Da li vam je potrebna proteza?

VEŠTAČKI zubi, često meta šala, nisu nimalo smešni mnogima koji ih nose. Ukoliko imate sve vaše prirodne zube u dobrom stanju, pitanje proteza vam može izgledati nevažno. Ali, čak i ako se nikada ne morate suočiti s tim problemom, ono što je rečeno u ovom članku može vam pomoći da shvatite blagoslov dobro očuvanih, zdravih zubâ i učiniti vas odlučnim da ih zadržite takvim — barem koliko to od vas zavisi.

Ali zašto mnogi ljudi, koji su mislili da su bili savesni u svojoj nezi zubâ, jednog dana otkriju da se njihovi zubi rasklimavaju? Svaki zubar će vam reći sledeće. Kad ljudi jednom pređu 30 godina života, najveći uzrok gubitka zubâ jesu  bolesne desni (parodontoliza). Svakako, osoba takođe može izgubiti zube usled nezgode ili kvarenja.

Ali, zar vam stvarno treba proteza ako ste izgubili neke ili sve vaše zube? a Zašto izgleda da neki ljudi uspevaju bez nje? Jesu li proteze samo još jedan komercijalni proizvod nametnut javnosti?

Zašto proteze?

Da bi odgovorili na ova pitanja pogledajmo na funkcije naših zubâ. Oni čine više nego što samo utiču na naš izgled. Kad žvaćemo našu hranu, ona je iseckana tako da se probavni sokovi mogu pomešati sa sitnim komadićima, omogućavajući telu da apsorbuje hranljive sastojke. Ali ako imamo malo zuba ili nemamo nijedan zub, naša hrana neće biti dovoljno raščlanjena. Čak ni koštani venci veoma čvrstih desni neće to adekvatno učiniti. Zbog toga ljudi bez zubâ koji pokušavaju sprati hranu kafom, čajem ili nekim drugim napitkom mogu imati problema s varenjem. Čak i kad samo nekoliko zubâ nedostaje način ishrane je ograničen jer se tvrda ili vlaknasta hrana koja zahteva naročito žvakanje obično izbegava.

Zubi nam takođe pomažu da govorimo — korist o kojoj retko razmišljamo sve dok neki ne nedostaju. Oni pomažu jeziku i usnama da formiraju govorne glasove bitne za razumevanje. Na primer, govorni glasovi kao što su suglasnici na kraju sloga ne mogu se pravilno stvoriti bez prisustva zubâ. Verovatno ste to primetili, ako ste ikada čuli bezubu osobu da govori. Zato osoba s veštačkim zubima treba prilagoditi svoj jezik njima da bi ponovo dobila ispravne glasove. Iako ovo može trajati izvesno vreme, rezultati su obično bolji nego kad zubâ nema.

Šta je s pevanjem ili sviranjem nekog muzičkog instrumenta kad neko ima protezu? Ove aktivnosti obično se mogu uspešno obavljati modifikovanjem proteza na različite načine. Pevači, neki glumci, svirači duvačkih instrumenata, propovednici i neki foto-modeli ustanovili bi da su njihovi poslovi vrlo nezgodni, ako ne i nemogući, za obavljanje bez zubâ.

Lični izgled je takođe pogođen odsutnošću zubâ. Postoji skupljanje mekih tkiva oko ustiju i zajedničko povlačenje nosa i brade, što čini da osoba izgleda starija nego što zaista jeste. Ovo može pogoditi nečije samopouzdanje i nekima čak može prouzrokovati psihološke smetnje.

 Gubitak jednog zuba može voditi do propasti zubnog luka. Naši zubi su međuzavisni, kao kamenje u rimskom luku. Na taj način gubitak „komšije“ omogućiće drugim zubima da se krive. Ovo kretanje prouzrokuje formiranje prostorâ među preostalim zubima i može dozvoliti da se parčići hrane naslažu na površine desni, a ovo često vodi do zapaljenja desni. Pomeranje zuba može takođe pokvariti zubni poredak, prouzrokujući probleme žvakanja.

Upoređivanje

Bitna razlika između prirodnih i veštačkih zuba je u tome što su prirodni zubi čvrsto ukorenjeni u kosti vilica. To im omogućava da delotvornije seckaju, kidaju i melju našu hranu u veoma sitne komadiće. Donji zubi kreću se preko gornjih s jakim učinkom mlevenja i smicanja.

S druge strane, potpune proteze se samo oslanjaju na desni ili njihove vence. One se drže na mestu samo pomoću slabih sila koje stvaraju jezik, obrazi i adhezija. Pošto proteze nisu učvršćene kao prirodni zubi, one lako mogu ispasti iz ležišta.

Dakle, delotvornost proteza varira od osobe do osobe. Nijedna proteza nema delotvornost prirodnih zubâ. Oblik i veličina vilica, vrste tkiva, i čak duševni stav nosioca, zajedno sa sposobnošću da nauči da ih koristi, sve su to odlučujući činioci o tome koliko su proteze delotvorne. Njihovo glavno ograničenje je njihov nedostatak stabilnosti. Pa ipak, kad je u pitanju izgled, veštački zubi se mogu tako napraviti da se ne razlikuju od prirodnih zubâ.

Ponekad, nažalost, tek nakon što osoba počne da nosi protezu shvata mudrost, namenu i praktičnost prirodnih zubâ. Ljudi mogu slabo kopirati original, ali nikada ne mogu dostići isti stepen čudesne delotvornosti.

Vaše okolnosti mogu učiniti potrebnim da ozbiljno razmislite o tome da li vam treba proteza, bilo potpuna ili parcijalna. Odluka je, naravno, lično vaša, ali izgleda zaista mudro osmotriti njene prednosti. Ona vam može pomoći da sprečite moguće probavne probleme, omogućiti da imate odgovarajuću ishranu i poboljšati vašu sposobnost govora. I ona stvarno može poboljšati lični izgled.

Istina, iako oni koji nose proteze obično jadikuju zbog gubitka njihovih pravih zubâ, razvitak veštačkih zubâ doprineo je određenoj meri ličnog zadovoljstva i osećaju udobnosti kod miliona osoba širom sveta.

[Fusnota]

[Okvir na 19. strani]

Umanjivanje cene vašeg računa za zube

POSETA zubaru ili ortodontisti često rezultuje dosta velikim računom. Ipak, možete biti ohrabreni nekim otkrićima koja vam mogu pomoći u vezi s vašom decom.

„Velika rasprostranjenost dislociranih zubâ i deformisanih vilica među Amerikancima,“ izveštava The New York Times, „može biti posledica naše visoko rafinirane hrane“. Teorija je da hrana koja zahteva snažno žvakanje „podstiče rast vilice (rezultujući dovoljno velikim prostorom da primi zube bez zbijanja), upravlja pravilnim izbijanjem stalnih zubâ i usklađuje rast lica i usne duplje.“

Naučnici su nastojali da potvrde ovu teoriju hranjenjem majmunâ tvrdom i mekom hranom. Kakvi su bili rezultati? Oni na tvrdoj hrani imali su daleko manje „ortodontskih napravilnosti“. Stoga može biti vrlo verovatno da će se hrana koja zahteva da vaše dete snažno žvaće, pokazati kao jedna mogućnost da umanjite cenu vašeg računa za zube. Druga mogućnost da se to učini jeste u pomaganju vašoj deci da stvore naviku da redovno peru i čiste koncem svoje zube.

[Slika na 20. strani]

Naši zubi su međuzavisni. Bez „komšija“ da im pomognu da se zadrže na mestu, zubi se ubrzo krive i nepovoljno utiču na druge zube