Kad se ostrvo vraća
Kad se ostrvo vraća
„NIJEDAN čovek nije ostrvo“, napisao je Džon Done (John Donne), pesnik iz 17. veka. Sasvim tačno; u stvari, čak ni ostrva ne ostaju uvek ostrva. Tipičan primer je drevni ostrvski grad Tir. Aleksandar Veliki ispunio je značajno biblijsko proročanstvo izgradivši nasip do tog ostrva i razorivši njegov ponosni grad. Kroz vekove, nasip se napunio muljem; ostrvo je postalo poluostrvo.
U Francuskoj je ostrvo Mon-Sent-Mišel takođe u opasnosti da izgubi svoj status ostrva. Mon-Sent-Mišel, na granici između dve francuske provincije, Bretanje i Normandije, malo je stenovito brdo sa selom u svom podnožju i opatijom nalik tvrđavi smeštenoj visoko na svom vrhu. Izranjajući kao piramida iz ogromnog, plitkog zaliva koji je pod uticajem plime i oseke, vekovima je privlačio posetioce. Još odonda kad je jedan biskup početkom osmog veka n. e. tvrdio da je tamo video viziju „svetog“ Mihaela, hodočasnici su hrlili prema crkvi, a kasnije i manastiru koji je izgrađen na toj lokaciji. Vreme nije uvek bilo blagonaklono prema ovom mestu. Vekovi koji su prolazili videli su da je bilo spaljeno požarima, opsedano u ratovima, zatvoreno za vreme francuske revolucije, korišćeno kao zatvor i konačno obnovljeno u prošlom veku, kad je dobilo svoj zvonik i šiljak na njegovom krovu.
Dugo je vremena izgledalo da je more najopasniji neprijatelj. Brdo se ponekad nazivalo Sent-Mišel na milosti mora. Vekovima su hodočasnici mogli doći do njega samo pešice, prelazeći s kopna na ostrvo za vreme oseke, oprezno izbegavajući nesiguran živi pesak. Plima koja se brzo dizala predstavljala je još jednu opasnost — ljudi su znali govoriti da je plima mogla pojuriti brzinom konja u galopu!
Ipak, pokazalo se da je najveći neprijatelj Mon-Sent-Mišela zemlja, a ne more. U 1870-im, izgrađen je nasip dug 900 metara koji je konačno povezao ostrvo s kontinentom. Od tog vremena, talasi plime više ne čiste zaliv kao što su to pre radili, i oko Brda se nagomilava pesak. Danas samo najviši plimni talasi zagrle kamene ostrvske bedeme. Radi se mnogo toga da bi se neutralizovao ovaj fenomen kako slavno Brdo ne bi završilo kao poluostrvo poput Tira — ili kao obično izbijanje granita na ogromnoj, suvoj plaži.