Planiranje porodice postaje globalno pitanje

„Planiranje porodice moglo bi mnogim ljudima doneti više koristi za manje novca od bilo koje druge ’tehnologije‘ koja danas stoji na raspolaganju... A to bi bio slučaj čak i da ne postoji stvar kao što je problem stanovništva.“ (The State of the World’s Children 1992).

U PROŠLOSTI se smatralo poželjnim imati mnogo dece. Kad je pre skoro četiri hiljade godina Rebeka napustila Mesopotamiju da bi se udala za Isaka, njena majka i njena braća blagoslovili su je rečima: „Sestro naša, da se na hiljade hiljada namnožiš“ (Postanje 24:60). Vremena su se promenila. Danas sve više žena govori da žele imati manje dece.

„Bila sam treće od sedmoro dece“, rekla je Bu, 22-godišnja indonežanska majka jedne kćeri. „Otac je prodavao palmin sok u Klatenu, centralna Java, i roditelji su podnosili mnogo teškoća dok su nastojali da podignu toliko dece... Lakše je podići porodicu ako imaš samo mali broj dece.“

Roditelji širom sveta dele osećanja slična Buinim. Sve više bračnih parova želi planirati kada će imati decu, koliko će ih imati, u kojim vremenskim razmacima i kada će prestati da rađa decu. To pokazuju statistike UN koje ukazuju da je dobrovoljno korišćenje kontracepcijskih sredstava u zemljama u razvoju naglo poraslo, od 10 posto bračnih parova koji su ih koristili u 1960-im na 51 posto danas.

I vlade su veoma zainteresovane za unapređivanje planiranja porodice. Više od polovine zemalja u razvoju provodi programe za smanjenje porasta stanovništva. Fond UN za populacijska pitanja procenjuje da se sada godišnje troši ukupno 4 500 000 000 dolara na programe kontrole porasta stanovništva. Vlasti se nadaju da će se ta suma do 2000. godine udvostručiti, kako bi se udovoljilo budućim zahtevima.

Zašto su tako nacije i pojedinci zainteresovani za kontrolu nataliteta? I kakvo je hrišćansko gledište s obzirom na to važno pitanje? Sledeća dva članka razmotriće ta pitanja.