Pogled na mesta koja nazivamo domom

„Ma gde lutali po svetu tom, nek’ je i skroman, al’ nema mesta kao što je dom“ Džon Hauard Pejn (John Howard Payne).

ŠTA nazivaš domom? Dobro konstruisanu kuću koju su sagradili profesionalni građevinari upotrebljavajući savremene materijale? Ili kuću koju su sagradili njeni vlasnici upotrebljavajući materijale koji se mogu naći u okolini? Bacimo brz pogled na mesta koja ljudi širom sveta nazivaju domom.

Naše prvo stajalište je država Salvador, gde upoznajemo Horhea i njegove roditelje u malom selu Tehistepeke. Dok obilazimo Horheov dom, zapažamo da je pod u stvari golo tlo. Podupirači za krov napravljeni su od trupova stabala koji su postavljeni na zemlju. Zidovi od nepečene cigle oblepljeni su blatom. Crepovi na krovu pružaju se preko zidova da bi omogućili senu i zaštitili zidove od kiše. Međutim, mnogi ljudi u Salvadoru umesto crepa prave krov od duge trave, naslagane do debljine od 15 centimetara.

Neki siromašni seljaci u Kolumbiji žive u približno sličnim domovima. Između ugaonih stubova koji su zabijeni u tlo, rasečeni bambus oblepljen blatom formira zidove. Krov se sastoji od palminih listova koji se polažu na potporne stubove.

U Takvarambu, Urugvaj, neke kuće su sagrađene od nepečene cigle koja je napravljena od smese konjskog đubriva, zemlje i vode. Smesa se izliva u drvene kalupe koji se ostavljaju na ravnoj površini da bi se osušila na suncu. Stvrdnute cigle upotrebljavaju se za zidove, a slamnati krov leži na potpornim stubovima krova. Umesto stakla na otvorima za prozore, upotrebljavaju se drveni kapci, a podovi su gola zemlja.

Neke siromašne porodice u unutrašnjosti Urugvaja žive u kućama prekrivenim zemljom. Kao i kuće od pečene cigle, takva su obitavališta leti hladna, a zimi topla. Blokovi zemlje postavljaju se tako da se međusobno povezuju kako bi formirali zid debeo 0,6 metara i visok 1,8 metara. Trska se pričvršćuje na nosače krova da bi se dobio krov pokriven trskom debeo 18 centimetara. Da bi spoljni zidovi dobili čvrstu, glatku površinu, neki ih vlasnici domova oblepe smesom od blata i kravlje balege. Pregradni zidovi u kući napravljeni su od okvira od mladica prekrivenih vrećama od debelog platna koje su zajedno sašivene. Ponekad je preko vreća nalepljeno blato.

 U područjima koja su bliža rekama i močvarama, neki Urugvajci u unutrašnjosti zemlje žive u kućama od trske, izgrađenim od nedavno odrezanih grana za koje su čvrsto svezani snopovi trske. Kako je to učinjeno? Trska se reže na delove dugačke od 1,5 metar do 1,8 metara i suši se na suncu dok iz nje ne nestane vlaga. Zatim se veže u snopove prečnika oko 23 centimetra, i konačno se pričvršćuje na kostur da bi se formirali zidovi i krov kuće.

Plutajuće kuće

Blizu grada Ikvitosa, u Peruu, osoba ograničenih materijalnih sredstava gradi svoju kuću na reci Amazoni. Ali, kako uspe sprečiti da kuća ne otplovi? U džungli seče velike, lagane balvane da bi napravio splav, a zatim ga usidri stubovima zabijenim u rečno dno. Nakon što je stubovima učvrstio splav, na njemu gradi svoju kuću — jednosobnu građevinu sa zidovima od bambusa i krovom pokrivenim slamom. Kuća ima svoj vlastiti oblik klimatizacije — vazduh prolazi kroz prostore između delova bambusovih zidova. Često je izostavljen celi zid zbog intenzivne tropske vrućine.

Prostorije za spavanje obično se sastoje od drvenog kreveta, mreža za spavanje ili prostiračâ na podu. Iako je ova kuća primitivna u poređenju s većinom kuća na Ikvitosu, to je dom za siromašnije ljude.

Na predivnom jezeru Titikaka u Peruu, kuće od trske se grade na plutajućim ostrvima. I ostrva su napravljena od trske i različitih su veličina, neka su mala kao tenisko igralište. Trske ima u izobilju u ovom jezeru koje se nalazi na nadmorskoj visini od preko 3 800 metara.

Snalažljivi stanovnici vežu zajedno snopove trske da formiraju zidove i krovove njihovih domova, koji su podignuti na plutajućoj platformi. Jednom godišnje ljudi obnavljaju najgornji sloj trske na platformi, što nadoknađuje raspadanje najdonjeg sloja. Platforma je debljine oko 1,8 metara, a dno postepeno trune.

Drugačiji tip plutajuće kuće, one koju neki Kinezi nazivaju domom, može se pronaći u Hong Kongu. Nije neobično da mali vodeni taksi, koji za novac prevozi putnike u hongkonšku luku Aberdin, služi i kao plutajući brod porodice koja upravlja taksijem. To je mesto gde porodica kuva, jede i spava. Druge kineske porodice provode čitav svoj život na ribarskim brodovima koji se nazivaju džunke, a koji su za njih postali dom.

U Evropi postoje mnoge reke i kanali koje tegljači koriste za prevoz robe. Neke porodice koje upravljaju tim tegljačima pretvore jedan kraj u stambene prostorije, i tako tegljač postane njihov plivajući dom.

Apartmanske kuće u Borneo–stilu

Na ostrvu Borneu, narod poznat kao Ibani, ili morski Dajaki, grade duge kuće koje su njihova verzija apartmanskih zgrada. Te duge, niske građevine, poduprte mnogim stubovima postavljenim na tlo, smeštene su visoko na terasastim obalama reka. Svaka duga kuća sadrži celu zajednicu, selo pod jednim krovom.

Dužina kuće varira prema veličini zajednice, koja može biti od deset do sto ljudi. Kako se kroz brak formiraju dodatne porodice, duga kuća se jednostavno produži kako bi mogla da ih primi.

 Svaka porodica ima svoj vlastiti apartman. Kako članovi porodice mogu doći do svog stana? Preko otvorene galerije koja se proteže celom dužinom kuće. Krov od bambusa pruža se preko ivice galerije i daje joj senku i zaštitu od kiše. Kad su kod kuće, stanari provode najveći deo svog vremena u toj galeriji, posećujući se međusobno ili izrađujući rukotvorine, kao što je izrada korpi ili tkanje saronga.

Unutar svakog apartmana, porodica kuva, jede i spava. Iznad apartmanâ i galerije nalazi se potkrovlje koje se koristi za spremanje alata s farme i pirinča. Služi i kao spavaonica za neudate devojke. Neoženjeni mladići spavaju na prostiračima na podu u galeriji.

Za razliku od višespratnih apartmana u gradovima Zapada, ove duge kuće nemaju kupatila ili toalete. Kupanje se obavlja u obližnjoj reci, a otpadne materije se bacaju kroz pod od pločica škriljevca na tlo udaljeno 4 metra, gde u njihovoj razgradnji pomažu svinje i pilići.

Domovi ispod zemlje

Tokom 19. veka, mnogi pionirski naseljenici Sjedinjenih Američkih Država gradili su kuće od balvana ili zemlje, ali neki su gradili svoje domove pod zemljom. Iskopali bi jednosobnu zemunicu u ravnijem delu obronka gudure, a krov je bio u istoj ravnini s tim ravnijim delom. Čunak je namešten kroz krov kao ventil za dim od vatre koja je služila za kuvanje i grejanje. Istina, ti podzemni domovi bili su mračni, ali su zato zimi bili topli. Nije bilo neuobičajeno da ljudi koji su živeli sami u zemunici stanuju zajedno sa svojim konjima ili govedima.

Danas na Ostrvu orhideja u blizini Tajvana, Jamiji još uvek grade tradicionalne domove koji su uglavnom pod zemljom. Kamenje je poređano kao zidovi na ivicu otvorene jame, a odvodni jarak sprečava da se za vreme oluja ispuni vodom. Drveni nosači podupiru kose krovne grede i krov od slame. Iznad tla, svaka kuća ima malu, odvojenu građevinu bez zidova s neznatno uzdignutom platformom koju prekriva jedan drugi krov od slame. Ta zaštićena platforma postaje porodično utočište za osveženje, gde se može pobeći od tropske vrućine u podne. Međutim, postoje drugi ljudi čiji su domovi potpuno pod zemljom.

Pre nekoliko godina, zamisao da se pećine koriste kao domovi dobila je novi aspekt u jednom drugom delu sveta. U dolini Loare u Francuskoj, život u pećini postao je popularan među mnogim bogatim porodicama. Tamo ste mogli videti pećinu koja je pretvorena u dnevni boravak, trpezariju i kuhinju — niz prostorija jedna iza druge koje su išle duboko u liticu. Jedan drugi dom bio je dizajniran sa velikim brojem pećina jedna do druge. Svaka je u otvor pećine imala ugrađene prozore i vrata sa staklenom površinom kako bi se omogućio ulazak svetla. Porodice koje su živele u tim pećinama utrošile su prilična sredstva da bi ih modernizovale s vodom za piće, električnom energijom i drugim pogodnostima, uključujući i ventilaciju za borbu protiv vlažnosti i plesni.

Kuće koje smo ovde razmatrali možda su različite od vaše. Ali, ljudima koji žive u tim različitim delovima sveta to je ’dom, slatki dom‘.