Vi možete govoriti pred publikom!

MARI se sa humorom priseća svog prvog pokušaja da govori pred velikom grupom. „Ubrzo nakon početka svog govora“, kaže ona, „onesvestila sam se!“

Iako je ekstremno, Marino iskustvo ilustruje averziju koju mnogi imaju prema javnom govorenju. Neki na njega gledaju kao na sudbinu goru od smrti! To je otkrila anketa koja je postavila pitanje: „Čega se najviše bojite?“ Kao što se i očekivalo, „visina“, „finansijski problemi“, „let avionom“, „ozbiljna bolest“ i „smrt“ bili su visoko na listi. Ali, iznad svih njih — strah broj jedan — bilo je „govorenje pred grupom“!

Čak su i slavni ljudi Biblije izrazili početni strah od javnog nastupa. „Ne znam govoriti“, rekao je Jeremija. „Jer sam dete“ (Jeremija 1:6). Mojsijeva reakcija na njegov zadatak bila je: „Nisam rečit čovek... pošlji onoga koga budeš hteo da pošalješ“ (Izlazak 4:10, 13). Ipak, i Jeremija i Mojsije postali su izvanredni govornici, nastupajući pred istaknutim vođama i ogromnim mnoštvima.

To isto može biti slučaj i kod vas. Javno govorenje je prikrivena sposobnost koju svako može da razvije. Možete nadvladati strah od govorenja u javnosti sledeći ove predloge:

1. Ne etiketirajte se

„Previše sam stidljiv.“ „Premlad sam.“ „Prestar sam.“ „Previše sam zbunjen u društvu.“ Ovo su primeri samonametnutih etiketa. One vas sprečavaju da postignete ciljeve koji su sasvim dostižni.

Etikete često postaju proročanstva koja se sama ispunjuju. Na primer, osoba koja sebe etiketira kao „stidljivu“ stalno će izbegavati povoljne prilike koje je prisiljavaju da savlada stidljivost. To ponašanje, pak, uverava je da je zaista stidljiva. Na taj način stvoren je zatvoreni krug u kome ona radi na svojoj samonametnutoj etiketi i učvršćuje je. Jedan psiholog primećuje: „Ako verujete da nešto ne možete napraviti... postupaćete na taj način, i čak biti takvi.“

Dr Lin Keli (Lynne Kelly) sa Univerziteta Hartford (SAD) tvrdi da stidljivost može biti naučena reakcija. Ono što naučimo, možemo zaboraviti. Isto može biti slučaj i sa zbunjenošću u društvu, tremom i drugim preprekama za javni nastup.

2. Učinite da nervoza radi za vas

Dugogodišnjoj glumici jednom je bilo postavljeno pitanje da li nakon mnogih godina iskustva još uvek postane nervozna pre nastupa. „Naravno“, rekla je. „Još uvek me uhvati trema pre svakog nastupa. Ali tokom godina naučila sam da je držim pod kontrolom.“

Cilj je, dakle, kontrolisati nervozu, a ne sasvim je odstraniti. Zašto? Zato što nije sva nervoza loša. Postoje dva tipa nervoze. Jedan proizilazi iz nedostatka pripreme. Ali drugi je pozitivnija  zabrinutost. Taj tip nervoze dobar je za vas jer će vas podstaknuti da učinite najbolje što možete. Ta nervoza jednostavno pokazuje da brinete. Da bi nervozu zadržali na minimumu, pokušajte sa sledećim:

Mislite o svom govoru kao o razgovoru umesto kao o govoru. „To je samo obično govorenje“, kaže veteran Čarl Osgud (Charles Osgood), „a vi uvek govorite“. Kolektivno gledano, publika je osoba s kojom razgovarate. Ponekad može biti odgovarajuće opustiti se i nasmešiti. Što vaš način govorenja bude razgovorniji to ćete biti opušteniji. Međutim, postoji vreme kad materijal i okolnost može zahtevati formalniji, ozbiljniji, čak i dinamičniji ton.

Zapamtite da je publika na vašoj strani! Čak i kad se pokaže nervoza, većina publike saoseća. Zato gledajte na publiku kao na svog prijatelja. Oni žele da uspete! Zamislite ih kao svoje goste, a sebe kao domaćina. Umesto da razmišljate kako publika treba da učini da se vi osećate prijatno, recite sami sebi da ćete kao domaćin vi učiniti da se oni osećaju prijatno. Takvo okretanje vašeg načina razmišljanja pomoći će vam da ublažite svoju nervozu.

Koncentrišite se na svoju poruku, ne na sebe. Zamislite sebe kao glasnika koji jednostavno predaje telegram. Glasniku se poklanja malo pažnje; telegram je ono što primalac želi. Isto je slučaj i kad predajete poruku publici. Svetlost reflektora prvenstveno je na poruci, a ne na vama. Što više budete oduševljeni u vezi s porukom, manje ćete biti zabrinuti za sebe.

Nemojte prethodno puno jesti. Jedan profesionalni govornik seća se kako je imao obilan obrok pre iznošenja dvočasovnog predavanja. U vezi sa svojim govorom, on se priseća: „Krv koja je trebalo da mi bude u mozgu bila mi je u želucu rvući se sa šniclom i krompirima.“ Obilan ručak može biti vaš najgori neprijatelj kad izlazite pred publiku. Pazite i na to šta pijete. Kofein vas može učiniti nervoznim. Alkohol će otupiti vaša osećanja.

Kada počnete da govorite pred publikom uvek možete doživeti talas nervoze. Ali, kroz iskustvo ćete uvideti da ta početna nervoza nije ništa više od toga — početna nervoza, koja nestaje brzo nakon što počnete da govorite.

3. Pripremite se!

„Govor je putovanje sa ciljem, i mora biti uneseno u kartu“, rekao je Dejl Karnedži (Dale Carnegie). „Osoba koja nigde ne započne obično tamo i stigne.“ Da biste negde stigli, morate biti dobro pripremljeni. Rečitost nije dar vašoj publici. Kako se dakle možete pripremiti?

 Istražite i prorešetajte. Nikad nemojte biti škrti na istraživanju. „Jedini način da vam bude prijatno pred publikom jeste taj da znate o čemu govorite“, kaže stručnjak za komunikacije Džon Volf (John Wolfe). Postanite stručnjak u svojoj temi. Sakupite mnogo više informacija nego što ćete uopšte moći da upotrebite. Zatim prorešetajte svoj materijal, odvajajući „plevu“ od „žita“. Čak se ni ’pleva‘ neće baciti — daće vam dodatno pouzdanje u informacije koje upotrebljavate.

Razmišljajte. ’Jedite, spavajte i promišljajte‘ svoju temu. Okrećite je u svojim mislima tokom svih slučajnih trenutaka dana. „Razmišljajte o njoj sedam dana; sanjajte o njoj sedam noći“, rekao je Dejl Karnedži. Apostol Pavle je savetovao Timoteja: „Pazi na sebe i na nauku.“ Ali, pre nego što je to rekao, Pavle je podstaknuo: „Bavi se tim stvarima, sav se njima posveti.“ Da, dobar govornik je na prvom mestu dobar promišljač (1. Timoteju 4:15, 16).

Promišljajte dok važnost i hitnost vaše poruke ne nadmaši vašu nervozu. To je ono što je Jeremiji omogućilo da o svojoj poruci kaže: „Osećam u srcu svome oganj koji kosti mi proždire. Gledam da s’ ustegnem, al’ ne mogu“ (Jeremija 20:9). A to je od istog čoveka koji je u početku rekao o svom zadatku: „Ne znam govoriti.“

Uzmite u obzir svoju publiku. Obucite svoju najprikladniju odeću. Osim toga, vaš materijal koji istražujete mora da bude prilagođen vašoj publici. Dakle uzmite u obzir njihovo razmišljanje: Koja su njihova verovanja? Šta već znaju o vašoj temi? Kako se vaš materijal uklapa u njihov svakodnevni život? Što više pripremite tih pitanja, to će vas intenzivnije publika slušati, gledajući na vaše informacije kao da su prekrojene za njihove specifične potrebe.

Učinite najbolje što se može

Današnji svet sadrži svako sredstvo trenutne komunikacije koje se može zamisliti. Ipak, „u većini situacija“, primećuje knjiga Get to the Point, „najefikasnije sredstvo komunikacije jeste ljudsko biće ljudskom biću“. Gornji predlozi treba da vam pomognu da savladate takvu komunikaciju. Umesto da vas zadržava nepotreban strah, utvrdićete da možete govoriti pred publikom!

[Okvir na 22. strani]

Vežbe za smirivanje živaca

Kad okolnosti dopuštaju, sledeće vežbe mogu smanjiti nervozu pre izlaska pred publiku.

● Savijajte prste, protresite zglobove i ruke. Visoko podignite ramena, zatim ih opustite. Ponovite to nekoliko puta.

● Pognite glavu napred, zatim je pokrećite s jedne strane na drugu.

● Pokrećite vilicu s jedne strane na drugu. Širom otvorite usta.

● Tiho pevušite, menjajući visoke i niske tonove.

● Nekoliko puta udahnite duboko i sporo.

[Okvir na 23. strani]

Poboljšajte iznašanje

Prilagodite se veličini publike: Kod velikih publika trebaće vam veća jačina glasa. Gestovi treba da budu širi, a glas energičniji.

Dajte živost svom glasu. Zamislite sviranje na muzičkom instrumentu koji ima samo jednu notu! Vaš glas je vaš instrument. Ako je vaše iznošenje „jednonotno“ — monotono — zamorićete svoje slušaoce.

Pazite na svoje držanje tela. Mlitavost govori o nezainteresovanosti. Ukočenost otkriva zabrinutost. Naprežite se da postignete ravnotežu — opušteni i budni, ali ne ravnodušni ili napeti.

Gestovi. Oni nisu samo za naglašavanje. Upotreba gestova opušta mišiće i poboljšava disanje, smiruje glas i živce.

Obucite se skromno. Vi prenosite poruku, a ne vaša odeća. Mišljenje publike o tome kako izgledate isto tako je važno, ako ne i važnije, od vašega.

Zadržite vizuelni kontakt. Kada u igri bacite loptu, gledate da biste videli da li je uhvaćena. Svaka je misao u vašem govoru odvojeno „bacanje“ publici. „Hvatanje“ se vidi kroz njihovu reakciju — kimanjem, osmehom, pažljivim pogledom. Zadržite dobar vizuelni kontakt da biste se uverili da su vaše ideje „uhvaćene“.