Mladi pitaju...

Zašto ono što radim nikad nije dovoljno dobro?

„Bilo mi je veoma teško da ugodim svome ocu kad sam počeo raditi za njega. Bilo mi je tek 15 godina, i posao je bio jako komplikovan; kad bih pogrešio, on bi me kritikovao“ (Randi).

„Moja majka je bila kao policijski islednik — uvek je gledala u kojim područjima pravim propuste. Pre nego što sam uspeo da završim svoje kućne poslove, ona bi pregledala moj posao, tražeći greške“ (Krejg).

„Roditelji su mi uvek držali lekcije o nečemu. Govorili su mi da ja jednostavno ne mogu da organizujem svoj život. Škola, kuća, skupština — jednostavno mi nisu davali mira s lekcijama“ (Džejms).

DA LI katkad izgleda da tvoji roditelji nikada nisu zadovoljni ni sa čim što ti radiš? Imaš li kada osećaj kako je svaki tvoj potez pod mikroskopom, da te uvek posmatraju, neprestano kritikuju, ali da nikada ne prođeš na kontroli? Ako je tako, možda smatraš da živiš pod oblakom roditeljskog neodobravanja.

Tvoja situacija sigurno nije jedinstvena. Dr. Džojs L. Vedral (Joyce L. Vedral) primećuje: „Prema većini tinejdžera, roditelji previše prigovaraju... Stalno se vraćaju na istu stvar, od držanja sobe čistom do iznošenja smeća, od upotrebe kupatila do načina odevanja, od tvog izbora prijatelja do ocena i domaćeg zadatka.“ Premda je razumljivo da ti to ponekad može ići na živce, to nije nužno nešto loše. Prirodno je da roditelji svojoj deci pružaju disciplinu i da ih ispravljaju; to je jedan od načina na koji oni prema njima pokazuju ljubav. Kao što to Biblija izražava, otac će ukoriti „sina koji mu je mio“ (Priče Solomunove 3:12, DK).

Dakle, ako od svojih roditelja nikad nisi ni jednom rečju bio ispravljen, zar se ne bi zapitao brinu li se oni za tebe (Poslovice 13:24; uporedi Jevrejima 12:8). Možeš stoga biti zahvalan što imaš roditelje koji se dovoljno brinu za tebe da te ispravljaju! Konačno, ti si mlad i relativno neiskusan; ispravljanje ponekad može biti na mestu. Bez vođstva, lako bi te mogle nadvladati ’želje mladosti‘ (2. Timoteju 2:22).

Osmotri neke od problema koje te želje mogu izazvati kod mladih. Pisac Klejton Barbo (Clayton Barbeau) kaže: „Ovo je opasan svet za tinejdžere; svakog sata pogine jedna mlada osoba u automobilskoj nesreći povezanoj s alkoholom; procenjuje se da  svake godine dvanaest hiljada tinejdžera izvrši samoubistvo; milion devojaka godišnje zatrudni; tri miliona mladih danas su alkoholičari; polno prenosive bolesti posvuda su raširene“ (How to Raise Parents). Ne treba se čuditi što roditelji stalno žele da te ispravljaju i koriguju! Kao što kaže Biblija, „mudar će slušati i više će znati... Ludi preziru mudrost i nastavu“ (Priče Solomunove 1:5, 7, DK; uporedi Poslovice 10:17).

Zašto je to bolno

Ipak, „svako karanje izgleda najpre kao žalost a ne kao radost“ (Jevrejima 12:11). To je naročito tako kad si mlad. Konačno, tvoja ličnost još nije potpuno razvijena; ti još uvek rasteš i otkrivaš ko si. Zato kritika — čak i kad je pažljivo promišljena i data na ljubazan način — može izazvati negodovanje. Knjiga How to Survive Your Adolescent’s Adolescence zaključuje da su tinejdžeri „krajnje osetljivi na kritiku“. Kako je rekla jedna mlada osoba, „kritika me boli“.

Ali kad dolazi od tvojih roditelja, ta bol može biti naročito duboka. Dr. Beti Jangs (Bettie Youngs) nas u svojoj knjizi Helping Your Teenager Deal With Stress podseća da mlada osoba putem „odobravanja ili neodobravanja drugih razvija sud o vlastitom dostojanstvu i vrednosti kao ljudskog bića“. Roditelji su, međutim, najveći faktor u pomaganju mladima da oblikuju mišljenje o sebi samima. Dakle, kad te roditelj ispravlja ili prigovara načinu na koji nešto radiš, to može biti poražavajuće, bolno.

Ali, i kad je tako, da li bi trebalo da zaključiš da nikad ništa ne činiš dovoljno dobro? Ili da ništa ne valjaš samo zato što su ti roditelji ukazali na nekoliko mana? Zaista, svi su ljudi tako žalosno daleko od savršenstva (Rimljanima 3:23). A pravljenje grešaka deo je procesa učenja. (Uporedi Job 6:24.) Problem je u tome što tvoji roditelji malo toga kažu onda kad nešto učiniš dobro — a možda su prilično glasni kad pogrešiš! To boli, ali to sigurno ne znači da uopšte ne valjaš. Nauči da razumnu kritiku prihvatiš mirno, ne umanjujući je a niti bivajući njome suviše poražen. (Uporedi Jevrejima 12:5.)

Nepravedna kritika

Šta ako je kritika nepravedna? Neki roditelji zaista postavljaju nerazumno visoka merila za svoju decu. Mogu razdraživati svoju decu tako da im neprestano prigovaraju o sitnicama. A roditelji koji imaju opravdan uzrok za prigovor mogu izneti kritiku na grub, ponižavajući način. Dr. Beti Jangs takođe kaže da su roditeljsko „nazivanje pogrdnim imenima, davanje lekcija, sarkazam, posramljivanje, okrivljavanje i pretnje destruktivni obrasci komunikacije... koji potkopavaju detetovo samopouzdanje i osećanje vrednosti“.

Kad je pravedan čovek Jov bio napadnut baražnom vatrom nepravedne kritike, uzviknuo je: „Dokle li ćete mučiti dušu  moju i satirati me govorima svojim?“ (Job 19:2). Na sličan način, ako roditelj mladu osobu stalno ponižava ili je meri nerealno visokim merilima, to je može ozlojediti, navesti je da ’postane malodušna‘ (Kološanima 3:21). Knjiga Coping With Teenage Depression od Ketlin Makoj (Kathleen McCoy) tvrdi kako „nemogućnost da se udovolji visokim roditeljskim očekivanjima može izazvati značajan gubitak samopoštovanja i izazvati kod adolescenata reaktivnu depresiju“.

Zaista, takva nezdrava kritika često stvara začarani krug: Roditelji kod tebe nalaze grešku. Reaguješ tako da imaš loše mišljenje o sebi. Zato što imaš loše mišljenje o sebi, sklon si tome da traljavo obaviš nešto što te roditelji zamole. I kakav je rezultat? Daljnja kritika!

Šta stoji iza kritike

Kako možeš prekinuti taj razorni krug? Kao prvo, pokušaj da razumeš zašto se tvoji roditelji tako osećaju. Da li je njihovo prigovaranje ili stalno kritikovanje zaista zlobno? Verovatno nije. Dr. Džojs L. Vedral pita: „Zašto prigovaraju? Prigovaraju zato što niko ne sluša, ili u najmanju ruku niko ne pokazuje da sluša. Što više osećaju da se ignorišu, više prigovaraju.“ Pružaš li, dakle, zaista svojim roditeljima dokaz da reaguješ na njihove prigovore? Ili njihove reči nailaze na gluve uši? Ako je tako, nemoj se iznenaditi ako nalaženje grešaka postane sve učestalije — i intenzivnije! Bi li, međutim, moglo prestati kad bi jednostavno primenio reči iz Izreka 19:20? U tom retku stoji: „Slušaj savet, primi poučenje, da bi bio mudar u životu svome“.

Ponekad roditelj postaje prekomerno kritičan, ne zbog nekog određenog propusta s tvoje strane, nego jednostavno zbog toga što je slučajno loše raspoložen. Da li je tvoja majka imala naporan dan na poslu? Onda će možda biti više nego obično sklona tome da te bocka zbog toga što ti je soba neuredna. Da li ti je otac ljut ili frustriran zbog lošeg finansijskog stanja porodice? U tom bi slučaju nesvesno mogao nepromišljeno da govori „kao da mač probada“ (Priče Solomunove 12:18, DK). Mora se priznati, to je nepravedno. Međutim, „svi mi u mnogome grešimo. Ali ko u reči ne pogreši, taj je savršen čovek“ (Jakov 3:2). Dakle, ako su mama ili tata napeti ili ljuti, pametna stvar koju treba učiniti jeste da nastupamo taktično i da izbegavamo izazivanje kritike.

Roditelje, kao nesavršene ljude, takođe mogu zahvatiti osećanja manje vrednosti. Tvoj propust može ih navesti na mišljenje da su oni napravili propust! Dr Vedral objašnjava: „Možda doneseš kući slabe ocene i možda ti otac kaže: ’Šta, zar si glup? Imam sina idiota.‘ Tvoj otac, naravno, ne misli da si ti zaista idiot. On u stvari kaže: ’Bojim se da propustam da te motivišem za učenje.‘“

Takvi strahovi takođe navode roditelje da postavljaju nerealno visoka merila. Mladić po imenu Džejson požalio se: „Nikad ništa što uradim nije dovoljno. Ako pograbuljam lišće, tata želi da zna zašto nisam očistio garažu kad sam već bio u njoj. Ako u školi dobijem ocenu pet minus, roditelji žele znati zašto nije bila petica i kažu mi da sam slab.“ Međutim, školski savetnik je razgovarao sa Džejsonovim roditeljima i ustanovio sledeće: „U njihovim visokim očekivanjima od njihovog sina odražavaju se njihova vlastita osećanja manje vrednosti i razočaranost vlastitim izborom zvanja i materijalnim statusom“ (Coping With Teenage Depression).

Ma kakva da je tvoja situacija u kući, možda možeš bolje razumeti zašto su tvoji roditelji ponekad skloni kritikovanju. Ali, koji su neki od načina da se izađe na kraj s roditeljskim kritikantstvom. Postoje li načini da se izvuku koristi od njihovog kritikovanja? Ova će se pitanja razmatrati u jednom od idućih brojeva.

[Slika na 11. strani]

Kad roditelj prigovara načinu na koji nešto činiš, to može biti poražavajuće