Kraj kućnom nasilju

„Prevencija nasilja u domu i smanjenje porodičnog nasilja uključuju veće strukturne promene i društva i porodice“ (Behind Closed Doors).

PRVO ubistvo u ljudskoj istoriji uključivalo je braću (Postanje 4:8). Kroz milenijume koji su usledili, čoveka su pogađali svi oblici kućnog nasilja. Predlažu brojna rešenja, ali mnoga imaju nedostatke.

Na primer, rehabilitacija dostiže samo one prestupnike koji priznaju svoj problem. Jedan zlostavljač žena koji se oporavlja žalio se: „Na svakoga od nas [koji se rehabilituje], dolaze trojica koja su vani i koji kažu: ’Svoju ženu moraš držati na uzdi.‘“ Zlostavljač, dakle, treba da nauči kako da se postavi prema svojoj situaciji. Zašto se razvio u osobu koja zlostavlja druge? Ako dobije pomoć kako bi ispravio svoje pogreške, možda će konačno prevazići svoj problem.

 Ali, socijalni programi nemaju dovoljno osoblja. Tako se procenjuje da su u 90 posto slučajeva ubistava dece u Sjedinjenim Američkim Državama, riskantne porodične situacije prijavljene pre ubijanja. Dakle, socijalni programi i policijske organizacije imaju ograničenja. Postoji nešto drugo što je preko potrebno.

’Nova ličnost‘

„Ono što je potrebno nije ništa manje nego restrukturisanje odnosâ među članovima porodice“, kaže jedan istraživački tim. Kućno nasilje nije samo problem šaka; to je u prvom redu problem uma. Njegovo seme posejano je time kako članovi porodice — bračni partner, dete, roditelj, brat ili sestra — gledaju jedni na druge. Restrukturisanje tih odnosa znači oblačenje onoga što Biblija naziva ’nova ličnost‘ (Efešanima 4:22-24, NW; Kološanima 3:8-10).

Ispitajmo neka biblijska načela koja se odnose na porodicu a koja nam pomažu da obučemo novu ličnost sličnu Hristovoj, što može doprineti boljem odnosu među članovima porodice. (Vidi Matej 11:28-30.)

Gledište o deci: Biti roditelj uključuje više nego samo roditi bebu. Ipak, žalosno je da mnogi danas na svoju decu gledaju kao na teret i zato nisu dovoljno predani svojoj roditeljskoj ulozi. To su potencijalni zlostavljači.

Biblija decu naziva ’nasleđem od Boga‘ i ’nagradom‘ (Psalam 127:3). Roditelji su odgovorni Stvoritelju za brigu oko tog nasleđa. Oni koji na svoju decu gledaju kao na opterećenje treba da razviju novu ličnost u tom pogledu. a

Realistična očekivanja od dece: Jedna studija je otkrila da mnoge nasilne majke očekuju od svoje male dece da znaju šta je dobro a šta zlo već u starosti od jedne godine. Trećina anketiranih majki navela je šest meseci.

Biblija pokazuje da se svi rađaju nesavršeni (Psalam 51:7 [51:5, Daničić-Karadžić]; Rimljanima 5:12). Ona ne tvrdi da se razboritost stiče prilikom rođenja. Umesto toga, ona kaže da se „dugim iskustvom“ moći zapažanja neke osobe ’izvežbavaju u razlikovanju dobra i zla‘ (Jevrejima 5:14). Nadalje, Biblija govori o ’obeležjima bebe‘, ’ludosti‘ dečaštva i ’taštine‘ adolescencije (1. Korinćanima 13:11, NW; Poslovice 22:15; Propovednik 12:3 [11:10, DK]). Roditelji moraju razumeti ta ograničenja, ne očekujući više nego što je odgovarajuće detetovom dobu i sposobnosti.

Disciplinovanje dece: U Bibliji grčka reč prevedena sa „disciplinovati“ znači „obrazovati“. Dakle, cilj discipline prvenstveno je da se školuje, a ne da prouzrokuje bol. Mnogo toga može se postići bez batina, iako i to ponekad može biti neophodno (Poslovice 13:24). Biblija kaže: „Slušajte nastavu i budite mudri“ (Priče Solomunove 8:33, DK; naglašeno od nas). Isto tako, Pavle je pisao da je potrebno podnositi nepravdu, dajući ukor sa „dugotrpljivošću“ (2. Timotiju 2:24, DK; 4:2) To isključuje izlive gneva i prekomernu snagu čak i onda kad su potrebne batine.

S obzirom na ova biblijska načela, zapitaj se: ’Da li moje disciplinovanje poučava, ili jednostavno vlada pomoću nanošenja ozleda? Usađuje li moje disciplinovanje pravedna načela ili samo strah?‘

Granice ponašanja za odrasle: Jedan zlostavljač tvrdio je da je jednostavno „izgubio kontrolu“ i udario svoju ženu. Savetnik je pitao čoveka da li je ikada udario svoju ženu nožem. „To nikada ne bih uradio!“, odgovorio je čovek. Zatim mu se pomoglo da uvidi da jeste postupao unutar granica, ali je problem bio u tome što to nisu bile ispravne granice.

Gde su postavljene tvoje granice? Da li staneš pre nego što se neslaganje razvije  u nešto nasilno? Ili izgubiš živce i konačno počneš da vičeš, vređaš, guraš, bacaš stvari ili udaraš?

Nova ličnost ima tačno određene granice, koje nikako ne dozvoljavaju mentalno zlostavljanje ili fizičko nasilje. „Nikakva rđava reč da ne izlazi iz usta vaših“, kaže se u Efescima 4:29. Stih 31 dodaje: „Svaka gorčina i gnev, ljutina, vika i hula, i svaka pakost da odlaze od vas.“ Grčka reč za „ljutina“ označava „impulsivnu prirodu“. Zanimljivo je da knjiga Tohic Parents primećuje da je kod zlostavljača dece zajednička karakteristika „ogroman nedostatak kontrole impulsivnosti“. Nova ličnost postavlja čvrste granice impulsivnosti, i fizičkoj i verbalnoj.

Naravno, nova ličnost odnosi se i na ženu kao i na muža. Ona treba da radi na tome da ne provocira svog bračnog druga, da pokazuje cenjenje za njegove napore da se brine za porodicu, da sarađuje s njim. A oboje ne bi smeli zahtevati od drugoga ono što nijedan od njih ne može stvoriti — savršenstvo. Umesto toga, oboje treba da primenjuju 1. Petrovu 4:8: „A pre svega imajte postojanu ljubav među sobom, jer: ’Ljubav mnogo greha pokriva.‘“

Poštovanje prema ostarelima: „Pokazuj poštovanje prema starim ljudima i iskazuj im čast“, kaže Levitik 19:32 (Today’s English Version). To može biti izazov kad je ostareli roditelj bolestan i možda previše zahteva. Prva Timoteju 5:3, 4 (NW) govori o davanju ’časti‘ i ’dužne naknade‘ roditeljima. To može uključivati finansijsku pomoć kao i poštovanje. S obzirom na sve ono što su naši roditelji učinili za nas kad smo bili bespomoćna deca, i mi prema njima treba da pokazujemo obzir kad je potrebno.

Nadvladati rivalstvo prema bratu ili sestri: Pre nego što je neprijateljstvo dovelo Kaina do toga da ubije svog brata, dobio je savet: „Greh čuči na tvojim vratima. Želi vladati nad tobom, ali ti ga moraš nadvladati“ (Postanje 4:7, TEV). Osećanja se mogu kontrolisati. Naučite da budete strpljivi jedan s drugim, „velikodušno popuštajući jedan drugome jer ljubite jedan drugoga“ (Efežanima 4:2, Phillips).

Naučite da se poveravate

Mnoge žrtve kućnog nasilja su tihi paćenici. Ali, dr Džon Rajt (John Wright) podstiče: „Žene koje bivaju pretučene treba da potraže emocionalnu i fizičku zaštitu od kompetentne treće osobe.“ Isto je slučaj i sa bilo kojim članom porodice koji biva zlostavljan.

Ponekad je žrtvi teško da se poveri nekoj drugoj osobi. Na kraju krajeva, pouzdanje unutar najtesnije društvene jedinice — porodice — dovelo je do bola. Međutim, „ima... prijatelja i od brata vernijih“, kažu Poslovice 18:24. Pronalaženje tog prijatelja i učenje diskretnom poveravanju dragocen je korak u dobijanju potrebne pomoći. Naravno, potrebno je i da zlostavljač dobije pomoć.

Svake godine stotine hiljada ljudi postaju Jehovini svedoci. Oni prihvataju izazov oblačenja nove ličnosti. Među njima su bivši izvršioci kućnog nasilja. Kako bi neutralisali svaku sklonost prema ponovnom padanju u istu grešku, oni moraju stalno dopuštati da Biblija bude ’korisna za učenje, za uveravanje, za popravljanje‘ (2. Timoteju 3:16).

Za te nove Svedoke, oblačenje nove ličnosti je trajan proces, jer Kološanima 3:10 kažu da se ona „obnavlja“. Zato je potreban stalan napor. Jehovini svedoci su zahvalni što imaju podršku mnoštva duhovne ’braće i sestara i matera i dece‘ (Marko 10:29, 30; vidi i Jevrejima 10:24, 25).

A osim toga, u svih približno 70 000 skupština Jehovinih svedoka širom sveta nalaze se ljubazni nadglednici koji su kao „sklonište od vetra i mesto da se sakrije od oluja“. Njihove „oči i uši biće otvorene za potrebe naroda“ (Isaija 32:2, 3, TEV). Zato noviji Svedoci Jehove, kao i oni koji su iskusniji, imaju u hrišćanskoj skupštini  divnu zalihu dostupne pomoći dok rade na oblačenju nove ličnosti.

Saosećajni nadglednici

Kad ljudi dolaze po savet hrišćanskim nadglednicima u skupštinama Jehovinih svedoka, ti nadglednici su osposobljeni da svakoga nepristrastno saslušaju. Ohrabreni su da prema svima, naročito prema žrtvama teških zlostavljanja, pokažu veliko saosećanje i razumevanje (Kološanima 3:12; 1. Solunjanima 5:14).

Na primer, ženi koja biva pretučena možda je brutalno nanešena ozleda. Kad bi se iste batine nanosilo nekome van porodice, danas bi u mnogim zemljama zlostavljač završio u zatvoru. Zato se prema žrtvama treba odnositi s izvanrednom dobrohotnošću, kao i prema žrtvama svih drugih vrsta zlostavljanja, kao što je seksualno zlostavljanje.

Nadalje, izvršioci zločina protiv Božjih zakona treba da budu pozvani na odgovornost. Na taj se način skupština drži čistom, a druge nedužne osobe su zaštićene. I što je vrlo važno, ne sprečava se priticanje Božjeg duha (1. Korinćanima 5:1-7; Galatima 5:9).

Božje gledište o braku

Kad ljudi postanu Jehovini svedoci, oni se slažu da slede načela hrišćanskog života koja se nalaze u Božjoj reči. Oni uče da je čovek postavljen kao glava porodice, kako bi je vodio u pravom obožavanju (Efescima 5:22). Ali poglavarstvo nikako ne daje ovlašćenje za brutalno postupanje sa ženom, razaranje njene ličnosti ili ignorisanje njenih želja.

Nasuprot tome, Božja reč jasno daje na znanje da muževi treba da „ljube svoje žene, kao što je Hristos Crkvu ljubio, i sebe predao za nju... Tako treba muževi da ljube svoje žene kao svoja telesa. Koji ljubi ženu svoju sebe samoga ljubi. Jer niko ne omrznu kad na svoju pȕt, nego je hrani i greje“ (Efescima 5:25, 28, 29). Zaista, Božja reč otvoreno kaže da žene treba da se ’poštuju‘ (1. Petrova 3:7; vidi i Rimljanima 12:3, 10; Filipljanima 2:3, 4).

Sigurno nijedan hrišćanski suprug ne može u skladu s istinom tvrditi da stvarno voli svoju ženu ili joj iskazuje čast ako je zlostavlja verbalno ili fizički. To bi bilo licemerstvo, jer Božja reč navodi: „Muževi, ljubite žene svoje, i ne budite osorni prema njima“ (Kološanima 3:19). Za kratko vreme, kada dođu Božje presude protiv ovog zlog sistema u Harmagedonu, licemeri će doživeti isti udes kao i protivnici Božje vlasti (Matej 24:51).

Bogobojazni muž će voleti svoju ženu kao svoje vlastito telo. Da li bi on udarao svoje vlastito telo, udarao se šakom u lice ili nasilno čupao svoju kosu? Da li bi se s prezirom i sarkazmom omalovažavao pred drugima? Onaj ko bi radio takve stvari smatrao bi se, najblaže rečeno, mentalno neuravnoteženim.

Ako hrišćanin tuče svoju ženu, time sva njegova druga hrišćanska dela postaju bezvredna u Božjim očima. Setite se, „naprasit“ čovek ne može da bude sposoban za  prednosti u hrišćanskoj skupštini (1. Timoteju 3:3; 1. Korinćanima 13:1-3). Naravno, svaka žena koja slično postupa sa svojim mužem takođe krši Božji zakon.

Galatima 5:19-21 među dela koja Bog osuđuje stavljaju ’neprijateljstva, svađe... srdnje‘ i navode da „oni koji to čine, neće naslediti kraljevstva Božjega“. Dakle, za tučenje svog bračnog druga ili dece nikada nema opravdanje. To se obično protivi zakonu zemlje i sigurno se protivi Božjem zakonu.

Kula stražara, časopis koji objavljuju Jehovini svedoci, pružio je biblijsko gledište o tome, govoreći o onima koji tvrde da su hrišćani a ipak tuku svoje žene: ’Nekome ko tvrdi da je hrišćanin, ali se bez kajanja uvek iznova predaje jakim izlivima gneva, može biti oduzeta zajednica‘, može biti isključen (1. jun 1976, strana 191; uporedi 2. Jovanova 9, 10).

Šta dozvoljava Božji zakon

Bog će konačno suditi onima koji krše njegove zakone. Ali, u međuvremenu, šta njegova Reč dopušta onim hrišćanskim partnerima koji bivaju pretučeni kad se izvršilac ne menja nego nastavlja sa batinama? Da li su nedužne žrtve dužne da nastave izlagati opasnosti svoje telesno, duševno i duhovno zdravlje, možda čak i svoj život?

Kula stražara, komentarišući kućno nasilje, beleži ono što Božja reč dopušta. Ona navodi: „Apostol Pavle savetuje: ’Da se žena od muža ne razdvaja; Ako li se pak razdvoji da se više ne udaje, ili da se pomiri sa svojim mužem; i muž da ne pušta žene.‘“ Članak dalje kaže: „U slučaju da povrede postaju nepodnošljive ili je čak život verujućeg partnera u opasnosti, tada može da izabere da se ’razdvoji‘. Ali treba i dalje da nastoji da se tokom vremena ’pomiri‘ sa svojim partnerom (1. Korinćanima 7:10-16). Međutim, ’razdvajanje‘ ne pruža samo po sebi biblijski razlog za razvod i ponovno stupanje u brak; pa ipak, zakonski razvod ili zakonska rastava mogu da pruže određenu meru zaštite od daljnjeg zlostavljanja“ (1. jul 1983, strana 15; vidi i izdanje od 1. maja 1989, strane 29, 30).

Ono što žrtva izabere da učini u tim okolnostima mora biti lična odluka. „Jer će svaki [ili svaka] svoje breme nositi“ (Galatima 6:5). Niko ne može doneti takvu odluku za nju. I niko je ne sme prisiljavati da se vrati nasilnom mužu gde su ugroženi njeno zdravlje, život i duhovnost. To mora biti po njenom vlastitom izboru, po njenoj vlastitoj volji, a ne zato što drugi pokušavaju da joj nametnu svoju volju. (Vidi Filemon 14.)

Kraj kućnom nasilju

Jehovini svedoci su naučili da je kućno nasilje tipično za ono što je Biblija prorekla za ove poslednje dane, u kojima će mnogi biti „nasilni“, „bez prirodne naklonosti“ i „besni“ (2. Timoteju 3:2, 3, The New English Bible). Bog obećava da će nakon ovih poslednjih dana uspostaviti miroljubiv novi svet u kome će ljudi „živeti bez straha i ništa ih neće plašiti“ (Ezekjel 34:28).

U tom čudesnom novom svetu, kućno nasilje zauvek će biti stvar prošlosti. „Smerni će čuvati zemlju, i uživaće u izobilju mira“ (Psalam 37:11).

Podstičemo vas da saznate više o biblijskim obećanjima za budućnost. Zaista, možete požeti koristi čak i sada primenjujući biblijska načela u svojoj porodičnoj sredini.

[Fusnota]

[Slike na 10. strani]

Biblijska načela pomažu da se reše porodični konflikti

[Slika na 13. strani]

Žrtve treba da se povere sposobnom prijatelju