Gvinejski crv — njegovi poslednji dani

Od dopisnika Probudite se! iz Nigerije

DAN je vruć, kao i svaki drugi. Činjere privezuje svoju bebu na leđa, uzima dva suda od tikve i pridružuje se ostalim seljanima na prašnjavom putu. Oni zajedno hodaju mimo suncem spaljenih polja sve do malog jezera, jedinog izvora vode u tom području. Na jezeru, ona pažljivo silazi po klizavim blatnjavim obalama i ulazi u jezero do kolena, kako bi zahvatila vodu.

Primećuje krokodile koji se lenjo provlače kroz osušenu travu na rubovima jezera zadržavajući se tik ispod površine jezera. Ali, ona ih se ne boji. Baš kao što je rekao jedan čovek koji je stajao pokraj jezera: „Mi ne diramo njih, i oni ne diraju nas.“

Takva se izjava sigurno ne bi mogla primeniti na neka druga stvorenja koja žive u jezeru. Činjere ih ne vidi, a i ne može ih videti jer su premala. Nalaze se u vodi koja ulazi u njene posude za vodu.

Opasni gvinejski crv

Činjere se vraća u svoj dom, sa zidovima od blata i slamnatim krovom, i izliva vodu u zemljanu posudu. Nakon što se talog spusti, ona popije malo vode. Godinu dana kasnije, na svojoj nozi primećuje nešto što nalikuje i pod prstima se oseća kao proširenje vena. Ali, to nisu vene. Mikroskopsko stvorenje koje je bilo u vodi koju je popila, naraslo je u tankog, 80 centimetara dugačkog gvinejskog crva.

Uskoro, taj će crv prouzrokovati da se na njenoj koži napravi bolni mehur. Mehur će zatim puknuti, a iz njega će početi da izlazi svetlosmeđi crv, svaki dan po nekoliko centimetara. Trebaće od dve do četiri nedelje — možda i više — da bi ceo izašao. Većinu tog vremena Činjere će verovatno biti fizički nesposobna i imaće jake bolove. Otvoreni mehur može se inficirati  bakterijama i dovesti do tetanusa, sepse, artritisa ili pojave čira.

Činjere pati od samo jednog crva, ali nije neobično da žrtva bude zaražena s nekoliko, desetak ili više crva u isto vreme. Oni obično izlaze na donjim ekstremitetima, ali ponekad se sele te izlaze iz drugih delova tela, kao što su koža na glavi, grudi i jezik.

Ipak, zahvaljujući međunarodnoj kampanji za iskorenjivanje gvinejskog crva, crv će možda uskoro biti pobeđen. Prema podacima kojima raspolaže Svetska zdravstvena organizacija, njime je danas širom sveta zaraženo nešto manje od tri miliona ljudi, od kojih skoro svi žive u Pakistanu, Indiji i 17 afričkih zemalja. Pre nepunih deset godina, njime je bilo zaraženo čak i do deset miliona ljudi. U Aziji, gvinejski crv sada je na ivici iskorenjivanja; u većini afričkih zemalja koje su njime zaražene, taj bi parazit do kraja 1995. mogao biti potpuno istrebljen.

Duga istorija

Gvinejski crv harao je čovečanstvom još od davnih vremena, posebno na Srednjem istoku i u Africi. Kvalifikovani gvinejski crv nađen je u jednoj trinaestogodišnjoj devojčici, čija je mumija otkrivena u Egiptu. Nažalost, obe njene noge bile su amputirane, možda zbog toga da bi se zaustavila gangrena prouzrokovana infekcijom nastalom od gvinejskog crva.

Drevni spisi obiluju ukazivanjima na ovog crva. Najranija ukazivanja na gvinejskog crva nađena su u jednom egipatskom tekstu. U njemu se opisuje običaj da se crv koji izlazi namata oko štapa. U drugom veku pre n. e, Grk po imenu Agatarkidis od Knidusa pisao je: „Ljudi oboleli kod Crvenog mora pretrpeli su mnoge čudne i nepoznate napade, između ostalih i od crva, malih zmijica, koje izlaze iz njih, izglođu njihove noge i ruke, a kad ih dotaknu, povlače se natrag, umotaju se u mišiće i u njima izazivaju najnepodnošljivije bolove.“

Lečenje

Izreka: „Bolje sprečiti nego lečiti“, sigurno se može primeniti na bolest prouzrokovanu gvinejskim crvom. U stvari, njoj nema leka. Kad osoba jednom popije vodu koja sadrži larvu gvinejskog crva, s medicinskog se stanovišta ništa ne može učiniti sve dok crv, pre nego što napravi mehur, ne bude spreman da počne izlaziti iz kože. U tom stadijumu, vešt lekar može ponekad otkloniti parazita time da na sredini dužine crva učini mali uzdužni rez. Tada uzima jedan instrument koji na sebi ima kuku i izvlači deo crva, formirajući iznad kože nešto poput omče. Konačno, pažljivo izvlači ostatak crva i operacija je gotova za nekoliko minuta.

Međutim, kad crv počne sam da izlazi, upala mesta na kojem je crv probio kožu sprečava da se crv lagano izvuče. Tada, najbolje što žrtva može učiniti jeste da sledi drevni običaj tako da crva, dok izlazi, pažljivo omotava oko štapića. To se mora tako izvesti da se crv ne prekine. Ako se prekine, preostali deo crva povlači se u žrtvu i izaziva daljnju upalu, bolove i infekciju.

Medicinski se malo toga može učiniti u borbi s gvinejskim crvom unutar njegove ljudske žrtve. Ali, može se učiniti mnogo toga kako bi se pobedio parazit pre nego što uđe u ljudsko telo.

Pobediti gvinejskog crva

Jedan način je da se osiguraju sigurni izvori vode, na primer duboki bunari koji ne mogu biti zaraženi larvom gvinejskog crva. Drugi način je naučiti seljake ili da kuvaju svoju vodu za piće ili da je filtriraju tako da je procede kroz finu tkaninu. Treća opcija je da se u jezero stavi hemikalija koja ubija larvu, ali koja nije škodljiva za ljude i životinje.

U svim ostalim zemljama u kojima je ova bolest endemijska uveliko se provode jaki programi za iskorenjivanje ovog crva kako bi se pronašla zaražena sela i pomoglo stanovnicima da spreče infekciju. Ti su se napori do sad pokazali veoma uspešnim. Sada se čini da gvinejski crv proživljava svoje poslednje dane. A kad ode, niko neće plakati za njim.

[Slika na 28. strani]

Zaražena voda ne sme se piti ukoliko pre toga nije prokuvana ili filtrirana