštećenje povezano sa rakom.

Velike količine radijacije oslobođene u kratkom vremenskom razdoblju oštećuju i koštano tkivo i krvne ćelije, prouzrokujući radijacijsku bolest i smrt. U septembru 1987. brazilski grad Gojanija bio je svedok tragedije za koju se izveštava da ju je dr Džerald Hansen (Gerald Hansen) iz Svetske zdravstvene organizacije opisao kao „najgora [nuklearna] nesreća na zapadnoj hemisferi, druga odmah iza Černobilja“. Trgovac odbačenim metalom rukovao je visoko radioaktivnim prahom cezijuma iz odbačene mašine za radioterapiju. On i drugi u neposrednoj blizini apsorbovali su ogromnu dozu zračenja. Strah se proširio kad su tela prvih žrtava koje su umrle bila položena u olovne mrtvačke sanduke i pokopana u grobove sa betonskim poklopcem. Prema londonskom The Timesu, preživele osobe koje su apsorbovale velike doze zračenja suočile su se sa „gotovo sigurnim rakom ili sterilnošću“.

Manje doze zračenja koje su se s vremenom proširile takođe mogu dovesti do malo povećanog rizika dobijanja raka. Ljudsko telo ponekad može uspešno da popravi ćelije pogođene radijacijom. Međutim, kad popravak ne uspe, može se razviti rak. Paradoksalno je da se radioaktivnost upotrebljava u radioterapiji da bi se nanišanile i uništile kancerozne ćelije.

Kako smo je dobili

Kao posledica černobiljske katastrofe 1986, nekoliko vlada stavilo je zabrane na određene prehrambene proizvode za koje se smatralo da su opasno kontaminirani. U Švedskoj, na primer, bilo je zabranjeno  konzumiranje mesa severnog irvasa sa visokim nivoom radioaktivnog cezijuma. Isto tako, ponovo su postavljene zabrane za prodaju jagnjadi sa mnogih farmi u Velsu i Škotskoj kad je u stadima uzgajanim 1987. bila otkrivena radijacija iznad propisane granice sigurnosti.

Iako javnost razumljivo izražava zabrinutost zbog pretnji od kontaminiranih prehrambenih proizvoda i radioaktivnog otpada, retko se, ako uopšte ikada, brine o radioaktivnim lekovima i rendgenskim zracima. Ipak, oni su odgovorni za približno 12 posto naše sveukupne godišnje doze. Daleko najveća količina naše radijacije dolazi iz prirodnih izvora. Kosmički zraci iz svemira donose 14 posto. a Dok jedemo i pijemo, uzimamo dodatnih 17 posto. Čak i prirodno radioaktivno kamenje i tlo Zemlje doprinosi značajan deo, naime, 19 posto. Odakle onda dolazi preostali deo?

Opasnost — radon!

’Na rubu Dartmura u jugozapadnoj Engleskoj leži selo Čagford. U jednoj od njegovih zgrada, koja se koristi kao zdravstveni centar, nalazi se ono što se naziva najradioaktivnijim javnim toaletom na svetu. Ako posetite to mesto četiri puta dnevno po 15 minuta odjednom, bićete izloženi radioaktivnom gasu zvanom radon više nego što je preporučen nacionalni nivo, a radon je verovatno najveći pojedinačni uzročnik raka u Britaniji nakon pušenja‘ (New Scientist, 5. februar 1987).

Iako taj izveštaj može biti senzacionalan, u proseku, približno od jedne trećine do pola naše godišnje doze zračenja dolazi od radona i s njim povezanog radioaktivnog gasa, torona. Kao gas, radon se na određeni način razlikuje u nizovima radioaktivnog raspada koji započinju s uranom. Dižući se u mehurićima kroz pukotine u podu, on izbija kroz temelj i u kuću i kontaminira vazduh radioaktivnošću.

Studije britanske Državne komisije za radiološku zaštitu otkrile su područja gde je vazduh tako kontaminiran radonom da „ne bi bio dopušten u nuklearnoj elektrani“, izveštava časopis New Scientist. Zaista, komisija procenjuje da 20 000 domova u Britaniji ima koncentracije radioaktivnosti koje deset puta premašuju uobičajenu godišnju dozu zračenja. Pošto su mnogi savremeni domovi sagrađeni tako da sprečavaju ulaženje i izlaženje vazduha, oni zadržavaju u sebi radioaktivne gasove i povećavaju pojavljivanje raka pluća.

Iako rizici mogu biti mali, oni nisu beznačajni. Prema sadašnjim procenama, u Britaniji oko 2 500 ljudi svake godine dobije rak pluća zbog radioaktivnosti radona. U Sjedinjenim Američkim Državama, gde je istraživanje u deset država otkrilo da petina od svih domova ima nivoe radona koji se smatraju nesigurnim, procenjeno je da rak pluća za koji je odgovoran taj gas godišnje prouzrokuje od 2 000 do 20 000 smrtnih slučajeva. Istraživači iz Švedske izveštavaju da se izračunalo kako su zbog gasa radona koji je zarobljen u šljunku, nivoi radioaktivnosti u nekim tamošnjim kućama četiri puta veći nego u Britaniji.

Koliko su rizici stvarni?

„Koliko se zna“, komentariše The Economist, „svaki pojedini [gama-]zrak može prouzrokovati rak, a što je više zrakova koji prolaze kroz vaše telo veća je šansa da će jedan od njih prouzrokovati štetu.“ Ali, dodaje umirujuće: „Verovatnoća da jedan to učini sićušna je.“

Rizik da će se kod osobe razviti smrtonosni rak izlaganjem dozi od jednog milisiverta (preko i iznad dozâ iz prirodne okoline) iznosi, prema ICRP-u (Međunarodnoj komisiji za zaštitu od zračenja), jedan na 80 000. b Tako ICRP daje savet da „ne treba biti prihvaćen nijedan postupak koji uključuje izlaganje radijaciji ukoliko  njegovo uvođenje konačno ne dovodi do pozitivne koristi“. On preporučuje da „sva izlaganja treba da se održavaju toliko malim koliko je god to razumno dostižno, uzimajući u obzir ekonomske i društvene činioce“.

Direkcija za atomsku energiju Ujedinjenog Kraljevstva veruje da rizik zračenjem prouzrokovanih slučajeva raka od takve doze može biti čak i manji. S druge strane, ekološke grupe za pritisak, iza kojih stoje brojni istraživači, tvrde da preporučeni nivoi sigurnosti treba da se snize. Jedna predlaže da se tekst direktive ICRP-a promeni tako da glasi kako sva izlaganja treba da se održavaju „toliko malim koliko je god to tehnički dostižno“.

U međuvremenu, postoji li išta što vi možete učiniti da se zaštitite od pretnje radijacije? Da, sigurno postoji.

Mere opreza koje možete preduzeti

Baš kao što možete preduzeti mere opreza da se zaštitite od prevelikog izlaganja suncu i tako izbegnete rak kože, možete preduzeti mere opreza i da se zaštitite od opasnosti radioaktivnosti. Zato ispitajte i sledite upozorenja.

Ako živite u području gde postoje stene koje proizvode radon, možda biste mogli postaviti ventilaciju za temelje vaše kuće koja će pomoći da se odvrati opasno nagomilavanje gasa u kući. Ako su vam propisana medicinska ispitivanja u kojima se upotrebljavaju radioaktivne materije ili rendgensko zračenje, pitajte svog lekara koliko su ona neophodna. Možda može predložiti manje opasnu alternativu. A kad ugledate znak opasnosti od radijacije, preduzmite odgovarajuće mere opreza kako biste sledili mere sigurnosti propisane za to područje.

Nevidljiva i neopipljiva, radioaktivnost je sigurno takva. Ali, ako se drži na svom mestu, pretnja radioaktivnosti se smanjuje. Pod savršenim okolnostima, ona više neće pretiti.

[Fusnote]

[Dijagram/Slika na 29. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

A

B

V

G

D

Đ

A — Hrana i piće

B — Radon i toron

V — Stene i zemljište

G — Kosmičko

D — Medicinsko

Đ — Radioaktivne padavine

[Izvor]

Slika G: Holiday Films

[Izvori slika na 27. strani]

Fotografije: Gore levo i dole desno, U.S. National Archives; dole levo, USAF; dole druga s leva, Holiday Films