Mladi pitaju...

Šta da radim s tolikim domaćim zadacima?

„Previše školskih obaveza“ navodi se kao jedan od najčešćih uzroka stresa među mladima

„Ako nisi dobro organizovan, gubiš mnogo vremena u odlučivanju šta ćeš sledeće uraditi“

’NEMAMO dovoljno vremena!‘ Tako se žalila grupa učenika srednje škole. Koji je uzrok ovog problema? Školski zahtevi i domaći zadaci. „Škola mi počinje u 8.00 i završava u 17.30“, kaže mlada Veronik. „Dok dođem kući, već je 18.30. Naporno je. Roditelji misle da je divno kad si u školi. Oni ne razumeju da je škola zamorna i naporna, a onda kad dođemo kući, tu su domaći zadaci.“ Sedamnaestogodišnja Sandrin dodaje: „Provedem od dva do tri sata svake noći na mojim domaćim zadacima, plus vikendi.“

Veronik i Sandrin žive u Francuskoj, gde učenici imaju jedan od najdužih školskih dana u Evropi. Učenici u mnogim drugim zemljama, osećaju se na sličan način podvrgnuto stresu, frustrirano i poraženo svim tim zahtevima za njihovim vremenom. „Previše školskih obaveza“ navodi se kao jedan od najčešćih uzroka stresa među mladima.

Pošto je teže nego ikad naći zaposlenje u većini delova sveta, mnogi mladi, sticanje dobrog obrazovanja vide kao odlučujući faktor za njihovu budućnost u radnom svetu. Kao što Violen, učenica srednje škole, kaže: „Prilike da dobiješ pristojan posao postale su tako teške za pronalaženje, da danas deca shvataju da postoji samo jedna stvar koju mogu učiniti — UČITI!“

Nedovoljno vremena?

Ipak, oni kojima ide dobro u školi, znaju da to zahteva mnogo vremena i energije. A ako si hrišćanski omladinac, imaš ekstra potražnje za tvojim vremenom: prisustvovanje hrišćanskim sastancima, proučavanje Biblije i deljenje svoje vere s drugima (Jovan 17:3; Rimljanima 10:10; Jevrejima 10:24, 25). Biblija osim toga kaže da postoji „vreme smeha“ i dobre zabave (Propovednik 3:1, 4; 12:1 [11:9, DK]). Kao i većina mladih, ti verovatno želiš barem nešto vremena za rekreaciju i opuštanje. Ali, može izgledati, da te školske obaveze ostavljaju s malo vremena da uradiš stvari koje treba da završiš — a još manje da uradiš stvari koje bi voleo da uradiš.

Često, međutim, problem nije samo nedostatak vremena. Nedavna studija je otkrila da su dva između glavnih razloga zbog kojih učenici srednjih škola imaju  školske probleme, njihovo „slabo korišćenje vremena“ i „nedostatak organizacije“. Kao što je omladinac po imenu Oliver otkrio, loša lična organizacija može i više štetiti, ne samo tvojim ocenama. On kaže: „Ako nisi dobro organizovan, gubiš mnogo vremena u odlučivanju šta ćeš sledeće uraditi.“ Kako se, onda, možeš organizovati?

Uravnotežen pogled na školske obaveze

Pre svega, moraš sagledati svoje školske obaveze u ispravnom svetlu. Biblija nam govori da ’razaberemo šta je najbolje [„važnije stvari“, NW]‘ (Filipljanima 1:10). I kad o tome razmišljaš, šta zaista treba da bude najvažnija stvar u tvom životu? Zar to ne bi trebalo da budu tvoje duhovne obaveze? Naposletku, Isus je rekao svojim sledbenicima: ’Starajte se najpre za kraljevstvo Božje i za pravdu njegovu‘ (Matej 6:33). To znači davanje prednosti hrišćanskim sastancima, molitvi, proučavanju, i delu propovedanja drugima.

Da li to znači da su školske obaveze nevažne? Ni u kom slučaju. Ali kao hrišćanin, tvoj cilj u težnji za obrazovanjem ne treba biti u tome da se opremiš za neku svetovnu karijeru. On treba, pre, da bude u učenju veština koje će se pokazati korisnim za tebe u tvojoj karijeri kao Božjeg sluge. U isto vreme, ti se pripremaš da bi bio u stanju da radiš neki posao i izdržavaš sebe, i možda porodicu jednog dana (1. Solunjanima 4:11, 12; 1. Timoteju 5:8). Kad ovo znaš, to ti treba pomoći da se potrudiš u školi koliko god ti je moguće. Istovremeno treba da uložiš razumne napore da bi sebe održao duhovno jakim.

’Iskupljivanje povoljnog vremena‘ za duhovne obaveze, kućne poslove, rekreaciju i školske obaveze, može da bude pravi izazov, ali, to se može učiniti (Efescima 5:15, 16).

Vrednost uspostavljanja rutine

Jedan način da iskupiš vreme je da postaneš efikasniji u načinu na koji učiš. Poglavlje 18 knjige Mladi pitaju — praktični odgovori na njihova pitanja pruža brojne korisne predloge. a Na primer, jesi li pokušao da napraviš raspored ili da uspostaviš rutinu za tvoje školske obaveze? (Uporedi Filipljanima 3:16.)

„Bez sumnje, najuobičajenija smetnja pri učenju“, piše Hari Madoks (Harry Maddox) u svojoj knjizi How to Study, „jeste puki neuspeh da se započne s pravilnim, skoncentrisanim radom.“ Kako je s tobom? Da li odlažeš svoje domaće zadatke sve dok ne budeš raspoložen da ih uradiš — ili, za vreme koje se čini pogodnijim? Propovednik 11:4 upozorava: „Ko pazi na vetar neće sejati, a ko na oblake gleda neće žeti.“

Hari Madoks dalje primećuje: „Krajnje je lako postepeno izgubiti mnogo vremena. Ako ne nametneš sebi raspored, više je nego verovatno da ćeš vreme kad bi trebalo da učiš, provesti u gledanju TV-a, čitanju časopisa... ili u činjenju bilo koje od one sto i jedne stvari, koje su slabi učenici spremni da čine radije nego da prionu na posao. Ako imaš plan i nameravaš da ga se držiš, on ima svu snagu zakona koji ne sme da se ne posluša, i s vremenom, sleđenje postaje lako, i ti počinješ da ga smatraš prirodnim delom tvoga života.“

Ako svoje školske obaveze obavljaš na dobro organizovan i disciplinovan način, verovatno ćeš imati više vremena na raspolaganju. Dobro planiranje s tvoje strane, takođe ti može pomoći da sprečiš konflikte između završavanja tvojih školskih zadataka i ispunjavanja tvojih hrišćanskih obaveza, kao što je prisustvovanje skupštinskim sastancima.

Organizuj svoje vreme!

Šta je s onim drugim stvarima koje želiš i treba da završiš, kao što su kućni poslovi? Ovde je takođe ključ, postati organizovan. Pokušaj s primenom sledećih predloga:

 Vodi popis stvari koje treba da uradiš. Stefani Vinston, savetnik za rukovanje vremenom, preporučuje nošenje notesa džepne veličine, sa sobom u svako doba. Upotrebi ga da zapišeš „svaku ideju, dužnost, telefonski poziv, plan, zadatak, ili poruku — veliku ili malu, manje važnu ili značajnu — kako se pojavi. Na prvi pogled, tvoja lista može izgledati poražavajuće, ali, sledeći naredne predloge, možeš da je smanjiš na veličinu koja je podesnija za rukovanje.

Poređaj stvari po prioritetu. Ovo ti može pomoći da se skoncentrišeš na stvari koje stvarno treba uraditi. U isto vreme, možeš da izbaciš stvari koje mogu da čekaju ili za koje jednostavno nemaš vremena da ih uradiš.

Pripremi raspored. Da, pretvori tvoju listu u plan delovanja — pisani raspored. Mali džepni kalendar, ili dnevnik, može dobro da posluži u ovom pogledu. Daleko od ograničavanja tvoje slobode, dobro uravnotežen raspored omogućiće ti da imaš bolju kontrolu nad tvojim vremenom.

Budi realan. Kroz probanje različitih načina otkrij kada je najbolje da se određene stvari urade. Možeš uvideti da je korisno, na primer, da planiraš svoje domaće zadatke što je moguće pre u danu, kada si još uvek mentalno budan.

Ipak, shvati da ne moraš da isplaniraš svaki trenutak tvog života. Održavaj svoj raspored fleksibilnim, ostavljajući prostora za neočekivano i za spontano. Kad je potrebno, prilagodi se, ali drži se rasporeda koliko je god moguće. Napomena: Obično je najbolje preceniti količinu vremena koje će ti trebati da završiš određeni zadatak. Uvek možeš da se prilagodiš, ako završiš ranije.

Postavi svoje sopstvene rokove. Ovo ti pomaže da izbegneš tendenciju čekanja do poslednjeg minuta da bi nešto uradio. Ako imaš vremenski ograničen školski zadatak, pokušaj da ustanoviš datum završetka koji bi bio dosta pre datuma kada bi trebalo da bude predat.

Disciplinuj sebe da se držiš svog rasporeda. Otići kod prijatelja kad bi trebalo da ostaneš kući da učiš za završne ispite, može biti izazovno. Ali, sej škrto kad je u pitanju tvoje učenje, i kasnije možeš požeti slabe ocene. (Uporedi 2. Korinćanima 9:6.) Osim toga, obično ćeš više uživati u tvom slobodnom vremenu ako si završio svoj posao. Korisno načelo je: Prvo važne stvari, zabava kasnije.

Tvoje uklapanje u raspored i organizovanje zahtevaće vreme, strpljenje i poprilično samodiscipline, ali, hrišćanima je rečeno da pokazuju samosavladavanje u svim stvarima (1. Korinćanima 9:25). Učenje da se držiš rasporeda dobra je vežba u primenjivanju ovog načela. Rezultati mogu biti zadovoljstvo zbog uspeha, veća kontrola nad tvojim životom, i više vremena da uradiš stvari koje želiš i treba da uradiš.

[Fusnota]

[Slika na 15. strani]

Utvrdi raspored učenja i pridržavaj ga se