Mladi pitaju...

Šta nije u redu s mojom muzikom?

„Moj tata kaže: ’Ugasi tu buku! Bole me uši od toga!‘“ (jedan tinejdžer).

„Neka rep muzika je zaista, zaista odvratna“ (jedna tinejdžerka).

„TO NIJE tako strašna stvar“, žali se Džodi. „Zašto od muzike prave tako veliki problem?“ Trinaestogodišnja Lizet slaže se s time. „Pa to je samo pesma“, tvrdi ona.

Vodiš li i ti sa svojim roditeljima neprestanu borbu oko muzike? Ako je to slučaj, možda se svaki put kad staviš svoju omiljenu ploču ili kompakt disk suočavaš s prigovorima, pretnjama i naredbama. („Moj tata kaže: ’Ugasi tu buku! Bole me uši od toga!‘“ kaže jedan tinejdžer.) Umoran od prepiranja, možda smatraš da tvoji roditelji prave problem iz ničega. „A šta je bilo kad su oni bili mladi?“, prigovara jedna tinejdžerka. „Zar nisu i njihovi roditelji smatrali da je njihova muzika loša?“

Ima nešto u tome što je ona rekla. Kroz čitavu istoriju, starije i mlađe generacije naginjale su neslaganju u stvarima koje se tiču ličnog ukusa. Zašto bi ti onda morao prestati da slušaš svoju muziku samo zato što se ona ne sviđa tvojim roditeljima? Šta u stvari nije u redu s tvojom muzikom?

Muzika — njeno mesto u životu

U stvari, niko ne kaže da je pogrešno uživati u muzici. Neki delovi Biblije — naročito psalmi — prvobitno su bili napisani za pevanje. U biblijskim vremenima, muzika je zauzimala važno mesto u obožavanju Boga (Psalam 149:3; 150:4). Muzika je takođe služila kao sredstvo za izražavanje radosti, uzbuđenja i tuge (Postanje 31:27; Sudije 11:34; 1. Samuelova 18:6, 7; Matej 9:23, 24). U danima Isusa Hrista, muzika je bila uobičajena pojava na društvenim okupljanjima; povećavala je uživanje u događaju (Luka 15:25).

Muzika i danas igra važnu ulogu — naročito među mladima. The Journal of the American Medical Association primećuje: „Od svoje 12. do 18. godine života, prosečan tinejdžer odsluša 10 500 sati rok muzike, što je samo malo manje od ukupnog broja sati koje provede u razredu, od vrtića pa do fakulteta.“

Ispitivanja pokazuju da većina mladih u SAD gotovo isključivo sluša rok i pop muziku. (Zbog jednostavnosti, termine „rok“ i „pop“ koristićemo kako bismo označili skoro sve muzičke stilove koji su popularni među mladima — od soul muzike i novog talasa pa sve do repa i hevi metala.) Prema delu The World Book Encyclopedia, „rok muzika više nije muzika samo mladih Amerikanaca. To je muzika celoga sveta“.

 Privlačnost rok muzike?

Zašto je rok muzika tako popularna? Prema knjizi Youth Trends, rok služi kao „zajednički jezik svih mladih“. Zato neki mladi misle da će ih, ako budu u toku s onim što se događa na muzičkoj sceni — tako što poznaju najnovije grupe i pesme — drugi mladi lakše prihvatiti. Muzika među mladima predstavlja ono što ih povezuje i pruža beskrajne teme za razgovor.

Ipak, mnogi mladi najviše uživaju u muzici kad su sami. Da li si imao težak dan u školi? Onda si možda poput tinejdžerke po imenu Bri, koja kaže: „Sednem u svoju sobu, navijem glasno stereo uređaj i samo sedim. To me na neki način oslobađa napetosti i pritiska.“ Iako rok muzika često biva kritikovana kao bučna i kreštava, mnoge popularne pesme zaista su melodične i ugodno su aranžirane.

Međutim, za druge je čar u ritmu. „Uz tu se muziku najlakše igra“, objasnila je jedna devojka kada je bila zapitana zašto je poklonik rep muzike. Ali, mnoge privlače i tekstovi. Napisani naročito za mlade ljude, tekstovi pop pesama izražavaju veliku raznolikost osećanja i briga adolescenata. Rep muzika naročito se ističe po tome što se usredsređuje na tekuća pitanja, kao što su rasizam i socijalne nepravde. „Upalim radio, a većina muzike je besmislena, dovodi me do ludila“, žali se tinejdžer po imenu Den, citiran u časopisu Newsweek. „Rep sadrži realne priče i realne stvari. Zanimljiv je za slušanje.“

Međutim, poruka te muzike može biti ono što najviše zabrinjava tvoje roditelje.

Poruka repa

Razmotri, na primer, rep muziku. U repu se tekstovi — ulični sleng složen u rimu — izgovaraju, a ne pevaju, uz pratnju snažnog ritma. Naravno, u ovoj koncepciji nema ničega što bi bilo u potpunosti loše. Mnoge popularne pesme kroz decenije sadržavale su izgovarane reči. Ali rep muzika često ovu zamisao dovodi do nekonvencionalnih ekstrema.

Rep (ili hip-hop) navodno je postao popularan 70-ih godina u malim njujorškim plesnim klubovima, u koje su zalazili mladi iz centra grada. Kad su disk-džokeji počeli jednoličnim glasom da izgovaraju tekstove (ili da repuju) na unapred snimljene deonice s ritmovima udaraljki, plesači su odgovorili gotovo histerično. Ubrzo se rep muzika sa ulica i podrumskih klubova preselila na glavne muzičke tokove. Razmetljiva imena repera, jednako drska kao što je i njihova muzika — Public Enemy, M. C. Hammer i Vanilla Ice — uskoro su ispunila eter svojom treštavom vrstom muzike.

Zanimljivo je da je, kad je reporter Probudite se! upitao jednu grupu hrišćanskih mladih iz predgrađa, u kojoj je bilo pripadnika svih rasa, „Da li mnogi od vas slušaju rep?“, iznenađujuća većina odgovorila potvrdno! Zatim je upitao: „Šta vam se sviđa u repu?“ „Ritam“, odgovorila je jedna tinejdžerka. „On jednostavno teče i lako ga je slušati.“ „Uz njega možeš igrati“, odgovorila je druga. Sledeće pitanje, međutim, naišlo je na nekako manje oduševljen odaziv: „Da li je neka rep muzika neprikladna za hrišćane?“

Nakon neugodne pauze, jedna je devojka priznala: „Neka rep muzika je zaista, zaista odvratna.“ Ostali su se nerado složili s njom. Zaista, pokazalo se da su mnogi od tih mladih bili u zabrinjavajućoj meri upoznati s podugačkom listom pesama kojima bi imalo šta da se prigovori — pesama koje unapređuju promiskuitet i perverziju i to sramotno slikovitim terminima. Neki su priznali da se mnoge od tih pesama otvoreno služe psovanjem.

Da, izgleda da veliki deo rep muzike upućuje poruku buntovništva, nasilja, besa, rasizma i seksualnog junaštva. Pokretač repa Daniel Kodiron (Daniel Caudeiron), predsednik Black Music Association of Canada, koji veliča rep zbog toga što je ta muzika „neodoljivo pozitivna“, priznaje da su mnoge rep pesme „mizoginistične [uperene protiv žena], zastupaju mušku dominaciju, a povremeno su i prostačke“ (Maclean’s, 12. novembar 1990).

 Reperski životni stil

Istina, nije sva rep muzika nemoralna ili nasilna. Prema jednom članku u The New York Timesu, neke pesme posvećene su pozitivnim ciljevima, kao što je obrazovanje, odvraćanje od zloupotrebe droge i rešavanje socijalnih nevolja. Ali, bezazleni tekstovi pre mogu biti nazvani izuzecima nego pravilom. Kad je Newsweek ocenjivao deset najboljih rep albuma, koristeći standard sličan onome koji koristi američki sistem za ocenjivanje filmova, samo dva albuma ocenjena su sa „G“, što znači da su prikladni za najširu publiku. Četiri albuma Newsweek je ocenio sa „R“ (samo za odrasle), dok su dva zbog „prostačkog jezika“ i eksplicitnog seksa označena čak sa „X“.

Pored toga, poruka repa ide i dalje od njegovih tekstova. Rep je izazvao kulturnu revoluciju. Milioni tinejdžera nose preveliku odeću, odvezane visoke patike, široki džins, zlatne lance, kape za bezbol i tamne naočare, što sačinjava standardnu repersku odeću. Mnogi takođe oponašaju preterano gestikulisanje i držanje rep izvođača. A na užas roditelja i nastavnika, reči koje same po sebi ništa ne znače — zajedljiv ulični žargon koji se veliča u repu — uvukle su se u svakodnevni govor.

Rep isto tako može predstavljati pobunu protiv nepravde. Ali, kao celina, rep je takođe kultura pobune protiv božanskih merila ponašanja, oblačenja i govora. Da li bi neki hrišćanin, zbog svog ukusa u muzici, želeo da rizikuje da bude uvučen u takav sumnjiv životni stil?

Naravno, rep muzika nije jedina vrsta muzike koja ide do krajnjih ekstrema. Časopis Time izveštava: „U svakom području moderne američke pop kulture oseća se pomalo gorak ukus. Gospodari hevi-metala, Motley Crüe, prizivaju idole satanizma, a Beastie Boys na pozornici simulišu masturbaciju.“ Biblija je prorekla da „u poslednje dane... ljudi zli i zavodljivi napredovaće uvek u zlu, varajući druge i same sebe“ (2. Timoteju 3:1, 13). Da li onda treba da te iznenadi činjenica da veliki deo današnje muzike hrišćanskim mladima upućuje pogrešnu poruku?

Zato tvoji roditelji s pravom mogu da budu veoma zabrinuti ukoliko uživaš u repu ili nekom drugom ekstremnom obliku rok muzike. Možda se boje da će ti stalni kontakt s takvom muzikom štetiti. Da li je njihov strah opravdana? U našem idućem broju obradićemo ovo pitanje.

[Slike na 17. strani]

Mnogi mladi danas oponašaju oblačenje i držanje rep izvođača