Deca — dragoceni posed ili opterećenje?

PITANJE porodice tesno je povezano s onim što se često naziva eksplozija stanovništva. Rast svetskog stanovništva odvijao se tokom velikog dela ljudske istorije relativno polako; broj onih koji su umirali bio je otprilike isti kao broj onih koji su se rađali. Konačno je, oko 1830. godine, svetsko stanovništvo naraslo na jednu milijardu.

Zatim je nastupio medicinski i naučni napredak koji je doveo do toga da je sve manje ljudi umiralo usled bolesti, naročito dečjih bolesti. Negde oko 1930. godine broj svetskog stanovništva dostigao je dve milijarde. Do 1960. povećao se za daljnju milijardu. Do 1975. za još jednu. Do 1987, svetsko stanovništvo dostiglo je pet milijardi.

Kad se situacija sagleda na jedan drugi način, broj ljudi na našoj planeti povećava se danas za oko 170 ljudi svake minute. To znači da svaki dan ima oko 250 000 ljudi više, dovoljno za prilično veliki grad. To takođe znači da svaka godina donosi porast stanovništva od preko 90 miliona ljudi, što odgovara trostrukom broju stanovništva Kanade ili broju stanovništva Meksika. Preko 90 posto tog porasta događa se u zemljama u razvoju, gde već živi 75 posto svetskog stanovništva.

Zabrinute vlade

Ali, zašto vlade snažno žele da planiranjem porodice ograniče rast stanovništva? Dr Babs Sago (Babs Sagoe), rukovodilac Nigerijskog nacionalnog programa Fonda UN za populacijska pitanja, odgovara na to pitanje jednostavnom ilustracijom koja, kako upozorava, možda previše pojednostavljuje složenu i spornu situaciju. On objašnjava:

’Pretpostavimo da seljak ima 10 hektara zemlje. Ako ima desetoro dece među kojima podjednako podeli zemlju, svako će dete imati jedan hektar. Ako svako od te dece ima desetoro dece i na isti način podeli zemlju, svako od njihove dece imaće samo desetinu hektara. Jasno je da ta deca neće biti tako imućna kao što je to bio njihov deda koji je imao deset hektara zemlje.‘

Ova ilustracija ističe odnos između rastućeg broja ljudi i Zemlje sa svojom ograničenom veličinom i ograničenim prirodnim bogatstvima. Dok stanovništvo raste, mnoge zemlje u razvoju bore se da bi zbrinule i sadašnji broj stanovništva. Razmotrimo neke od problema.

 Prirodna bogatstva. Dok se broj ljudi povećava, sve je veći zahtev za šumama, plodnim tlom, obradivom zemljom i pitkom vodom. A kakve su posledice? Časopis Populi izražava žaljenje: „Zemlje u razvoju... često su prisiljene da previše eksploatišu nacionalna prirodna bogatstva od kojih zavisi njihov budući razvoj.“

Infrastruktura. Dok stanovništvo raste, vladama je sve teže obezbediti dovoljno stanova, škola i sanitarnih uređaja, puteva i zdravstvenih usluga. Opterećene dvostrukim teretom visokog duga i sve manjim zalihama prirodnih bogatstava, zemlje u razvoju jako teško zbrinjavaju potrebe sadašnjeg stanovništva, a da ne govorimo o potrebama još mnogo većeg stanovništva.

Zaposlenje. Publikacija Fonda UN za populacijska pitanja Population and the Environment: The Challenges Ahead navodi da je u mnogim zemljama u razvoju 40 posto radne snage već nezaposleno. U celom svetu u razvoju, više od pola milijarde ljudi je ili nezaposleno ili nedovoljno zaposleno, broj koji odgovara skoro čitavoj radnoj snazi u industrijaliziranom svetu.

Kako bi sprečile da se taj procenat pogoršava, zemlje u razvoju moraju stvarati preko 30 miliona novih radnih mesta svake godine. Ljudi kojima će ta radna mesta trebati žive već danas — to su današnja deca. Stručnjaci naslućuju da masovna nezaposlenost može voditi do građanskih sukoba, sve većeg siromaštva i daljnjeg uništavanja prirodnih bogatstava.

Zato ne iznenađuje što sve više i više zemalja u razvoju nastoji da unapređuje planiranje porodice. Komentarišući šta donosi budućnost, uvodni članak u britanskom medicinskom žurnalu Lancet naveo je: „Pritisak porasta broja [ljudi], što je uglavnom ograničeno na siromašnije zemlje sveta, povećava ogroman zadatak s kojim se one suočavaju... Milioni ljudi će provesti svoj život neobrazovani, nezaposleni, bedno smešteni i neće im biti dostupne ni osnovne zdravstvene, socijalne i sanitarne usluge, a glavni uzrok tome je nekontrolisani rast stanovništva.“

Zabrinute porodice

Postavljanje ciljeva i uvođenje programa za planiranje porodice na nacionalnom nivou jedna je stvar, uveravanje javnosti je druga. U mnogim društvenim sredinama tradicionalna gledišta koja daju prednost velikim porodicama još uvek su jaka. Jedna majka iz Nigerije, na primer, odgovorila je na vladino ohrabrenje da smanji broj dece: „Poslednje sam od 26 dece svog oca. Sva moja starija braća i sestre imaju između osam i 12 dece. Zašto baš ja treba da imam malo dece?“

Međutim, takvo gledište nije više tako popularno kao što je nekada bilo, čak ni u Nigeriji, gde prosečna žena rađa šestoro dece. Suočeni rastućim cenama milioni ljudi moraju se naprezati kako bi nahranili i obukli svoju porodicu. Mnogi su iz vlastitog iskustva naučili da je istinita jorubska poslovica: „Ọmọ bẹẹrẹ, òṣì bẹẹrẹ“ (mnogo dece, mnogo siromaštva).

 Mnogi bračni parovi uviđaju koristi planiranja porodice, ali to ipak ne praktikuju. S kojim posledicama? U publikaciji The State of the World’s Children 1992, koju je objavio Fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci, navodi se da je svaka treća trudnoća u zemljama u razvoju ne samo neplanirana već i neželjena.

Planiranje porodice spasava živote

Osim ekonomskih teškoća, glavni razlog zašto se treba pozabaviti planiranjem porodice jeste zdravlje majke i dece. „Trudnoća je rizik, a porođaj borba na život i smrt“, kaže zapadnoafrička poslovica. U zemljama u razvoju svake godine za vreme trudnoće ili porođaja umre pola miliona žena, milion dece ostaje bez majke, a daljnjih pet do sedam miliona žena biva hendikepirano ili postaju invalidi zbog zdravstvenih oštećenja prouzrokovanih rađanjem.

Ali, nisu sve žene u zemljama u razvoju izložene istom riziku. Kao što pokazuje propratni okvir, najugroženije su žene koje rađaju previše dece prerano, prebrzo jedno za drugim ili prekasno. Izvori UN procenjuju da bi se planiranjem porodice moglo sprečiti od četvrtine do trećine tih smrtnih slučajeva i da bi milioni žena bile pošteđene invalidnosti.

Ali, zar spasavanje miliona života ne bi samo doprinelo još većem porastu stanovništva? Iznenađuje to što mnogi stručnjaci kažu da ne bi. „Moglo bi se pomisliti“, navodi Human Development Report za 1991, „da će se populacijski problemi povećati ako više dece preživi. Upravo je suprotno. Stopa plodnosti obično opada kad su roditelji sigurniji da će njihova deca preživeti.“

Međutim, milioni žena, posebno u siromašnim društvenim sredinama, još uvek rađaju mnogo dece. Zašto? Zato što to njihova društvena sredina od njih očekuje, zato što postoji veća verovatnost da će od mnoge dece bar neka preživeti i zato što im je planiranje porodice nepoznato ili što nemaju mogućnosti da se informišu o tome.

Ipak, mnoge žene koje imaju velike porodice ne bi ni želele da to bude drugačije. Svako dete smatraju blagoslovom od Boga.

[Okvir na 6. strani]

Trudnoće s visokim rizikom u zemljama u razvoju

Prerano: Rizik da će za vreme trudnoće ili porođaja umreti tri puta je veći kod žena između 15 i 19 godina nego kod žena između 20 i 24 godine. Deca koju rađaju tinejdžerke izložena su većoj opasnosti da će umreti, da će se prerano roditi ili da će imati nedovoljnu težinu prilikom rođenja.

Prebrzo jedno za drugim: Vremenski razmak između porođaja u velikoj meri utiče na detetove izglede preživljavanja. Dete koje se rodi pre nego što su prošle dve godine od kad je njegova majka poslednji put rodila, izloženo je 66 posto većoj opasnosti da će umreti još kao dojenče. Ako takva deca prežive verovatnije će biti zaostala u rastu i u svom intelektualnom razvoju. Smrt otprilike svakog petog dojenčeta mogla bi se sprečiti kad bi između porođaja prošlo dovoljno vremena. Rizik je najmanji ako je vremenski razmak između porođaja tri ili četiri godine.

Previše: Rađanje više od četvoro dece povećava opasnosti trudnoće i porođaja, posebno ako vremenski razmak između dece nije veći od dve godine. Nakon četiri trudnoće postoji veća verovatnost da će majka biti slabokrvna i sklonija krvarenju, a deca su izložena većem riziku da će se roditi hendikepirana.

Prekasno: Žene koje imaju preko 35 godina izložene su pet puta većoj opasnosti da će umreti za vreme trudnoće ili porođaja nego žene između 20 i 24 godine. I deca starijih žena izložena su većoj opasnosti da će umreti.

Izvori: Svetska zdravstvena organizacija, Fond UN za pomoć deci i Fond UN za populacijska pitanja.