„Odgovor na moju molitvu“

Reakcija čitalaca na seriju o alkoholizmu

TO JE izraz koji smo čuli od čitalaca širom sveta: „Jehova je odgovorio na moje molitve.“ Tim su se rečima čitaoci osvrnuli na seriju članaka koja se pojavila u našem izdanju od 22. maja 1992. (engl.) naslovljenom s „Pomoć za alkoholičare i njihove porodice“.

Ti na Bibliji temeljeni članci pokazali su kako alkoholizam može progutati cele porodice. Bračni partneri i deca često se pridružuju alkoholičaru u poricanju da on zaista ima problem s pijenjem. Oni i drugi možda koriste neefikasne metode pokušavajući da promene alkoholičara — ali mogu uspeti samo da produže njegovu sklonost. Zato članovi porodice moraju razumeti prirodu alkoholizma, pa su bili dani specifični saveti da im se pomogne da razbiju razarajući stisak alkoholizma. Informacije su takođe bile upravljene odrasloj deci alkoholičara da bi im pomogle da prepoznaju — i izleče — svoje emocionalne rane. Zato nije nikakvo čudo što su ti članci izazvali snažnu reakciju naših čitalaca.

Jedna žena je pisala: „Kad sam videla naslovnu stranu, obuhvatila me jeza. Poslednju godinu i po bila sam veoma bolesna. U decembru sam počela dobijati žestoke napade panike i opšte depresije. Odgojio me otac alkoholičar, ali sam osećala da je glupo da se osvrćem na prošlost. Kad sam primila vaš časopis, čitala sam ga i čitala, iznova i opet iznova. Prvi put sam razumela samu sebe.“

Desetine čitalaca izrazili su ista osećanja. Jedna 16-godišnjakinja čiji je otac alkoholičar nazvala je članke početkom svog procesa ozdravljivanja. Jedna druga čitateljka je rekla: „Probudite se! čitam još od 1969, i nikada informacije nisu tako duboko uticale na mene. Nakon što sam se godinama osećala kao promašen slučaj, osećala sam da sam izneverila čak i Jehovu. Šta nije bilo u redu samnom? Udala sam se u istu vrstu bola i sramote za koju sam mislila da sam je napustila i rodila petoro dece u alkoholičarskoj okolini. Nisam mogla da im pružim emocionalnu bezbednost koja im je bila potrebna. Probudite se! od 22. maja pružio mi je izlaz! Hvala Jehovi što mi je pomogao da razumem svoj hendikep.“

Ne iznenađuje što su mnogim čitaocima članci duhovno pomogli. „Već dugo vremena patim zbog svoje nesposobnosti da primenim biblijska načela“, priznaje jedna žena iz Japana. „Molila sam se Bogu da mi pomogne da promenim ličnost. Nakon nekoliko dana, primila sam ovaj časopis. Naučio me razlozima mog ponašanja i dao mi hrabrost da pokušam srediti stvari.“

Članci su nekim čitaocima pomogli da razbiju zid poricanja. „Ja sam takođe žrtva oca alkoholičara“, kaže jedna kanađanka. „Ali tek nakon čitanja vaših članaka sinulo mi je u glavi u čemu je moj problem. Odrasla sam poričući da je ikada postojao problem u kući. Danas sam preduzela korak ka izlečenju tako što sam razgovarala s jednom zrelom hrišćanskom sestrom. Zapanjila sam se kad sam čula da je i njen otac bio alkoholičar.“

 Drugima je materijal rasterao osećanja izdvojenosti. „Pročitati te časopise za mene je bilo terapijski“, rekla je jedna čitateljka, „jer sada osećam da postoje moja hrišćanska braća i sestre koji dele moja osećanja i koji me razumeju.“

Mnogim čitaocima potekle su suze dok su čitali članke. „Čim sam videla naslov, počela sam plakati“, rekla je jedna žena. „Moj otac je bio alkoholičar, kao i moj muž. Nisam shvatala kako je veliku ulogu alkoholizam igrao u uništavanju mog detinjstva. Uništio je moj brak, a umalo je uništio i mene. Plačem zato što se tračci svetla prosipaju na pitanja koja sam imala celoga života, kao što su: ’Zašto se osećam tako bezvrednom? Zašto se bojim da imam poverenja? Kakva je to praznina u meni?‘“

Drugi su osećali da su članci odgovorili na druga izjedajuća, pitanja. Jedan mladi čovek iz Finske je rekao: „Razmišljao sam o osećanjima koja su se javljala u meni, kako sam bio nesposoban da bih verovao ljudima ili pokazivao srdačna osećanja.“ „Informacije su bile upravo ono što mi je trebalo“, slaže se jedna žena. „Suhrišćani su nas često hvalili da kao porodica pružamo dobar primer. Čak su nam i naši susedi čestitali na tome. Ipak, pored sveg tog uspeha, mnogo sam puta osećala da, duboko unutra, nešto nije u redu samnom. Povremeno bih se borila s osećanjima krivice i nedostatka samopoštovanja, ali nikada nisam mogla razumeti zašto. Članci su mi pomogli da sagledam mnoge stvari na uravnoteženiji način. Moje rane su počele zaceljivati.“

Odraslu decu roditelja alkoholičara često muče osećaji krivice. Ipak, zapazite šta je pisala jedna čitateljka iz Japana: „Kad bi moj pijani otac premlatio moju majku, pretrpela bih mentalni stres i šok. Obično bih osećala gađenje pa bih čak i povraćala! On bi rekao: ’Ako ostaviš Bibliju ja ću ostaviti piće‘. Međutim, ovaj me članak naučio da alkoholičari pokušavaju da odgovornost za svoje pijenje prebace na druge i da mi ne treba da budemo zavedeni time! Osećala sam se kao da sam bila oslobođena.“ Čitalac iz Brazila je pisao: „Kad god moj otac pije, uvek nas krivi. Mnogo puta osećao sam da je to moja krivica. Članci su mi otvorili oči da vidim da nije bila ni moja ni mamina krivica.“

Hrišćanske starešine pune ljubavi mogu biti značajan izvor pomoći (Isaija 32:2). Članci o alkoholizmu bili su oblikovani da pomognu skupštinskim nadglednicima da efikasno rešavaju takve probleme (Isaija 50:4). Jedna hrišćanka se priseća: „Godinama sam bila na antidepresivima; moj me lekar preklinjao da potražim profesionalni svet. Ali, ne osećam se ugodno govoreći strancu o svojim problemima. Pozvala sam starešine i razgovarajući s njima, zajedno s mojim mužem, mogla sam se osloboditi mnogih svojih strahova, gneva, frustracija i osećaja napuštenosti.“

Često je potrebna profesionalna pomoć da bi se rešili problemi koje je stvorio alkoholizam. Iako članci nisu preporučili nijednu posebnu vrstu terapije, mnogi čitaoci ispričali su svoja lična iskustva. „Moj se suprug uključio u program lečenja alkoholičara“, priča jedna žena. „To je za nas oboje bio tek početak trogodišnje borbe. Započeli smo s intenzivnom sedmičnom terapijom. Nije bilo moguće da sami sebi probijemo put iz takve emocionalne tame.“ Nemica koja radi na klinici za poremećaje zavisnosti dodaje: „Puno hvala za to što ste istakli da su jake osobe one koje se suočavaju s problemima i traže pomoć — a ne one koje zataškavaju ili trivijalizuju stvari. Jasno ste pokazali da osoba ne gubi obraz tražeći lečenje.“

Iako je zadovoljstvo primetiti tako dobru reakciju na članke, dobro nam je poznato da je lečenje emocionalnih ožiljaka alkoholizma dug i često težak proces. Naše molitve su s onima koji se, uz pomoć Jehove Boga, nose s tim ozbiljnim problemima. Jedan čitalac je rekao: „Odrastao sam uz oca alkoholičara. Iako srećno služim Jehovi, emocionalni ožiljci još su očigledni. Uz Jehovinu pomoć ja sam se uveliko oporavio, ali se slažem da će potupno izlečenje nastupiti tek u Jehovinom novom svetu“ (Isaija 65:17).