Nebeski radiša

Od dopisnika Probudite se! iz Južne Afrike

„LETELI smo već oko dva sata. Iznenada, obrtaji motora počeli su opadati — prvi znak kvara na motoru. Odmah sam počeo da se uspinjem, koristeći preostale obrtaje da bih postigao što je moguće veću visinu pre nego što se motor zaustavi. Kad smo dostigli vrhunac uspona kućište kvačila se raspalo, raspršavajući delove po vazduhu svuda oko nas.

Smesta sam upravio helikopter u strmi silazak držeći horizontalnu brzinu konstantnom na oko 90 kilometara na sat. Teren sam već bio ispitao i sada smo se kretali ka maloj čistini na udaljenosti koju smo mogli dostići blagim jedrenjem.

Podigao sam nos helikoptera blago uvis na oko 15 metara iznad zemlje da bih usporio letelicu, i tada smo sleteli klizeći do zaustavljanja na nekih 1,5 metara od ruba vododerine [suvog rečnog korita].“

Sve ovo jedva je trajalo minut. Istina, helikopteri se razbiju u zadnjim etapama prinudnog sletanja, ali kao što se može videti iz ovog istinitog iskustva nije sve izgubljeno ako motor izneveri. Ovaj pilot je uspešno dovršio jedrenje s autorotacijom — što je vežbano mnogo puta tokom obuke upravo za takav slučaj opasnosti.

Ipak, koliko god je helikopter pouzdan i okretan, mnogi se još nikad nisu vozili njime. Možda biste i vi bili neskloni da se nakratko provozate helikopterom. Međutim, možete biti zainteresovani da naučite nešto o ovim neobičnim letećim mašinama.

Gde je počelo?

Leonardo da Vinči, 1483, bio je prvi koji je napravio plan leteće mašine s vertikalnim poletanjem koja za podizanje koristi elisu. Ali, na žalost, aeronautički inženjeri kažu da naprava koju je on skicirao ne može leteti. Uprkos tome, vertikalan let nastavlja da fascinira pronalazače. Tek relativno nedavno ovo je uspešno ostvareno.

Bilo je to 1923. kada je 27-godišnji Španac Huan de la Sijerva (Juan de la Cierva) uspešno leteo sa svojim autogirom u Getafi u Španiji. Sistem koji je on kreirao učinio je mnogo za napredak teorije helikoptera.  Kasnije je dizajner rodom iz Rusije, Igor Sikorski, tokom razdoblja od 1939. do 1941. postigao velike napretke ka helikopteru kakvog ga mi danas poznajemo. Ali, u čemu je tajna podizanja mašine sa zemlje?

Kako leti?

Klasične letelice s fiksiranim krilima dospevaju u vazduh tako što najpre steknu ubrzanje dole na pisti. Kada postignu potrebnu brzinu, vazduh koji prelazi preko krila stvara dovoljnu silu za savladavanje težine letelice i podiže avion u vazduh. Međutim, kod helikoptera podizanje je prouzrokovano rotacijom lopatica, koje se mogu uporediti s krilima. Na taj način helikopter može uzleteti bez kretanja unapred. Da bi se ovo postiglo lopatice moraju seći vazduh pod izvesnim uglom, zvanim napadni ugao, da bi proizvele neku jaču silu uzgona. A pilot može menjati napadni ugao, to jest nagib lopatica, uz pomoć komande zvane zbirna ručica nagiba. Kad uzgon prouzrokovan lopaticama nadmaši težinu helikoptera, odnosno savlada silu gravitacije, helikopter će se podići. Smanjenje uzgona čini da se mašina spušta.

Helikopter se može pokrenuti unapred iz lebdećeg položaja naginjanjem rotacionog diska. Ovaj disk je zamišljena površina koju prebrišu lopatice u toku svoje rotacije. Kad je rotacioni disk nagnut unapred, vazduh se potiskuje ne samo nadole da podiže helikopter, već takođe i blago unazad da ga gura napred. (Vidi dijagram dole.) Na taj se način helikopter može kretati u bilo kom smeru, postrance, čak i unazad, jednostavno naginjanjem rotacionog diska u željenom pravcu. Komanda koja ovo ostvaruje nalazi se u pilotovoj  desnoj ruci i naziva se kontrolna palica ili ručica ciklične komande koraka.

Postoji još jedan problem koji se mora rešiti pre nego što se odvojimo od zemlje — reakcija obrtnog momenta koju prouzrokuje glavni rotor. Šta je „reakcija obrtnog momenta“? Zamislite sebe kako pokušavate pritegnuti maticu zavrtnja iznad glave velikim ključem dok stojite na rolšuama. Kako okrenete ključ u jednom smeru vaše telo će težiti da se okrene u suprotnom smeru. To je u skladu s naučnim zakonom o kretanju da za svaku akciju postoji jednaka i suprotna reakcija. U slučaju helikoptera — kako motor pokreće rotor u jednom smeru tako sama letelica teži da se okreće u suprotnom smeru. Najšire korišćeni metod za kompenzaciju ovoga jeste antimomentni rotor, mali propeler, ugrađen na repu. Uz pomoć dve upravljačke pedale, pilot može povećati ili smanjiti potisak repnog rotora i tako držati kretnje helikoptera pod kontrolom.

Poslednja komanda koju ćemo razmotriti je ručica za gas. Pilot mora stalno kontrolisati obrtaje motora kad god upotrebljava komande, što zahteva podešavanje gasa. Ovo konstantno praćenje obrtomera upozorilo je na početku opisanog pilota na mogući kvar na motoru čak pre nego što se motor potpuno pokvario. U savremenim helikopterima s turbomotorima veliki deo ovog posla je smanjen uvođenjem sistema za regulaciju brzine motora.

Štedi vreme — i živote!

Helikopteri se s pravom nazivaju nebeskim radišama. Na primer, avgusta 1979. žestoka oluja je prekinula trku jedrilica na Engleskom Fastnetu. Petnaest ljudi je poginulo u onome što je opisano kao „najgora nesreća u istoriji jedriličarstva“. Brojka bi bila još gora da nije bilo podrške helikopterskih posada. Tokom jednog spasavanja pilot je morao paziti na okolne talase i stalno podizati i spuštati svoju letelicu da bi izbegao njihov udarac. Jedan novinski izveštaj opisao je ovo kao igru „skakutanja na život ili smrt između 13-metarskih brežuljaka divljih talasa“.

Ogromni tankeri za naftu koji plove oko južnoafričkog Rta dobre nade mogu primiti sveže zalihe, rezervne delove i čak izmenu posade putem helikoptera a da ne svraćaju u luku. Ali, to je veoma komplikovan manevar. Pilot dovodi helikopter u položaj lebdenja iznad palube ujednačavajući se sa smanjenom brzinom napredovanja tankera. Zatim se mora uskladiti s ljuljanjem broda da bi se spustio što je mekše moguće.

Kako izgleda leteti u helikopteru?

Za one koji vole letenje, helikopterova sposobnost manevrisanja pruža uzbuđenje koje ne dostižu drugi oblici motornog leta. Fascinirajuće je iskustvo biti u mogućnosti da lebdite, idete lagano unazad ili postrance ili da se okrenete za 360 stepeni na oko pola metra iznad zemlje. Odsutnost horizontalnog kretanja prilikom uzletanja čini da helikopter smatramo mnogo sigurnijim za let, a u letu čovek brzo postaje upijen u okolinu, naročito prilikom brzog niskog leta.

Pilot učenik će, međutim, najpre naći da je helikopter težak za let pošto su komande veoma osetljive i pošto je manje stabilan od letelica sa fiksiranim krilima. Kad se jednom savlada, uživanje je leteti i lakše, možda, od aviona zbog jednostavnijih tehnika poletanja i sletanja.

Danas je helikopter visoko razvijena mašina — pravi nebeski radiša. Istina, upoređen s nekim Jehovinim letećim stvorenjima kao što je vilin konjic i kolibri, može izgledati nezgrapno. Pa ipak, to je prilično čudesna mašina. I sada kad znate nešto više o helikopteru verovatno biste poželeli da se provozate u nekom!

[Slike/Dijagrami na stranama 12, 13]

Leonardo da Vinčijeva skica za vertikalnu leteću mašinu

Redovan aerodromski let

Spasavanje vazduh-more od strane RAF-a

Policija često koristi helikoptere

Rotacioni disk

Lebdenje helikoptera

Let unazad

Kontrolna palica kontroliše ugao rotacionog diska, koji zatim određuje pravac leta

Let unapred

Zbirna ručica nagiba

Kontrolna palica

Upravljačke pedale

[Izvori]

Biblioteka Francuskog instituta, Pariz

Ljubaznošću Ministarstva odbrane, London