Pismo majci i ocu

KOLIKO su važni dobri roditelji? Sledeće pismo odraslog sina majci i ocu prikazuje njihovu vrednost:

„Dragi mama i tata:

Prošlo je više od 16 godina otkako sam otišao od kuće, zato vam može izgledati malo čudno što sada dobijate ovakvo pismo. Ali, nakon mnogo razmišljanja osećao sam neophodnim da napišem ovo. Godinama ranije, kad sam otišao od vaše kuće, od vas sam uzeo mnogo stvari za koje nikada nisam tražio dozvolu da ih uzmem. Možda čak niste ni primetili da ih nema. U stvari, tako sam ih neopaženo poneo sa sobom da nisam primetio da ih imam sve do nekoliko godina kasnije. Složio sam ih po ovom redu:

Ljubav prema onome što je ispravno: O, kako me je to štitilo!

Ljubav prema ljudima: Veličine, oblici i boje se ne računaju. Važno je samo ono što je unutra.

Poštenje: Ono što je moje, moje je, poželjno je da se podeli sa drugima. Ono što je tuđe ne diraj.

Odlučnost: U mojim najtežim vremenima to me izvuklo.

Strpljenje: Bili ste tako blagi i ljubazni i strpljivi sa mnom. Nikada niste digli ruke od mene.

Disciplina: Nikada niste bili prestrogi ni preblagi. Ali to tada nisam znao. Hoćete li mi oprostiti?

Sloboda: Sloboda od boli s kojom raste tako mnogo druge dece — boli koju nanose roditelji koji fizički, mentalno i emocionalno zlostavljaju decu. Na umu nikada niste imali ništa drugo nego ono što je najbolje za mene, i štitili ste me od zla. Nikada neću zaboraviti šta ste učinili za mene.

Ljubav prema jednostavnim stvarima: Planine, reke, plavo nebo, planinarenje, kampovanje. Učinili ste život tako zabavnim. Nijedni drugi roditelji nikada ne bi mogli više učiniti. A izgledalo je kao da vam to nikada uopšte nije bilo teško.

Oprez: Nemoj biti prebrz da veruješ svemu što čuješ. Ali kad tome veruješ, prioni uz to, bez obzira šta je.

Istina iz Božje reči: Najvažnije od svega. To je moje nasledstvo. Nikakav novac, brodovi, kuće ili posedi ne mogu se uporediti s tim. Daće mi ono što je najvažnije — večni život.

Teško je odrediti vrednost gornjim stvarima. One nemaju cenu. Toliko sam ih upotrebljavao. I želim nastaviti da ih upotrebljavam ako ne treba da ih vratim. Nadam se, ako nemate ništa protiv, da ću nastaviti da ih dajem svojim mladim sinovima. Znam da će te stvari koristiti mojim sinovima kao što su koristile meni. I pobrinuću se da uvek znaju odakle sam ih dobio — od dede i bake.

Vaš sin,“

(Ime izostavljeno na zahtev.)