Nijagarini vodopadi — večni dragulj Amerikâ

Od dopisnika Probudite se! iz Kanade

„JEDNA od najčudesnijih, najlepših i najveličanstvenijih scena koju su sile prirode ikada konstruisale!“, uskliknuo je lord Daferin, generalni guverner Kanade, u govoru Onterijskom društvu umetnika u Torontu. Godina je bila 1878. a on je podupirao formiranje javnog parka koji bi zaštitio i očuvao „strahopoštovanja vredne karakteristike“ Nijagarinih vodopada.

Uzvišenost tog veličanstvenog čuda prirode gotovo se ne može opisati. Kako je to samo divan prizor! Ljudi sa svih krajeva sveta privučeni su da vide taj večni dragulj Amerike.

Iz istorije saznajemo da su Evropljani prvi put saznali za taj „grom vodâ“, Nijagarinih vodopada, pre više od tri veka. Godine 1644, Le Sjer Žandron (Le Sieur Gendron), francuski lekar, direktno je spomenuo taj spektakl u pismima koja je slao prijateljima u Francusku. Kasnije su misionari, trgovci i istraživači pothranjivali interes i maštu drugih svojim izveštajima o velikom gromovitom vodopadu između jezera Iri i jezera Onterio.

Nijagarini vodopadi u stvari se sastoje od dva vodopada koji se nalaze na granici između Kanade i Sjedinjenih Američkih Država. Horsšu Folz su na kanadskoj strani, a Amerikan Folz su na strani Sjedinjenih Američkih Država. Da bi videli taj slavni dragulj Amerike, rani putnici morali su da se probijaju kroz močvarne jarke i po vrletnim indijanskim stazama uklesanim u strmom kamenitom kanjonu, koji je izdubila reka tokom milenijumâ.

Iskrena briga

Zatim su došli preduzimači promovišući gomilu turističkih atrakcija. Nekontrolisani komercijalizam oko takvog spektakularnog čuda prirode smetao je mnogima. Želeli su preduzeti korake kako bi sačuvali taj večni dragulj Nijagare. Pejzažista F. E. Čerč (F. E. Church) smatrao je da je komercijalizam smetnja i zato mu ne treba izraziti dobrodošlicu. Jedan posetilac se 1847. žalio: „Okolina tog velikog čuda preplavljena je svim mogućim odvratnostima i lošim ukusom što niču kao pečurke.“

 Godine 1832, E. T. Kuk (E. T. Coke) bio je podstaknut da napiše: „Šteta je što takvo područje nije sačuvano kao sveto in perpetuum; što šumskim stablima nije dozvoljeno da se razbujaju u svoj svojoj divljoj i primitivnoj lepoti oko mesta gde će čovekova dela uvek izgledati ništavna.“ Ljudi koji zapažaju predvideli su da bi komercijalizam mogao pustiti korenje i razoriti divan prirodan pejzaž koji je okružio ovo čudo Jehovinog stvaranja.

Danas, zbog nastojanjâ lorda Daferina i drugih dalekovidnih pojedinaca, divni parkovi ukrašavaju obe strane reke Nijagare od slapova niz reku sve dole do Verlpul Repidsa. Slikovita lepota tog čuda stvaranja  zaštićena je od ružnog komercijalizma. Turističke atrakcije locirane su zato podalje od vodopada na ulicama pograničnih gradova. Novija briga zaštitnika okoline jeste mogućnost da ovaj dragulj Amerike zbog neumorne erozije bude osuđen na opskurnost. (Vidi okvir o eroziji.)

Istraživanje večnog dragulja

Otkrili smo da se to spektakularno čudo prirode može istražiti i razgledati iz svih mogućih uglova bez smetnje. Na primer, uzbudljiv pogled iz ptičje perspektive na vodopade s jednog od visokih posmatračkih tornjeva ili iz helikoptera koji lebdi tačno iznad njih zaustavlja dah. Ili privlačnija može biti prijatna šetnja ili vožnja duž Nijagara Parkveja. Verlpul Repids samo su na maloj udaljenosti nizvodno od vodopada i sigurno ih je vredno posetiti.

Silazak niz klisuru i kroz tunele odvešće nas „iza scene“ pod slapove. Odavde izvirujemo kroz vodeni veo koji Horsšu Folz čini tako atraktivnim i slavnim. Grmljavina vodopada je zaglušujuća. Za hrabre i odvažne, pogled s palube jednog od turističkih brodova koji redovno plove protiv nemirnih voda neposredno pred slapovima nezaboravan je. Dok se voda uz grmljavinu ruši u reku, podiže se izmaglica, stvarajući divnu izložbu dugâ. Sa svakim novim nizom kapljicâ formiraju se nove duge. S ovog povoljnog mesta sada možemo okusiti vodu i osetiti vodenu izmaglicu kako pada po našoj zaštitnoj odeći.

U brošuri o Nijagarinim parkovima navodi se: „Videti Nijagarine vodopade znači biti potpuno budan u zemlji snova.“ Dakle, nećemo hteti da propustimo noćno osvetljenje slapova različitim kombinacijama svetala jakih boja. Godine 1860, kad je Princ od Velsa prvi put video osvetljene vodopade, Nikolas A. Vudz (Nicholas A. Woods), reporter za londonski The Times, opisao je veličanstvenost te izložbe sledećim rečima: „U jednom trenutku izgledalo je da se cela masa vode, blistavo živopisna i kao užarena u intenzivnom svetlu, pretvorila u rastaljeno srebro. Svetlo iza vodopada zasjalo je  takvom sjajnom blistavošću da su vode neposredno ispred svetla izgledale kao čaršav od kristalnog stakla, kaskada od dijamanata, u kojoj svaka kapljica i mlaz poskakuje i blista i širi blještavilo nad celom scenom, kao fosforna reka.“

Zimska zemlja čuda

Vlaga koju mirišemo i osećamo u letnjem vazduhu podiže se sa vodopada i doprinosi svežem i zdravom izgledu cveća, grmlja i stabala koja okružuju slapove. Ali, zimi se ta ista magla, koju nose preovladavajući povetarci, smrzava i pokriva ledom stabla i biljke uz reku. Oni svetlucaju i blistaju u svom prozirnom ledenom oklopu. Kad je sunčan dan, stapaju se sa pejzažem prekrivenim snegom oblikujući sjaj vodopada u blistavoj, razigranoj izložbi sunčevog svetla koje se reflektuje.

Zima takođe donosi velike sante leda u usku klisuru reke Nijagare. Proteklih godina klisura se znala začepiti santama leda iz jezera Iri. Led bi se razbio na jezeru i plovio dole rekom Nijagarom i na spektakularan način preko vodopada da bi se konačno nagomilao u uskoj klisuri. To nakupljanje santi leda stvaralo je ledene i snežne bregove sve dok se nisu formirali ledeni mostovi koji su potpuno premostili reku. Poslednjih godina na mestu gde reka Nijagara ističi iz jezera Iri postavljene su barijere od čeličnih kablova i trupaca kako bi se sprečili opasni ledeni čepovi.

Nijagarino poluostrvo

Vodopade nadopunjuje plodno Nijagarino poluostrvo, uzan komad zemlje između jezera Onterio, jezera Iri i Nijagarine strmine. Spoj zaklanjajuće okoline i jezerâ stvara mikroklimu jedinstvenu za to poluostrvo.

Vazdušne struje cirkulišu između obronaka brda i jezera, ublažavajući klimu i zimi i leti. Voćnjaci slasnih jabuka, trešanja, krušaka, šljiva i bresaka i vinogradi različitih vrsta grožđa uspevaju na ovom zaštićenom, živopisnom poluostrvu. Vinarije i fabrike voćnih sokova, smeštene u dražesnim malim gradovima, prerađuju plodove vinove loze i doprinose osobenosti ove regije u Onteriju. Sve ovo čini obilazak kroz prirodu prijatnim, naročito tokom periodâ prolećnog cvetanja i jesenje žetve.

Dragulj u svako doba godine

Ovaj čuveni dragulj Amerike veličanstven je dar od Boga. (Uporedi Psalam 115:16.) On oduševljava sve koji naslađuju svoje oči na njemu.

Posetioci mogu doći u bilo koje doba godine i čuditi se raznolikosti umetničkih tvorevina u ovom Jehovinom delu stvaranja. Mogu namirisati osvežavajuću aromu prolećnih cvetova voćnjakâ, probati razno ukusno voće i videti profinjen dodir našeg Stvoritelja u bogatim, treperavim bojama velikog broja letnjeg cveća, dobro zalivenog moćnim slapovima. Ili mogu videti sjajne jesenje boje crvenog javora među zlatnim i narandžastim bojama mnogih drugih stabala poreklom iz južnog Onterija.

Drugi će uživati u sjaju Nijagarinih vodopada zimi, kad se ledeni i snežni bregovi nakupljaju ispod vodopada, a stabla i grmlje budu ukrašeni čistim, belim snegom ili oklopljeni ledom, svetlucajući kao lep kristal na zimskom suncu.

Nijagarino poluostrvo i spektakularni vodopadi otkrivaju najprijatnije i najkorisnije aspekte četiri godišnja doba i produbljuju našu zahvalnost Jehovi, koji je obećao pre mnogo milenijuma: „Dok zemlja traje neće više nestajati ni setve ni žetve, ni studeni ni vrućine, ni leta ni zime, ni dana ni noći“ (Postanje 8:22).

[Okvir na 16. strani]

Erozija vodopada — Kako se kontroliše?

Kako vreme prolazi tako erozija osuđuje vodopade na nepostojanje. Poslednjih godina erozija se minimalizuje na stopu od 8 centimetara godišnje za Horsšu Folz, i samo 2,5 centimetra godišnje za Amerikan Folz. To se vrši na dva glavna načina: (1) produbljivanjem korita reke i usmeravanjem toka vode dalje od centralnog kanala i (2) skretanjem velikih količina vode na hidroelektrične generatore, čime se smanjuje volumen vode koja se preliva preko vodopada. To kontroliše brana koja se nalazi uzvodno, a sastoji se od 18 zasunskih brana. Sada se puni tok vode pušta preko vodopada samo za vreme glavne turističke sezone.

Računa se da su Horsšu Folz visoki oko 53 metra i široki oko 792 metra. Amerikan Folz preko reke visoki su 55 metara i široki 305 metara. Sveukupan neregulisani volumen vode koja se preliva preko oba vodopada procenjuje se na oko 7,6 miliona litara u sekundi.

[Okvir/Slika na 18. strani]

Funambulisti i akrobate

Dva najslavnija funambulista, ili hodača po nategnutoj žici, koji su bezbroj puta prešli klisuru reke Nijagare bili su Blondin i Farini.

Blondinova najspektakularnija akrobacija uključivala je šporet načinjen od metalnih ploča koji je poneo na uže, spustio ga, zapalio vatru i ispekao omlet. Izrezao je omlet na male delove, koje je spustio putnicima na palubi turističkog broda Maid of the mist, koji se nalazio daleko ispod njega.

Farini je, da ne bi bio nadmašen, na uže poneo mašinu za pranje veša, spustio je, kofom izvukao vodu iz reke i oprao nekoliko damskih maramica. Kad je pranje veša bilo završeno, okačio ga je da se osuši na vertikalnim i horizontalnim delovima mašine i vratio se dok su maramice lepršale na povetarcu.

Akrobate su izazivale Horsšu Folz zatvarajući se u burad, lopte i druge sanduke u kojima bi se spustili niz vodopade. Dok su neki preživeli sa povredama, mnogi su umrli od gušenja, utapanja ili razbijanja o stene u podnožju vodopada. Te akrobacije više nisu dozvoljene.

[Izvor]

H. Armstrong Roberts

 [Slike na 17. strani]

Gromoglasan prizor Horsšu Folz, kad se doživi sa turističkog broda (u prvom planu), nezaboravan je

Amerikan Folz (dole) i Horsšu Folz (gore) u svoj svojoj lepoti od koje zastaje dah

Blistava glazura od leda i snega okružuje vodopade zimi

[Izvor]

Niagara Parks Commission

Slika Frederika Čerča (Frederic Church) iz 1857. na kojoj je uhvatio dugu

[Izvor]

Frederic Edwin Church: NIAGARA/Corcoran Gallery of Art, Museum Purchase, 76.15