Drevna tehnologija — savremeno čudo

„GRAD [Turfan], na jednom od najvrelijih, najnegostoljubivijih mesta na Zemlji, ostaje zelena oaza, zahvaljujući tehnologiji koja je stara 2 000 godina“, izvestio je torontski The Globe and Mail, iz Kanade.

Turfan ima reputaciju da je, ne samo najvreliji grad u Kini, već takođe i da je jedna od najvrelijih i najsuvljih tačaka na Zemlji. Njegovo stanovništvo, od oko 180 000, živi na severnoj ivici Turfanske depresije, produžetka pustinje Takla Makan. Kiša je gotovo nepoznata, a kišica koja ipak pada zbog intenzivne toplote, ispari pre nego što dotakne tlo. Tokom letnjih meseci, temperature obično dostižu 54° C u hladu.

Pa ipak, drveće i grmlje okružuju Turfan, pokrivajući površinu od nekih 3 200 ha. Ono služi da zaštiti žitelje od žestokih peščanih oluja koje redovno vitlaju oko njegove periferije. Oluje nastaju u pustinji Takla Makan i nose ogromne količine peska koje bi mogle potpuno zatrpati zgrade i prekriti plodna polja. Drveće i grmlje tako čuva gradsku oazu od razarajućih sila pustinje.

Uprkos ovoj neprijateljskoj okolini uzburkanih peščanih oluja i temperatura koje prže, Turfan cveta kao poljoprivredni centar. Mesto je pravi supermarket egzotične hrane, jer proizvodi pustinjske urme, grožđe, dinje, narove, breskve, kajsije, jabuke, plave patlidžane, luk, i pšenicu i druge žitarice, da i ne govorimo o najboljem dugovlaknastom pamuku koji raste u Kini. Još od pamtiveka, Turfan je bio poznat po kvalitetu i raznovrsnosti svojih poljoprivrednih proizvoda. Hiljadama godina, to je cvetajuća zajednica u plodnoj oazi.

Koja tehnologija, stara 2 000 godina, održava takvu čudesnu priču o uspehu. The Globe and Mail tvrdi da grad svoj uspeh duguje „drevnom sistemu za navodnjavanje koji je jedan od najgenijalnijih i najtrajnijih tehničkih poduhvata čovečanstva“. List dodaje: „Tajna preživljavanja [Turfana] je neverovatan lavirint tunela za navodnjavanje i bunara — poznatih na lokalnom vigur narečju kao karec — koji sakupljaju vodu što otiče sa snegom pokrivenih planina Tjan-šana, 80 kilometara na severozapad.“ Voda bi verovatno isparila pre dospevanja u gradske kanale da se ne snabdeva podzemno pomoću stotina tunela koji sačinjavaju savršen sistem navodnjavanja.

Davno pre nego što su Viguri razvili svoj sistem za navodnjavanje stari Persijanci su koristili sličnu mrežu tunela za navodnjavanje. Encyclopædia Britannica kaže: „Persijanci su izgradili podzemne izvore vode kopanjem tunela, ili kanatsa, u brdima, često nekoliko stotina stopa ispod površine i čitavih 12 milja (19 kilometara) dugačkih.“ Zaista, ta drevna tehnologija navodnjavanja je čudo čak i u modernim vremenima, jer održava oazu na jednom od najvrelijih, najsuvljih mesta na Zemlji.

Dok stara i nova tehnologija pretvara pustinje u divne bašte, u ne tako dalekoj budućnosti, pomoću svoje vlade Kraljevstva, Jehova će učiniti da sve pustinje na Zemlji procvetaju, na radost ljudskoj porodici. Jehovin prorok kaže: „Radovaće se pustinja i zemlja suha, veseliće se pustoš i cvetaće ko ruža. Cvećem će se pokriti, zaigraće od radosti s pesmama veselja, s pobednim pokličima. Daće joj se slava Libanska, lepota Karmelska i Saronska. Videće oni slavu Gospodnju, veličanstvo Boga našega“ (Isaija 35:1, 2).