Drvo za ogrev — da li će potpuno izgoreti?

Od dopisnika Probudite se! iz Nigerije

SUNCE zalazi i boji afričko nebo u crveno. Sampa kuva pirinač za svog muža i decu. Uzima vodu iz vedra i izliva je u čađav aluminijumski lonac. Pod loncem pucketa lagana vatrica, naložena na tri tanke grančice.

Pored nje se nalazi još drva, nabacanih na gomilu. Sampa ih kupuje od ljudi koji ih dovoze iz planina. Drvo je preko potrebno. Bez drva nema vatre. Bez vatre ne možeš skuvati pirinač.

Sampin najstariji sin kaže: „Kad nemamo drva, ne jedemo.“ Pokazuje na domove bogatih na brežuljku. „U tim kućama postoji struja. Tamo postoje peći koje rade na struju i peći koje rade na plin.“ Okreće se prema vatri, sleže ramenima i kaže: „Mi koristimo drva.“

Što se toga tiče, Sampina porodica nije usamljena. U zemljama u razvoju od 4 stanovnika, 3 zavise od drva kao njihovog jedinog izvora goriva za kuvanje i grejanje. Ali, postoji krajnje ozbiljna nestašica drva.

Prema FAO (UN Food and Agriculture Organization) obim krize nedostatka drva za ogrev zaista je veliki. Oko milijardu ljudi u zemljama u razvoju suočava se s nestašicom drva za ogrev. Ako se ovakav sadašnji trend nastavi, taj bi se broj do kraja veka lako mogao udvostručiti. Predstavnik FAO je izjavio: „Mala je korist obezbediti hranu za gladne u svetu ako im nedostaje sredstava kojima bi je skuvali.“

Zašto nestašica

Još od najranijih vremena, čovečanstvo je drvo upotrebljavalo za ogrev. Razlog? Drvo je tako pogodno. Nije potrebna skupa oprema ili komplikovana tehnologija da bi se sakupilo. Ukoliko se ne iskorišćava prekomerno, snabdevanje se može podržavati uzgajanjem novih stabala. Kuvanje i grejanje na drva ne zahteva štednjake i peći. A u idealnom pogledu, drvo je besplatno i dostupno koliko i najbliže stablo. Tek su se u poslednja dva veka bogatije svetske nacije opredelile za druga goriva, kao što su plin, ugalj i nafta. Ostatak sveta ostao je na drvetu.

 Neki stručnjaci kažu da je srž današnjeg problema drastičan rast stanovništva. Kako raste broj ljudi, šume se seku da bi se proširila naselja, povećala poljoprivreda i osigurala drvena građa, kao i gorivo za industriju. Rapidno krčenje šuma javlja se u razvoju gotovo svake zemlje. Severna Amerika i Evropa prošle su kroz takvu fazu.

Ali današnje stanovništvo raste u alarmantnim stopama. Na ovoj planeti već ima oko pet i po milijardi ljudi. U nacijama u razvoju, stanovništvo se svakih 20 do 30 godina podvostručuje. Kako se povećava broj ljudi, povećava se i potreba za drvom. To je kao da je stanovništvo postalo gigantska zver koja jede šume, s nezasitnim apetitom, zver koja svakog dana postaje sve veća i gladnija. Tako se zaliha drva za ogrev istroši pre nego što se može zameniti. Prema FAO, već preko sto miliona ljudi u 26 zemalja nije u mogućnosti da nabavi dovoljno drva za ogrev kako bi se pobrinulo za svoje najosnovnije potrebe.

Ipak nisu svi koji žive u zemljama s akutnom nestašicom jednako pogođeni. Oni koji sebi to mogu dozvoliti, jednostavno se preorijentišu na druga goriva, kao što su petrolej ili plin u bocama. Kriza drva za ogrev je kriza siromašnih, čiji se broj povećava.

Delovanje na ljude

Poslednjih godina cena drva je porasla dva, tri, a u nekim mestima i četiri puta. Danas cena drva nastavlja da raste dok područja oko gradova bivaju ogoljena. Mnogi gradovi u Aziji i Africi sada su okruženi područjima u kojima su šume skoro potpuno iskrčene. Neki gradovi moraju dovoziti drva iz područja udaljenih preko 160 km.

Rastuća cena povećava teret onih koji su već očajnički siromašni. Studije su pokazale da u delovima Centralne Amerike i Zapadne Afrike, porodice radnika moraju i do 30% svih svojih prihoda dati za drva za ogrev. Za sve ostalo — hranu, odeću, kućne troškove, prevoz, obrazovanje — mora se skrpiti od onoga što ostane. Za njih je istinita izreka: „Ono što ide pod lonac košta više od onoga što ide u lonac.“

Kako izlaze na kraj? Tamo gde nema dovoljno drva ili je skupo, ljudi smanjuju broj svojih toplih jela. Kupuju jeftiniju hranu, ili kupuju manje hrane, što rezultira neuravnoteženijim načinom ishrane. Takođe manje kuvaju hranu. Bacili i paraziti se ne unište, a telo apsorbuje manje hranjivih sastojaka. Ne uspevaju da prokuvaju vodu za piće. Počiste sve što može goreti.

Milioni ljudi okrenuli su se niskokvalitetnim gorivima, kao što su slama, suve stabljike ili suve životinjske balege. Tamo gde je drvo skupo, a balega (đubrivo) nije, čini se ekonomski razumnije balegu staviti na vatru nego na polje. Često ne postoji izbor. Ali, cena je da se zemljištu uskraćuju vredne organske materije. S vremenom zemljište gubi plodnost i suši se.

Iako oni koji žive u poljoprivrednim područjima obično ne moraju kupovati drvo, nestašica drva uveliko povećava vreme koje se potroši na sakupljanje. U nekim delovima Južne Amerike žene 10% svog dana provedu skupljajući drva. U nekim afričkim zemljama drva koja se sakupe za jedan čitav dan, obezbeđuju opskrbu za samo tri dana. Ponekad porodice odrede jedno dete da bi redovno radilo sakupljajući ogrev.

Prečesto se žrtvuje poljoprivredna okolina da bi se udovoljilo zahtevima grada. Drvo se seče i prodaje brže nego što raste. Tako izvori opskrbe nestaju, a porodice se ili sele u gradove ili provode više vremena sakupljajući drva za sebe.

 Tako milioni ljudi troše više vremena i novca kako bi zadovoljili svoje osnovne potrebe za ogrevom. Kakva je alternativa? Za siromašne to znači manje jesti, smrzavati se i živeti noću bez svetla.

Šta se čini

Pre nekoliko godina, ozbiljnost krize drva za ogrev počela je dobijati međunarodnu pažnju. Svetska banka i druge agencije dale su mnogo novca za šumarske projekte. Iako svi ti projekti nisu bili uspešni, mnogo se naučilo. Iskustvo je pokazalo da rešenje krize drva za ogrev ne leži u sađenju više stabala. Jedan problem bio je da ponekad planeri nisu uzimali u obzir osećanja lokalnog stanovništva. Tako su u jednoj zapadnoafričkoj zemlji seljaci uništili sadnice jer su bile zasađene na zemljištu koje je tradicionalno služilo za ispašu.

Još jedna poteškoća bila je to da je ponovno pošumljavanje dugoročna stvar. Može proći i do 25 godina pre nego što stablo bude sposobno da proizvodi drva za ogrev na samoodržavajućoj osnovi. To znači odugovlačenje između ulaganja i dobitka. To takođe znači da se sađenjem ne zadovoljavaju sadašnji zahtevi.

Projekti ponovnog pošumljavanja na putu su u mnogim zemljama. Ali, da li će zadovoljiti buduće potrebe? Šumarski stručnjaci kažu ne. Stabla se seku mnogo brže nego što bivaju zamenjena. Jedna istraživačica sa Worldwatch Instituta piše: „Na nesreću, politička volja i obavezna finansijska sredstva potrebna za razbijanje [začaranog] kruga poduprtog krčenjem šuma u mnogome nedostaju u tropskom Trećem svetu. Trenutno, na svakih deset ogolelih hektara dolazi samo jedan hektar zasađenih stabala. Jaz je daleko veći u Africi gde je odnos iskrčenih stabala prema zasađenima dvadeset devet prema jedan. Zadovoljavanje potreba Trećeg sveta za drvom za ogrev zahtevaće do 2000-te [godine] trinaestorostruki porast tekuće stope sadnje za neindustrijske svrhe.“

Izgledi za budućnost

Danas su mnogi iskreni ljudi aktivno uključeni u pokušaje rešavanja problema nedostatka drva za ogrev. Ipak, njihove procene za budućnost često su pesimistične. Istraživači Zemljinog tla pišu u svojoj knjizi Fuelwood—The Energy Crisis That Won’t Go Away: „Sve takve mere zajedno [za suzbijanje krize drva za ogrev] ne mogu u potpunosti olakšati teret koji će nestašica ogreva i rastuće cene drva nametnuti siromašnima.“ FAO priručnik The Fuelwood Crisis and Population—Africa tvrdi: „Svaka inicijativa [usmerena ka rešavanju problema] imaće malo izgleda za uspeh sve dok porast stanovništva ne bude pod kontrolom.“ Međutim, ista ta publikacija pokazuje da će se porast stanovništva nastaviti „jer su sutrašnji roditelji brojniji od današnjih. Sutrašnji roditelji već su rođeni.“

Nasuprot takvim mračnim predviđanjima, biblijsko proročanstvo jasno pokazuje da Svemoćni Bog za ovu Zemlju smera da učini ništa manje nego potpunu obnovu Raja (Luka 23:43). Složeni problemi koji uključuju drvo za ogrev, stanovništvo i siromaštvo nisu iznad njegove sposobnosti rešavanja (Isaija 65:17-25).

Da li će drvo za ogrev potpuno izgoreti? Ni u kom slučaju! Uskoro će se ispuniti proročanstvo u vezi s našim Stvoriteljem punim ljubavi: „Otvaraš ruku svoju i zadovoljavaš želje svega živoga“ (Psalam 145:16, NW).

[Istaknuti tekst na 14. strani]

’Mala je korist obezbediti hranu ako nedostaju sredstva kojim bi se skuvala‘