Kad nasilje pogađa dom

„Ljudsko nasilje — bez obzira da li je šamar ili udarac, upotreba noža ili pištolja — češće se pojavljuje unutar porodičnog kruga nego igde drugde u našem društvu“ (Behind Closed Doors).

PROĐITE bilo kojom ulicom u Americi. U svakom drugom domu neki oblik kućnog nasilja dogodiće se bar jednom ove godine. A u svakom četvrtom domu, to će se ponavljati. Ironično je da su mnogi koji se boje da noću hodaju ulicama u većoj opasnosti kod kuće.

Ali, kućno nasilje nije fenomen samo u Sjedinjenim Američkim Državama. Ono se zbiva po celom svetu. Na primer, u Danskoj se od 3 ubistva 2 dogode unutar porodice. Istraživanje u Africi pokazuje da od svih ubistava, ona unutar porodice variraju od 22 do 63 posto, zavisno od zemlje. A u Latinskoj Americi, mačo muškarci degradiraju, tuku ili ubijaju mnoge ljude, naročito žene.

U Kanadi svake godine oko sto žena umire od ruku svojih muževa ili nevenčanih partnera. U Sjedinjenim Američkim Državama, koje imaju skoro deset puta veći broj stanovnika od Kanade, svake godine nasilni muževi ili ljubavnici ubiju oko 4 000 žena. Nadalje, svake godine roditelji ubiju oko 2 000 dece, a isti broj roditelja ubijen je od vlastite dece.

Dakle, po celom svetu, muževi tuku žene, žene udaraju muževe, roditelji biju decu, deca napadaju roditelje, a deca su nasilna jedno prema drugome. „Većina gneva i nasilja koje odrasli doživljavaju u svom životu dolazi od bliskog rođaka ili je usmereno na njega“, tvrdi knjiga When Families Fight, „a taj gnev je intenzivniji od onoga koji se doživljava u bilo kom drugom odnosu.“

Porodica u ratu

Zlostavljanje bračnog partnera: Muževi prečesto gledaju na svoju bračnu slobodu kao na dozvolu da tuku svoje žene. Iako i žene udaraju muškarce, šteta obično nije tako dalekosežna kao ona koju nanose muškarci kad tuku svoje supruge. Časopis Parents izveštava: „Više od 95 posto prijavljenih slučajeva [ozbiljnog] zlostavljanja bračnog druga uključuje čoveka koji tuče ženu.“

Javni tužilac njujorške oblasti navodi: „Nasilje nad ženama postoji unutar američkog društva u epidemijskim razmerama. FBI procenjuje da... svake godine biva pretučeno 6 miliona žena.“ Dok broj incidenata varira od zemlje do zemlje, izveštaji pokazuju da su slučajevi kad muškarci tuku žene epidemijski u mnogim, ako ne i u većini zemalja.

U Sjedinjenim Američkim Državama procenjuje se da će „svaka deseta žena tokom svog braka biti ozbiljno napadnuta  (udarana rukama ili nogama, izgrižena ili još gore) od svog supruga“. Kad se uključe manje ozbiljni slučajevi, navodi časopis Family Relations, „svaka druga žena u Sjedinjenim Američkim Državama iskusiće kućno nasilje“.

U stvari, Javni tužilac njujorške oblasti kaže da je ustanovljeno da „žene koje tuku muževi, a kojima je potrebno bolničko lečenje, imaju više povreda od žena kojima je potrebno bolničko lečenje zbog svih silovanja, prepada i automobilskih nesreća zajedno“.

Dr Lois G. Livezej (Lois G. Livezey) beleži: „Jasno je da je nasilje nad ženama i nasilje unutar porodice svakidašnja stvar, i da su počinitelji... obični ljudi... To je ozbiljan problem među svim slojevima i rasama stanovništva.“

Žrtve ponekad zbog zlostavljanja okrivljavaju sebe, što dovodi do niskog samopoštovanja. Časopis Parents objašnjava: „Žena kojoj nedostaje samopouzdanje i ima nisko samopoštovanje, sama sebe čini metom zlostavljanja... Tipična zlostavljana žena boji se da pravi planove i da postupa u vlastitu korist“.

Bračno nasilje ima štetne posledice i na decu. Ona se uče da se nasilje može upotrebiti kako bi se manipulisalo drugima. Neke majke čak izveštavaju da njihova deca upotrebljavaju pretnje protiv njih, kao što su: „Zvaću tatu da te udari“, kako bi postigla ono što žele.

Zlostavljanje dece: Svake godine milioni dece suočavaju se s ekstremnim telesnim kažnjavanjem koje ih može ozbiljno ozlediti, osakatiti ili ubiti. Procenjuje se da na svaki prijavljeni slučaj zlostavljanja dolazi 200 slučajeva koji nisu prijavljeni. „Za decu je dom često najopasnije mesto gde mogu biti“, navodi knjiga Sociology of Marriage and the Family.

Univerzitetski profesor Džon E. Bejts (John E. Bates) kaže da je zlostavljanje najsnažniji kućni uticaj koji utiče na to kako će se dete ponašati kasnije u životu. Dr Suzan Forvard (Susan Forward) kaže: „Ustanovila sam da nijedan drugi događaj u životu ne ostavlja toliki ožiljak na samopoštovanju ljudi i ne čini ih sklonijima da imaju veće emocionalne poteškoće u odraslom dobu.“ Znaci agresije u teškim situacijama mogu se primetiti čak i kod dece od četiri do pet godina starosti. Kako rastu, takva deca su u većem stepenu povezana sa zloupotrebom droge, zloupotrebom alkohola, kriminalnim ponašanjem, psihotičnim smetnjama i usporenim razvojem.

 Razumljivo je da mnoga deca s kojom se loše postupa gaje mržnju prema roditelju koji ih zlostavlja, ali često su ljuta i na roditelja koji ih ne zlostavlja, jer on dopušta da se nasilje nastavlja. U detetovom umu, tihi svedok može se smatrati saučesnikom.

Zlostavljanje starijih osoba: Procenjuje se da 15 posto starijih osoba u Kanadi trpi od telesnog i psihološkog zlostavljanja od strane svoje odrasle dece. Jedan doktor predviđa da se „situacija može samo pogoršati dok sve veći deo stanovništva postaje stariji, a finansijski i emocionalni tereti njihove dece rastu“. Slične bojazni osećaju se po celom svetu.

Starije osobe često oklevaju da prijave zlostavljanje. Možda zavise od zlostavljača i zato izabiraju da nastave živeti pod groznim okolnostima. „Sledeći put“ je odgovor koji je jedna starija žena stalno davala kad joj je bilo postavljano pitanje kada će svog sina i snaju prijaviti vlastima. Tako su je jako tukli da je mesec dana bila u bolnici.

Zlostavljanje brata ili sestre: To je čest oblik kućnog nasilja. Neki to pokušavaju učiniti trivijalnim, govoreći: „Dečaci su takvi.“ Međutim, prema jednom istraživanju, više od polovine braće i sestara počinilo je dela koja bi bila dovoljno ozbiljna da se provede krivična istraga da su ta dela bila usmerena protiv nekoga izvan porodice.

Mnogi smatraju da zlostavljanje brata ili sestre ostavlja obrazac koji se prenosi u odraslo doba. Kod nekih to može biti čak i veći faktor u kasnijem bračnom zlostavljanju nego to što su gledali nasilje među svojim roditeljima.

Opasno bojno polje

Jedan naučni radnik na području prava jednom je procenio da je policija bila pozvana da reši porodične sukobe češće nego sve druge krivične incidente zajedno. On je takođe izjavio da je više policajaca poginulo kad su se odazvali na pozive zbog porodičnog uznemiravanja nego kad su odgovorili na bilo koju drugu pojedinačnu vrstu poziva. „Kod pljačke bar znate šta možete očekivati“, rekao je jedan policajac. „Ali ući u nečiju kuću... Ne znate šta će se dogoditi.“

Nakon obimne studije o kućnom nasilju, jedan istraživački tim u Americi zaključio je da je porodica, ne računajući vojsku u ratno vreme, najnasilnija društvena jedinica koja postoji.

Šta prouzrokuje porodično nasilje? Da li će ikada prestati? Da li je ikada opravdano? Sledeći članak istražiće ta pitanja.

[Istaknuti tekst na 4. strani]

„Nasilje nad ženama postoji unutar američkog društva u epidemijskim razmerama.“ (Javni tužilac oblasti)

[Istaknuti tekst na 5. strani]

„Za decu je dom često najopasnije mesto gde mogu biti.“ (Sociology of Marriage and the Family)