Te lepe orhideje!

„S LIKAJTE bambus kad ste ljuti; orhideje kad ste srećni.“ Ova kineska poslovica odražava dve hiljade godina staru ljubavnu vezu između orhideja i orijentalnih vrtlara i umetnika koji su ih ovekovečili.

Orhideje su, očito, cveće koje pobuđuje jaka osećanja. Ali, njihove posebne draži nisu bile cenjene na zapadu sve do nedavno. U stvari njihovo gajenje počelo je gotovo slučajno.

Ranih 1800-tih, Vilijam Katli (William Cattley), uvoznik tropskih biljaka, primetio je neke lukovičaste stabljike koje su korišćene kao materijal za pakovanje. Iz radoznalosti ih je zasadio u svom stakleniku. Kasnije te godine bio je nagrađen veličanstvenim cvetom boje lavande. Drugi evropski rasadničari brzo su uvideli komercijalne mogućnosti tako upadljivog cveća.

Ubrzo je započela revna potraga za tim tropskim blagom. Džungle su pretraživane u potrazi za retkim orhidejama, od kojih mnoge nisu preživele dugo putovanje morem do Evrope. One koje su preživele dostigle su visoke cene. Za samo jedan primerak, na nekoj aukciji u Londonu 1906, bio je plaćen iznos od 1 150 gvineja (oko 100 000 američkih dolara po današnjoj vrednosti). Cene su znatno pale s pojavom veštački uzgojenih hibrida. Ali, čak i danas, sakupljač može platiti približno 25 000 dolara za novi hibrid.

Šta orhideje čini tako posebnima? Možda beskrajna raznolikost njihovih oblika i boja. Ili njihova prefinjena lepota? Ili ta egzotična privlačnost koju je tako teško opisati? Ma šta da su razlozi, dovoljno su snažni da podržavaju međunarodnu trgovinu orhidejama koja je u porastu.

Vrtlari obično vole da uzgajaju spektakularnije, tropske vrste, ali orhideje su većinom skromno cveće koje prolazi nezapaženo. Neke su toliko malene da prečnik cveta iznosi samo 2 mm.

 Divlje orhideje nalaze se u pustinjama, močvarama i na planinskim vrhovima, od vlažnih tropskih šuma do neplodnih pustoši Arktika. Mnoge rastu na drveću, premda neke kao domaćina čak biraju kaktus ili koren mangrovog drveta. Ali, orhideje nisu paraziti; njima samo treba drvo kao podrška kako bi njihovi vazdušni koreni mogli da upijaju vlagu iz atmosfere.

Osim svojih raznolikosti, orhideje se takođe razlikuju po svojim jedinstvenim načinima razmnožavanja. Jedan orhidejin tobolac sa semenkama — čudo pakovanja — može sadržavati ništa manje nego dva miliona sitnih semenki, koje vetar može nositi nadaleko i naširoko. Za razliku od većine semenki, one nemaju ugrađenu zalihu hrane i da bi uspešno proklijale zavise od toga da pronađu gljive koje ih snabdevaju s nekim neophodnim hranjivim sastojcima.

Da bi proizveo semenke, cvet mora biti prvo oprašen, obično pomoću insekta. Šta insekta privlači cvetu? Orhideje nemaju polen da ga kao hranu ponude posetiocu, niti sve vrste imaju nektar. Koji su omiljeni mamci? Lepota, miris i prerušavanje.

Privučeni lepotom

Vrtlari rade više od jednog veka kako bi razvili hibride od privlačnih vrsta koje se pojavljuju u divljini. Sada postoji više od 75 000 registrovanih vrsta.

Lepota je od praktične koristi za divlju orhideju. Privlačan cvet služi kao mamac za oprašivače. Velika centralna latica, ili labelum — obično najkolorističnija — služi kao primamljiva platforma za sletanje krilatog gosta.

Jarki cvetovi privlače pčele, ose, leptire i kolibrije, a paralelne linije na mnogim laticama orhideje služe kao saobraćajni znakovi koji posetiocu označavaju put do hrane i nektara kod nekih vrsta. Ali, lepota nije sve u svetu insekata.

 Neodoljiv miris

Insekt čiji pogled uopšte nije previše oštar, može preleteti lepotu a da je ne primeti. Međutim, opojan miris je neodoljiv. Miris može ličiti na miris ženke insekta. Kaže se da neke orhideje više mirišu kao ženke ose, nego same ose!

Miris nije uvek tako fin. Neke orhideje smrde na trulež. Ipak, i taj miris je takođe efikasan. On je takav da ga nijedan krilati insekt koji ima samopoštovanje ne može ignorisati. Ali, ako sam miris nije dovoljan, može se koristiti efikasno prerušavanje kako bi se pojačala mirisna prevara.

Spretna mimikrija

Kad se orhideje iz roda Oncidium nežno ljuljaju na vetru, one toliko liče na insekta protivnika da se ljutita pčela obara na orhideju u pokušaju da otera svog „neprijatelja“. Pri tome ona nesvesno sakuplja paket polena iz orhideje.

S druge strane, orhideje iz roda Ophrus pčeli izgledaju pre kao prijatelji nego kao neprijatelji. One mirišu i izgledaju kao pčele. Mužjak pčele obilazi cvet zamenjujući ga s partnerkom i dok s vremenom nesrećni udvarač otkriva prevaru, tanki slojevi polena se zalepe za njegovo telo. Sledeća orhideja koja ga nasamari (pčela se može dvaput nasamariti) biće oprašena kako treba.

Iskazati čast Stvoritelju

Tako zapanjujuća raznolikost i komplikovani mehanizmi živo su svedočanstvo o mudrosti Stvoritelja. Sigurno da slepi slučaj ili puka potreba ne mogu biti odgovorni za ta čuda.

Isus Hrist je govorio o još jednoj pouci koju treba naučiti iz takve lepote cveća: „Razmislite o cveću koje raste u poljima“, rekao je. „Uveravam vas da se čak ni Solomon u svem svojem kraljevskom ruhu nije obukao kao jedan od njih. Pa sada, ako Bog tako oblači divlje cveće... zar neće mnogo više brinuti za vas?“ (Matej 6:28-30, New Jerusalem Bible).

Možemo se radovati vremenu kad će čovek opet brinuti za neprocenjive orhideje naše planete. Hiljade tropskih vrsta još uvek čekaju da budu otkrivene i ko zna kakve tajne i iznenađenja možda sadrže! Ali, bez obzira kakve su boje i oblika, bez sumnje će i dalje povećavati naše cenjenje stvaralačke lepote i raznolikosti (Uporedi Isaija 35:1, 2).

[Slike na stranama 16-18]

1. Cattleya (hibrid)

2. Cattleya (hibrid)

3. Vanda (hibrid)

4. Phalaenopsis (hibrid)

5. Cattleya (hibrid)

6. Phalaenopsis (hibrid)

7. Vanda (hibrid)

8. Phalaenopsis

9. Phalaenopsis (hibrid)

10. Cattleya auriantiaca

[Izvor]

Fotografije 1, 2, 4-6, 8-10: Ljubaznošću Jardinería Juan Bourguignon vrtlarskog centra, Madrid, Španija