Kako su neki naučili da savladaju negativne emocije

SVAKO povremeno ima negativne emocije. Zbog ozbiljnih problema, kao što su ozbiljna bolest, poodmakle godine ili smrt u porodici, neki mogu imati duboko ukorenjene negativne emocije koje mogu nepovoljno uticati na njihov život.

Međutim, i među takvima ima onih koji su naučili da svoje emocije dovedu pod kontrolu kako bi mogli uspešno i dalje obavljati svoje svakodnevne poslove. Slede primeri takvih osoba, koje je časopis Probudite se! intervjuisao.

Džanis se leči od bolesti koja utiče na njene emocije. Ali, ona kaže: „Utvrdila sam da je najefikasniji način za izlaženje na kraj s emocijama da ih dovedem pod kontrolu. To činim tako što obavljam nešto za druge, na primer nešto ispečem ili sašijem. Takođe se posebno trudim da razmišljam o prijatnim uspomenama i budućim događajima kojima se radujem. Moja bolest mi sve to otežava. Ponekad bi bilo lakše odustati i osećati se loše. Ali dobri rezultati vredni su truda.“

Nakon 45 godina braka, Etel je izgubila muža. Iako još nije premostila razdoblje žalosti, Etel uspeva da kontroliše svoje emocije. Ona objašnjava: „Stalno sam zaposlena time što nešto radim za druge. Na primer, uživam u tome da poučavam druge o Božjim namerama opisanim u Bibliji. Jedna mlada žena bila je toliko srećna zbog dobrih stvari koje je učila da mi je njena zahvalnost pomogla da budem radosnija. Dok se koncentrišem na pozitivne stvari u Bibliji kako bih poučila druge, to mi pomaže da iz glave izbacim negativne misli. Isto tako, mlađe žene dolaze k meni po pomoć zbog različitih problema, pa mi razgovor o pozitivnim stvarima koje bi mogle učiniti u svom životu pomaže da savladam negativne emocije.“

Artur je mnogo godina vodio zaposlen, aktivan život. Zatim je, zbog ozbiljne bolesti, morao da napusti svetovni posao i da ograniči svu aktivnost izvan svog doma. Mnoge mesece Artur se osećao beskorisnim i bio je depresivan. Kako se  nosio s tim osećanjima? „Prestao sam da stalno razmišljam o onome što više ne mogu učiniti. Umesto toga, skoncentrisao sam se na ono što bih mogao učiniti da pomognem drugim ljudima da se poboljšaju i da ih ohrabrim kad su depresivni. Pošto sam vezan za kuću, puno koristim telefon. Kako sam postajao zaposlen time da pomažem drugima i hrabrim ih, imao sam malo vremena da sam sebe sažaljevam.“

Nakon serije kriza, uključujući i smrt njenog supruga, Nita je razume se doživljavala jaku tugu i depresiju. S vremenom je naučila da kontroliše svoja osećanja: „Kad me obuzme osećanje tuge, tražim konstruktivan izlaz. Prisilim se pa odem u šetnju, nazovem neku dragu prijateljicu, slušam muziku ili činim bilo šta za šta iz iskustva znam da će mi olakšati depresiju. Pokušavam da samilosno postupam sa sobom, kao što bih postupala s nekim dobrim prijateljem.“

Meri je 32 godine imala ozbiljne zdravstvene probleme. Vezana za invalidska kolica, ona napušta svoj dom samo kad odlazi kod lekara. Kako Meri uspeva da je ne obuzme obeshrabrenje? Ona objašnjava: „Suprug mi pruža veliku podršku. Isto tako, često čitam štivo koje izgrađuje. Redovno nazivam svoje prijatelje, i često ih i pozovem k sebi. Radujem se tim posetama i ne koristim te prilike da se žalim ili samosažaljevam. Ne trošim vreme razmišljajući o negativnim stvarima u svom životu, jer imam toliko pozitivnih stvari koje su za moje dobro.“

Margaret je po prirodi realna. „Kad negativna osećanja izbiju na površinu“, kaže ona, „tražim društvo nekoga ko pozitivno razmišlja — ne nekog idealiste — nego nekoga ko me dobro poznaje i koji će me podsetiti na moje uspehe i ohrabriti me.“

Roza Meri je imala pet velikih operacija tokom godina i ona i suprug imali su sedam smrtnih slučajeva u svojim porodicama u poslednjih godinu i po. Svakako, težina svega toga prouzrokovala je negativne emocije. Međutim, oni ne razmišljaju neprestano o tome. Pošto su Jehovini svedoci, održava ih pozitivna i utešna nada koju pruža Biblija o pravednom novom svetu koji je nadohvat ruke, u kome će Bog „otrti svaku suzu od očiju njihovih, i smrti neće više biti, ni žalosti, ni vike, ni bolesti neće više biti“. Čak će i mrtvi uskrsnuti, jer kako je Isus rekao: „Ide čas u koji će svi koji su u grobovima ču[ti] glas sina Božjega i izlaziće iz njih“ (Otkrivenje 21:4; Jovan 5:28, 29).

[Slika na 9. strani]

Džanis kontroliše svoje emocije tako što obavlja nešto za druge, razmišlja o prijatnim uspomenama i raduje se budućim događajima