Mladi pitaju...

Šta ima loše u tome da međusobno razgovaramo?

’MI SE ne zabavljamo, samo razgovaramo.‘ Tako 17-godišnji Deni opisuje svoju vezu s Tinom. a Upoznali su se na kongresu Jehovinih svedoka, i otada redovno vode duge telefonske razgovore. Deni priznaje da su premladi za ozbiljnu vezu. Ali ne vidi ništa loše u tome što samo međusobno razgovaraju.

Mnogim mladima roditelji ne dozvoljavaju da izlaze na formalne sastanke, ali im dozvoljavaju da gaje prijateljstvo sa suprotnim polom kroz česte razgovore i telefonske pozive. Nedužna zabava? Možda. Ali neki roditelji su uznemireni. „Čini se da ovde ima prilično problema s vrlo mladim tinejdžerima koji ’izlaze‘ s drugim mladim tinejdžerima“, piše jedan zabrinuti roditelj. „Oni se ne zabavljaju, ali ipak jedni druge smatraju mladićem i devojkom.“

Drugi mladi neguju veze mladić-devojka putem pisanja pisama. Ta pisma možda nisu ništa više od nedužnih izraza prijateljstva. Često, međutim, dobijaju sve romantičniji prizvuk. Romantična upletenost često može biti posledica onda kad se mladi upuste u dopisivanje s onima koji su poznati po tome što pokazuju slab primer kao hrišćani. Možda se tvrdi da se sa dopisivanjem započelo kao iskrenim pokušajem da se ohrabre takvi.

Razgovaranje ili zabavljanje?

Biblija ne osuđuje razgovaranje ili pisanje pripadnicima suprotnog pola. Od hrišćana se očekuje da ’vole braću‘, a to uključuje vršnjake oba pola (1. Petrova 2:17). Biblija nadalje mladićima govori da se prema mlađim ženama odnose ’kao prema sestrama u potpunoj čistoći‘ (1. Timoteju 5:2). Kad se primenjuje ovo načelo, mladi muškarci i žene mogu se radovati čistim, zdravim vezama — da, prijateljstvima!

Međutim, hrišćanski mladi obično uživaju takva prijateljstva u grupnim okruženjima. Kad, dakle, dvoje mladih izdvaja jedno drugo radi poklanjanja posebne pažnje, ta veza počinje dobijati izgled romanse, udvaranja. Da li je to neminovno isto što i zabavljanje? Većina mladih verovatno će reći da nije. Međutim, tinejdžeri ne znaju uvek sasvim tačno šta odrasli podrazumevaju pod zabavljanjem.

 Kad je grupa mladih zamoljena da definiše šta je to zabavljanje, više od polovine ih je reklo da to znači ’izlaziti s osobom suprotnog pola‘. Neki su čak rekli da to znači ’bolje nekoga upoznati‘. Neformalno istraživanje izvršeno među grupom hrišćanskih mladih dalo je slične rezultate. Jedan 13-godišnjak je rekao: „Zabavljanje je kad izvedeš devojku u bioskop i ostanete van kuće do kasno u noć, a zatim je otpratiš kući.“

Jedan engleski rečnik definiše reč „zabavljanje“ kao „društveni sastanak dveju osoba suprotnog pola“. Zar to ne bi moglo uključivati i redovne razgovore s nekim? A kako je s takvim razgovorima, ili društvenim sastancima, preko telefona? Mladić po imenu Ivan kaže: „To jeste oblik zabavljanja, naročito ako imate unapred dogovoreni dan i vreme da pozovete tu osobu i ako se razgovor okreće oko ličnih stvari.“

Knjiga The Family Handbook of Adolescence zapaža: „Kontakt između mladića i devojke... često se održava putem poruka, pisama i telefona. Svaka od tih vrsta komunikacije ceni se [među mladima] jer omogućava bliskost na daljinu.“ Čak i tako, kao što je i s bilo kojim oblikom zabavljanja, može se razviti ozbiljna vezanost. Kad se, na primer, mlad čovek po imenu Džek počeo interesovati za neku mladu ženu kao mogućeg bračnog druga, mnogo vremena je provodio u razgovoru s njom preko telefona. „Osoba se može upoznati preko telefona“, kaže Džek. „Preko telefona možete saopštiti misli pa čak i osećanja.“ Džek i njegova devojka su se venčali. Mnogi parovi zbog udaljenosti najveći deo svog zabavljanja obavljaju preko telefona i pisama!

Pitanje, dakle, nije da li kažeš da neki par samo razgovara, viđa se ili se zabavlja, nego kakvu vrstu odnosa oni gaje. A kad mladić i devojka izdvajaju jedno drugo, to u najmanju ruku može izgledati kao romansa u pupoljku. A često to nije samo naizgled. Kao što objašnjava pisac za tinejdžere Džejn Rinsler (Jane Rinzler) u svojoj knjizi Teens Speak Out: „Ako se dvoje ljudi jedno drugome dopadaju... počeće da se viđaju. Verovatno će to započeti razgovaranjem preko telefona, možda jedanput, a možda i nekoliko puta.“

Opasnosti ranog zabavljanja

Ali, može biti u redu da dvoje započnu romantičnu vezu ukoliko su u  položaju da razmišljaju o braku. Međutim, malo je tinejdžerskih parova koji razmišljaju o tome da se venčaju. Prema knjizi Adolescent Development, od Barbare (Barbara) i Filipa Njumena (Philip Newman), tinejdžersko zabavljanje često služi samo kao „oblik rekreacije“, način da se ’postigne status‘ među drugim mladima i način da se ’nešto sazna o suprotnom polu‘.

Međutim, što se tiče hrišćana, brak je svet, častan (Jevrejima 13:4). Udvaranje u bilo kom obliku prema tome je ozbiljna stvar — a ne neka igra. A kad je neko premlad za brak, bliska veza s pripadnikom suprotnog pola može lako završiti u ogorčenosti i boli. Biblija to ovako izražava: „Hoće li ko vatru u nedra metnuti a da mu se haljine ne upale?“ (Poslovice 6:27).

Kad je Marija imala 13 godina, počela je eksperimentisati sa sastancima preko telefona. Neko vreme to je bilo zabavno. Ali, pošto nije bila dovoljno stara za udaju, takvi sastanci samo su je ostavili razočaranom i frustriranom. „Dugo nadanje mori srce“, kaže se u Pričama Solomunovim 13:12 (Daničić-Karadžić). Takođe se morala suočiti s pritiskom da za te njene sastanke ne saznaju roditelji. „Svaki put kad bi zazvonio telefon bojala sam se da neko drugi ne podigne slušalicu — naročito moja majka. Bilo je neprijatno kad je upitala: ’Ko je?‘ i spustila slušalicu jer nije bilo odgovora.“

Čak i pisanje pisama ima svoje rizike. Šarlin je, na primer, razvila snažna osećanja prema nekom neverniku. Ona priznaje: „Počela sam mu pisati i postali smo više nego samo prijatelji. On je alkoholičar, ali trudim se koliko god mogu da mu pomognem. Smatrate li da postoji bilo kakva nada da ga navedem da manje pije?“ Međutim, Šarlinini pokušaji da igra savetnika alkoholičaru nerazboriti su i verovatno neće biti uspešni. To bi se za nju lako moglo završiti katastrofalnim brakom b (2. Korinćanima 6:14).

Čuvaj se sposobnošću razmišljanja

Dobar savet daje se u Poslovicama 2:10, 11: „Jer će mudrost ući u srce tvoje, i znanje će duši tvojoj omileti. Razboritost [„sposobnost razmišljanja“, NW] će paziti na te i razum [„razbor“, NW] će te čuvati.“ Mladi ljudi često dozvoljavaju svojim osećanjima da upravljaju njihovim odlukama. Ali korišćenjem sposobnosti razmišljanja i razboritosti možeš mnogo učiniti da ’ukloniš žalost od srca svoga i zlo od tela svoga‘ (Propovednik 12:2).

Razboritost ti pomaže da uvidiš da si u ’cvetu mladosti‘, vremenu kad su seksualna osećanja i romantične emocije jaki (1. Korinćanima 7:36, NW). Blisko druženje s nekim pripadnikom suprotnog pola — bilo to lično, telefonom ili čak pismom — često raspiruje plamen strasti. Zašto, dakle, posebnu pažnju poklanjati nekome zasebno? Istina, možda želiš naučiti kako da se ophodiš prema suprotnom polu. Ali obično to možeš tako da se raduješ druženju sa suprotnim polom u okviru  grupe. Čak i tada izbegavaj da se ograničiš na mali krug prijatelja. „Širite“ se u svom druženju (2. Korinćanima 6:13). Time ćeš na najmanju moguću meru svesti verovatnoću da se razvije romantična veza.

Znači li to da nikad ne smeš telefonski razgovarati s nekim pripadnikom suprotnog pola ili da mu pišeš? Ne. Opasnost leži u razvijanju emocionalne privrženosti jednoj osobi. Ali pazi da nekoga ne povrediš ili da sam ne budeš povređen. I ako se uprkos najboljim namerama počnu razvijati romantična osećanja, možda ćeš morati da se povučeš iz tog prijateljstva.

Moglo bi takođe biti od pomoći da porazgovaraš o tome s nekom odraslom osobom u koju imaš poverenja, kao što je jedan od tvojih roditelja (Poslovice 23:26). U početku ćeš se možda osećati nesigurno ili neprijatno dok otkrivaš svoja osećanja. Ali tvoji roditelji možda razumeju tvoja osećanja bolje nego što misliš.

Možda će proteći godine pre nego što budeš spreman da razviješ romantična osećanja prema nekom pripadniku suprotnog pola. U međuvremenu se možeš, pokazivanjem opreza i nesebičnog zanimanja za druge, radovati uravnoteženim kontaktima sa suprotnim polom.

[Fusnote]

[Slike na 24. strani]

Može li se telefonski razgovor smatrati sastankom?