Ono što uragan Endru nije mogao da uništi

POSTOJE uragani i postoje uragani. a Neki su samo nešto više od snažnih vetrova, koji donose jaku kišu i čupaju stabla. A postojao je i uragan Endru na južnoj Floridi (24. avgusta 1992) i u Lujzijani (26. avgusta 1992), uragan Iniki na ostrvu Kauaj na Havajima (12. septembra 1992) i tajfun Omar na Guamu (28. avgusta 1992).

Oni su naneli štetu u vrednosti od nekoliko milijardi dolara. Na Floridi su nastradale desetine ljudi. Hiljade porodica ostalo je bez doma. Zastupnici osiguravajućeg društva trčali su oko uništenih domova tražeći vlasnike i pišući čekove.

Izveštaj Odbora Jehovinih svedoka za elementarne nepogode u Fort Lauderdejlu navodi da bi se moglo popraviti 518 od 1 033 kuće Jehovinih svedoka u tom području. Ako se taj odnos primeni uopšte, to bi značilo da je najmanje 50 posto svih kuća na Endruovom putu uništeno. Nešto kasnije, oni koji su dovoljno srećni da im je dom još uvek prikladan za stanovanje, pokušavali su osušiti svoje pokućstvo i zavese i očistiti belu sluz od raskvašenog materijala za stropove koji se srušio pod poplavom kiše koja je prošla kroz oštećene krovove. Mnogima je bilo teško pogledati na ruševine svojih domova. Oni koji su možda najlošije prošli su oni koji su živeli u manje otpornijim pokretnim kućama ili prikolicama.

Uragan Endru nije poštedeo nikoga

Jedan takav par su Leonard i Teri Kifer. Kad su krenuli da posete park u Florida Sitiju u kome je bila njihova pokretna kuća, morali su se legitimisati na vojnoj kontrolnoj tački kako bi ušli u to područje. Ono što su videli bio je park s pokretnim kućama koji je izgledao kao da su ga pogodile stotine visoko eksplozivnih bombi — a da nisu ostavile ijedan krater. Stabla su bila iščupana s korenjem. Listovi razderanog aluminijuma, nekadašnji zidovi i krovovi pokretnih kuća bili su omotani oko drveća i visili su sa grana kao neka vrsta groteskno veselog nakita. Električni vodovi ležali su posvuda, a drveni stubovi bili su slomljeni kao šibice. Automobili su bili prevrnuti i smrskani.

Bob van Dajk, čiji je novi dom proglašen neprikladnim za stanovanje, opisao je scenu u svojoj kući: „Plafon se sa treskom srušio, razbijajući što se moglo razbiti, savijajući što se moglo saviti i prestravivši nas koji smo bili prestravljeni.“

 Lične stvari, igračke, odeća, fotografije, knjige, ležali su unaokolo kao tužni podsetnici pređašnjeg načina života. Usamljena crna mačka besciljno je lutala kroz krš. Zbunjeno je pogledavala u Kiferove. Mali gušteri jurili su preko stvari koje su ranije bile nečije dragoceno vlasništvo. U vazduhu se osećao smrad raspadajuće hrane koja je ispala iz razbijenih frižidera. Na sve strane video se prizor nasilnog uništavanja — sve su to prouzrokovali vetrovi, snažni vetrovi, udarajući brzinom od preko 260 kilometara na sat.

Vlasnicima i stanarima ovih domova prizor je parao srce. Posle mnogih godina podizanja porodice i zajedničkog života u vlastitim gnezdima, vratili su se nakon oluje i pronašli sve uništeno i razbacano. Kiferovi su spasili nešto od svojih stvari prilikom svoje ranije posete, ali bilo je previše traumatično za njih da pažljivo pretraže po kršu koji je ostao od njihove kuće. Međutim, zahvalni su što su ostali živi i što još uvek mogu služiti Bogu.

 Uragan Endru nije poštedeo ništa. Ulice sa prodavnicama, fabrikama, skladištima — sve je postalo meta napada prirode. Građevinski propisi slabašnog čoveka nisu sprečili štetu.

Najbolje i najgore u ljudskoj prirodi

Pomoć je počela priticati na Floridu iz cele zemlje kako su se organizovale različite humanitarne agencije. Vodeće telo Jehovinih svedoka u Bruklinu, Njujork, odmah je reagovalo i imenovalo odbor za elementarne nesreće koji je trebalo da deluje iz Kongresne dvorane Fort Lauderdejl. Takođe je obezbedilo značajan iznos novca za kupovinu materijalâ, hrane i ostalih neophodnih stvari. Kao posledica toga, Svedoci su bili među prvima koji su reagovali na situaciju i počeli pozivati dobrovoljce. U stvari, mnogi su došli iako nisu bili pozvani.

Radnici Svedoci došli su iz Kalifornije, Severne Karoline, Oregona, države Vašington, Pensilvanije, Misurija, i  mnogih drugih mesta. Virdžinijski Regionalni odbor za gradnju koji obično gradi Kraljevske dvorane poslao je grupu od 18 Svedoka da poprave krovove. Trebalo im je 18 sati da se automobilom spuste do Floride. Radnici koji su došli u pomoć uzeli su godišnji odmor ili neplaćeno odsustvo i vozili preko cele zemlje, stotinama i čak hiljadama kilometara, da bi došli do drugih Svedoka u nevolji.

Od neprocenjive pomoći bila je grupa koja je došla iz područja Čarlstona u Južnoj Karolini. Ti Svedoci već su imali iskustvo s uraganom Hugo 1989. Znali su šta mogu očekivati i brzo su prikupili stvari za pomoć, uključujući električne generatore i građevinski materijal. Za manje od dve nedelje, ekipe dobrovoljnih radnika isušile su oko 800 domova i popravile mnogo krovova.

Mnogi bračni drugovi i susedi koji nisu Svedoci imali su korist od pomoći koju su pružale ekipe Svedoka za popravke. Ron Klark iz Zapadnog Houmsteda izvestio je: „Bračni drugovi koji nisu vernici stvarno su bili impresionirani sa svim tim.  Bili su u suzama, savladani onim što su Svedoci već uradili za njih.“ O neverujućem suprugu jedne Svedokinje, on je dodao: „On je jednostavno bio oduševljen — Svedoci su sad kod njega i postavljaju mu krov.“

Jedan drugi Svedok priča o svojim susedima koji nisu Svedoci i koje je posećivao svake večeri. Rekli su da su u redu. Petog dana žena je izgubila kontrolu nad svojim osećanjima i počela je plakati. „Nemamo više pelena za bebu. Nedostaje nam dečja hrana. Nemamo dovoljno hrane i vode.“ Mužu je trebalo 20 litara benzina ali ga nigde nije mogao dobiti. Tog istog dana, Svedok je doneo sve što im je bilo potrebno iz skladišta za pomoć u Kraljevskoj dvorani. Žena je plakala od zahvalnosti. Muž je dao novčani poklon za akciju pomoći.

Vitalnu ulogu su odigrale skupštinske starešine i sluge pomoćnici koji su radili zajedno na organizovanju pomoći u raznim Kraljevskim dvoranama u području katastrofe koje su bile popravljene. Radili su neumorno da bi pronašli sve Svedoke i odredili njihove potrebe. Za razliku od toga, navode se reči zapovednika vazdušnih snaga u vezi s akcijom pomoći u jednom drugom području: „Svi šefovi samo žele biti šefovi, a niko ne želi ozbiljno shvatiti zadatak i stvarno se prihvatiti prljavog posla.“

Katastrofe mogu pokazati najbolje i najgore karakteristike kod ljudi. Primer ovog drugog je pljačkanje. Jedna porodica Svedoka odlučila je da bi mogli spasiti bar svoj frižider i mašinu za pranje veša kako bi  se mogli upotrebljavati u centru za pomoć u lokalnoj Kraljevskoj dvorani. Otišli su do dvorane da bi dovezli kamion. Pre nego što su se vratili, pljačkaši su ukrali obe stvari!

Jedan očevidac je izvestio: „Dok smo prolazili opustošenim ulicama videli smo kuće s natpisima koji upozoravaju pljačkaše da ne prilaze. Neki od tih natpisa su glasili: ’Pljačkaši moraju umreti‘ i: ’Pljačkaši će biti ubijeni.‘ Jedan drugi je glasio: ’Dva pljačkaša pogođena. Jedan mrtav.‘ Prodavnice i prodajni centri su bili pokradeni.“ Prema rečima narednika 82. desantne divizije, ljudi su uhvatili i linčovali najmanje jednog pljačkaša.

Bilo je mnogo hapšenja. Izgleda da su kod svake katastrofe ljudi s kriminalnim namerama spremni da se obruše kao lešinari. Čak su i takozvani obični ljudi navedeni da učestvuju u pljačkanju. Izgleda da religija, etika i moral ispare pod iskušenjem da se nešto dobije besplatno.

Časopisu Probudite se! bilo je rečeno da su u početku nekolicini vojnika naoružani pljačkaši čak ukrali njihove nenapunjene puške. Moglo se čuti kako su neki vojnici rekli da na centar za pomoć u Kraljevskoj dvorani gledaju kao na oazu u pustinji, „jer“, kako su rekli, „vi ne nosite oružje“.

„Nemojte sedeti i biti snuždeni“

Šta su Jehovini svedoci naučili iz svojih iskustava s prirodnim katastrofama? Obnoviti duhovne aktivnosti što je pre moguće. Ed Ramsi, nadglednik u Houmstedu, rekao je za Probudite se! da su dve Kraljevske dvorane u jednoj zgradi bile spremne za sastanke u sredu, nakon uragana u ponedeljak. Nešto od krova je otišlo, plafoni su se srušili i ušla je voda. Dobrovoljci su brzo radili da bi se Kraljevske dvorane doterale za sastanke i da bi se mogle koristiti za komandne stanice iz kojih bi se usmeravala akcija pomoći na njihovom opustošenom području. Organizovane su kuhinje kako bi se mogli pripremati obroci za žrtve i radnike u akciji pomoći.

Fermin Pastrana, starešina iz španske skupštine Prinseton, izveštava da je sedam porodica u njegovoj skupštini od 80 Svedoka potpuno izgubilo svoje domove. Koji je lek ponudio svojim su-Svedocima? „Žalostite se ako treba da se žalostite. Ali onda nemojte sedeti i biti snužbeni. Budite aktivni pomažući drugima, i koliko je god to moguće, idite u službu. Nemojte propuštati naše hrišćanske sastanke. Rešite što se može rešiti, ali se nemojte sekirati za nešto za šta nema rešenja.“ Kao rezultat, Svedoci su ubrzo propovedali i odnosili pakete s pomoći od kuće do kuće. Endru nije oduvao njihovu revnost.

’Sledeći put ćemo se evakuisati!‘

Šaron Kastro, 37-godišnja žena iz Katler Ridža rekla je za Probudite se! svoju priču: „Moj otac je odlučio da se ne evakuišemo. Pošto je poslednji uragan skrenuo i nije pogodio obalu Floride, smatrao je da će tako biti i s Endruom. Čak nije hteo ni da stavi daske na prozore. Nasreću, naišao je moj brat i insistirao da se prozori prekriju šperpločom. Njegova akcija nesumnjivo nam je spasila živote. Prozori bi se rasprsnuli, a mi bismo bili raskomadani.

Oko 4.30 ujutro nestalo je struje. Zvukovi koji su dolazili izvana bili su zastrašujući. Bilo je slično zvuku ogromnog voza. Stabla su se lomila, a zgrade praskale i rušile se. Kasnije smo videli da je zastrašujući piskavi zvuk bio zvuk dugih eksera na našem krovu koji su popuštali. Potkrovlje je bilo oduvano, a trećina krova je otišla. Na kraju smo se nas 12, uključujući moju majku koja je invalid i moju 90-godišnju baku, morali skloniti u srednju sobu koja nije imala prozore. Bili smo sigurni da ćemo na tom mestu umreti.“

Koju je pouku izvukla iz tog iskustva? „Sledeći put kad nam kažu da se evakuišemo, evakuisaćemo se — bez ikakvog pitanja. Obratićemo pažnju upozorenjima. Naučila sam takođe deliti i izdržati s vrlo malo stvari. I znam da je u redu plakati, tugovati, a zatim se suočiti s realnošću.“

Reakcije novina

Čak su i mediji primetili kako su Svedoci bili dobro organizovani. Savannah Evening Press doneo je naslov „Jehovini svedoci nalaze da su dobrodošli u Južnu  Floridu“, a The Miami Herald je objavio: „Svedoci brinu za svoje — i druge.“ Tamo je stajalo: „Ove nedelje niko u Houmstedu neće zalupiti vrata Jehovinim svedocima — čak i ako još imaju vrata koja mogu zalupiti. Oko 3 000 Svedoka dobrovoljaca iz cele zemlje okupilo se na području katastrofe, prvo da pomognu svojima, zatim da pomognu drugima... Svaka vojna organizacija mogla bi pozavideti Svedocima na preciznosti, disciplini i efikasnosti“.

Svedoci su navikli na organizovanje poslova oko masovne prehrane na svojim pokrajinskim i oblasnim kongresima. Nadalje, organizovali su stotine Regionalnih odbora za gradnju po celom svetu da bi izgradili Kraljevske dvorane i velike Kongresne dvorane. Na taj način imaju osposobljenu radnu snagu koja je spremna da se odazove nekoliko sati nakon obaveštenja.

Međutim, postoji još jedan faktor — njihov stav. Isti izveštaj nastavlja: „Nema birokratije. Nema sukoba među ljudima zato što previsoko misle o sebi. Umesto toga, radnici izgledaju veoma radosni i kooperativni bez obzira koliko je vruće, prljavo ili zamorno.“ Kako je to objašnjeno? Jedan Svedok je odgovorio: „To dolazi od odnosa s Bogom koji nas motiviše da pokažemo svoju ljubav prema drugima.“ To je bilo još nešto što Endru nije mogao uzeti, hrišćansku ljubav Svedoka (Jovan 13:34, 35).

Zanimljivo je poređenje koje su Svedoci izgleda naučili od drveća. Jedan očevidac ovako je to izrazio: „Dok sam vozio okolo, nisam mogao a da ne zapazim stotine velikih stabala koja su bila iščupana s korenom i oborena na tlo. Zašto se to dogodilo? Stabla su pružala veliki otpor vetru zbog svoje veličine i imala su razgranat ali plitak sistem korenja. S druge strane, većina stabala kraljevske palme ostala su u zemlji. Savile su se usled vetra, neke su izgubile svoje listove, ali je većina ostala s korenjem u zemlji.“

Svedoci su imali duboke korene vere u Božjoj reči i bili su fleksibilni u svojim reakcijama. Posedi i domovi nisu im bili sve u životu. Barem su bili živi i mogli su nastaviti sa služenjem Jehovi uprkos nesreći. Život je nešto što im Endru nije oduzeo.

Kako se provodila?

Kompanija Anheuzer Buš poklonila je pun kamion vode za piće. Kad je došao u područje Majamija, vozač je pitao službenike gde treba da isporuči vodu. Rečeno mu je da su jedini koji su nešto organizovali Jehovini svedoci. U stvari, u prvih nedelju dana nakon što je Endru udario, oko 70 kamiona s prikolicom koji su bili napunjeni stvarima stiglo je u Kongresnu dvoranu Jehovinih svedoka Fort Lauderdejlu.

Jedan od tamošnjih dobrovoljaca izveštava: „Tako smo dobili kamion pun vode za piće. Odmah smo to uključili među druge prehrambene proizvode koje smo slali u centre za distribuciju u Kraljevskim dvoranama. Podeljena je braći i susedima u tom području kojima je bilo potrebno.“ Fabrika papira iz države Vašington poklonila je 250 000 papirnih tanjira.

Gradske vlasti su u početku slale dobrovoljce koji nisu bili Svedoci u Kraljevske dvorane, govoreći: ’Oni su jedini koji su ispravno organizovani.‘ Konačno je došla  vojska i počela uspostavljati centre za distribuciju vode i hrane i šatorska naselja.

Prvobitni centar Svedoka za distribuciju hrane uspostavio je odbor za elementarne nepogode u Kongresnoj dvorani Fort Lauderdejl, koja se nalazi oko 60 kilometara severno od glavne zone katastrofe u okolini Houmsteda. Da bi se pritisak posla malo smanjio, primarni centar za distribuciju uspostavljen je u Kongresnoj dvorani Plant Siti blizu Orlanda, oko 400 kilometara severozapadno od zone katastrofe. Većina materijala koji je dolazio kao pomoć usmeravala se na to mesto radi sortiranja i pakovanja. Odbor je svaki dan naručivao iz Plant Sitija ono što mu je bilo potrebno, a ogromni kamioni s prikolicom koristili su se da bi se prevalila razdaljina od pet sati vožnje do Fort Lauderdejla.

U međuvremenu, taj centar davao je hranu, materijale, vodu, generatore i druge potrepštine za tri Kraljevske dvorane koje su se popravljale u centru područja pogođenog katastrofom. Tamo su sposobni Svedoci organizovali ekipe za izgradnju i čišćenje koje su posećivale stotine domova koje je trebalo popraviti. Na prostorima Kraljevskih dvorana otvorene su takođe kuhinje i linije za prehranu, a svi su slobodno mogli doći po pomoć. Čak su i neki od vojnika uživali u obroku i kasnije su primećeni kako su ubacivali novčane poklone u kutije za priloge.

Dok su muškarci bili zaposleni popravljajući kuće, neke žene su pripremale obroke. Druge su posećivale sve ljude koje su mogli naći da bi im prenele biblijsko objašnjenje o prirodnim katastrofama, i da onima koji su u potrebi daju kutije sa stvarima za pomoć. Jedna od njih bila je Teresa Pereda. Njen dom je bio oštećen, a stakla na njenom automobilu polupana — ipak, auto je natovaren kutijama za pomoć koje su spremne za njene susede. Njen muž, Lazaro, bio je zaposlen radeći na jednoj od Kraljevskih dvorana (Propovednik 9:11; Luka 21:11, 25).

Za mnoge beskućnike pronađen je alternativni smeštaj u domovima Svedoka koje Endru nije zahvatio. Drugi su ostali u prikolicama koje su za tu svrhu iznajmljene ili poklonjene. Neki su se smestili u šatorskim naseljima koja je podigla vojska. Drugi su jednostavno otpisali svoje domove kao gubitak i preselili se kod svojih prijatelja i rođaka u drugim delovima zemlje. Nisu imali ni domova ni zaposlenja. Nije bilo struje, vode, odgovarajuće kanalizacije — stoga su izabrali najbolje rešenje za sebe.

Jednu pouku koju su svi naučili dobro je izrazio jedan Svedok koji govori španski: „Vrlo smo zahvalni za pouku koju smo naučili u vezi s našim ciljevima u životu. Znate, možete raditi 15 ili 20 godina gradeći svoj dom, sakupljajući materijalne stvari, a onda samo u jednom času, sve može nestati. To nam pomaže da duhovno prepoznamo naše ciljeve, da život učinimo jednostavnijim i stvarno razmišljamo o služenju Jehovi.“

Upravo je onako kao što je rekao apostol Pavle: „Ali to što mi beše dobitak, to ja smatram za gubitak, Hrista radi; jer sve držim za gubitak prema prevažnom poznanju Isusa Hrista, Gospoda svoga, radi koga sve ostavih i držim sve da je ništa, samo da Hrista dobijem“ (Filipljanima 3:7, 8).

Prirodne katastrofe su deo života u našem sadašnjem svetu. Ako poslušamo upozorenja od strane vlasti, možemo spasiti bar svoje živote. Možda će domovi i posedi biti izgubljeni, ali će hrišćanski odnos sa ’Bogom svake utehe‘ sigurno ojačati. Čak i ako neki možda poginu u katastrofi, Isus je za njih obećao uskrsenje u Božjem novom svetu na obnovljenoj Zemlji — Zemlji koja nikada neće videti jad i smrt koje prouzrokuju prirodne katastrofe (2. Korinćanima 1:3, 4; Isaija 11:9; Jovan 5:28, 29; Otkrivenje 21:3, 4).

[Fusnota]

[Okvir na 20. strani]

Potpuno zapanjen

Grupa od 11 belih Svedoka došla je iz Tampe na Floridi da bi pomogla u akciji pomoći. Nabavili su materijal i počeli popravljati krov crnog Svedoka. Kad je došao sestrić koji nije Svedok, nije mogao verovati svojim očima — bio je potpuno zapanjen kad je video da je grupa belih Svedoka došla pre njega i da popravlja kuću njegovog ujaka. Bio je tako impresioniran da je čak pomagao u gradnji.

Rekao je da će, kad Svedoci sledeći put dođu u njegovu kuću zamoliti za biblijski studij. Dok je razgovarao sa grupom iz Tampe, saznali su da je iz njihovog područja. Jedan od starešina u grupi bez odlaganja je dogovorio biblijski studij sledeće nedelje! Kao što je naveo jedan Svedok, to dokazuje da ne moraš kucati samo na vrata da bi dao svedočanstvo — možeš kucati i na krovove!

[Slike na 15. strani]

Uragan Endru nije poštedeo ništa, a samo nekoliko zgrada moglo je izdržati

Pokretna kuća Kiferovih — i ono što je ostalo od nje

[Slike na 16. strani]

Rebeka Perez, njene kćeri i 11 drugih, preživeli su u ovom malom prostoru

Vojska se umešala da bi sprečila pljačku (gore desno); opljačkana trgovina (desno)

Uragan je skidao krovove, a vozila su razbacana

[Slike na 17. strani]

Pomoć je organizovana u Kraljevskim dvoranama

Pokretne kuće omotane su oko stabala; dečje igračke leže ostavljene na strunjači; među kršem se nalazi i biblijska literatura; Svedoci, kao što je Teresa Pereda, isporučivali su pomoć svojim susedima

Poklonjeni građevinski materijal. Sortiranje odeće

[Slike na 18. strani]

Dobrovoljci iz svih delova Sjedinjenih Američkih Država pomagali su u akciji pomoći