Pogled u svet

„Veliko odumiranje“

Danas postoje milioni vrsta biljaka i životinja. Naučnici su nekad procenjivali da su, u istoriji života na Zemlji, vrste izumirale (zbog bolesti, nedostatka hrane i neuspeha da se prilagode) stopom od manje od deset vrsta godišnje. Danas, prema Odeljenju UN za javne informacije, naučnici veruju da je ta stopa stotine, možda hiljade puta viša. Godine 1970. bilo je procenjeno da jedna vrsta izumre svakog dana. Do 1990. stopa se povećala na jednu vrstu svaki sat. Do 1992. vrste su nestajale svakih 12 minuta. Primarni razlog za odumiranje je nestanak prirodnih staništa zbog seče šuma, širenja gradova, razvoja sela i zagađenja vazduha i vode. Mnogi stručnjaci na području zaštite čovekove okoline govore da je ova planeta usred „velikog odumiranja“. Dr Mostafa Tolba (Mostafa Tolba), izvršni direktor Programa UN za zaštitu čovekove okoline, kaže: „Kad bi Čarls Darvin bio danas živ, njegovo delo bi se najverovatnije usredsredilo, ne na poreklo, nego na nekrologe vrstâ.“

Pomoć izvana — ko šta dobija?

Da li je pomoć izvana od velike koristi za siromašne? Prema UN Human Development Report 1992, samo 27 posto pomoći izvana odlazi u deset zemalja u kojima je 72 posto najsiromašnijih ljudi sveta. Najbogatijih 40 posto stanovništva sveta u razvoju dobija dvostruko veću pomoć od one koja se daje najsiromašnijih 40 posto. Južnoazijske države, koje su dom za gotovo polovinu najsiromašnijih ljudi sveta, primaju pomoć od 5 američkih dolara po osobi. Zemlje Srednjeg Istoka, s prihodom po glavi stanovnika koji je tri puta veći od južnoazijskog, primaju 55 američkih dolara po osobi. Izveštaj dodaje da nacije koje mnogo troše na naoružanje primaju dvostruko više pomoći po glavi stanovnika nego zemlje koje troše umerenije. Najmanji deo novčanih sredstava (oko 7 posto bilateralne pomoći i 10 posto multilateralne pomoći) je sve što ide za osnovne ljudske potrebe — obrazovanje, zdravstvenu negu, zdravu vodu za piće, provođenje zdravstvenih mera, planiranje porodice i prehrambene programe.

Potencijalna nuklearna noćna mora

„Pokušaj Zapada da spreči širenje nuklearnog oružja nije uspeo“, navodi U.S.News & World Report, „i počela je nova i daleko opasnija era nuklearnog razmnožavanja.“ Izbor s kojim se sada suočavaju je ili da upotrebe silu kako bi se sprečilo da nove nacije postanu nuklearne ili da „nauče živeti u svetu u kome skoro svaka nacija koja to želi ima nuklearno oružje“. Šta je dovelo do takvog stanja stvari? „Stvari koje su bile vrlo teške za najpametnije ljude 1943, danas su lake za obične ljude“, kaže fizičar i bivši dizajner nuklearnog oružja Ričard Garvin (Richard Garwin). Matematički problemi koji su onda postavljali izazov pred najbolje umove, sada se mogu rešiti na ličnom kompjuteru. Osim toga, postaje sve lakše da odlučna nacija dođe do kritičnih tehnologija koje su potrebne za izradu bombe. U pokušaju da zaustave plimu, 27 nacija je u aprilu potpisalo sporazum kojim se ograničava prodaja materijala ili mašinerije koja bi se mogla upotrebiti za izradu atomskih bombi. Međutim, postoje značajni jazovi, pošto veliki broj nacija s nuklearnim kapacitetima ili koje ih nastoje postići, nisu bile uključene.

Bacanje viška mleka

Uprkos teškim nestašicama hrane, u proteklih pet godina mlekare iz Južnoafričke Republike bacile su milione litara mleka. Mlekare moraju plaćati porez Upravi mlekarâ, koja je trebalo da se pobrine za distribuciju viška mleka. Ali, pošto Uprava to nije učinila, direktor Nacionalnog udruženja distributera mleka je rekao: „Šta možemo uraditi? Moramo ga baciti. Nema smisla da ekonomski potkopavamo svoja vlastita tržišta time da poklanjamo mleko ili da plaćamo da bi ga neko uzeo.“ S druge strane, druge institucije žale zbog rasipanja. Savet za ostarele navodi da je mleko bačeno „u vreme kad se milioni starih Južnoafrikanaca bore da bi kupili minimum najneophodnijih stvari da bi preživeli“.

Papa se izvinjava

Papa Jovan Pavle II dva puta se izvinio afričkom kontinentu zbog trgovine robljem. Prvi put bilo je u februaru, tokom papinog putovanja u Senegal. U to je vreme italijanski dnevnik Corriere della Sera izvestio da je papa umoljavao „’oprost neba‘ i oprost Afrike zbog istorijskog zločina ropstva s kojim su se čak i hrišćani... ukaljali“. Drugo izvinjenje, oko tri meseca nakon toga, izrečeno je za vreme njegove posete San Tomeu. U Vatikanu, papa je objasnio da, „pošto je i crkva zajednica sačinjena od grešnika, tokom vekova bilo je prestupa pravila o ljubavi... Bilo je propusta od strane pojedinaca i grupa koje su se ukrašavale imenom hrišćanina“. Komentarišući „papinska izvinjenja“, dnevnik La Repubblica je rekao da je papa „govorio o grehu od strane hrišćana uopšte, ali je isto tako mogao govoriti i o papama, o rimskim kongregacijama, i o biskupima i sveštenicima. U stvari, ta istorija ropstva pomešana je s odgovornošću i od strane katoličke hijerarhije“.